Ćosić sreće Gejmana

Da li su Srbi zaista odabran narod? Knežević nudi odgovor

Đorđe Bajić

Boban Knežević je preko 30 godina na domaćoj književnoj sceni. U svojoj bibliografiji ima nekoliko desetina objavljenih priča, dve zbirke i tri romana kojima se nedavno pridružio i četvrti - Poslednji Srbin. U pitanju je njegov do sada najambiciozniji i najobimniji roman, koji na 400 strana zgusnutog teksta nudi gejmanovsku fantastiku sa patriotskim nabojem Dobrice Ćosića.

Knežević se, očekivano, opredeljuje za žanrovski pristup, fantastiku, ali, kako već i sam naslov nagoveštava, sa snažnim uplivom nacionalnog. Na sreću, bar ovog recenzenta, nacionalizam u romanu nije zadojen gorkim mlekom šovinizma. Srbi su, u piščevom pokušaju da nam - bar na papiru - vrati malo dostojanstva, u romanu predstavljeni kao izuzetan i odabran narod. To je posebno naglašeno u završnici dela koja donosi nekoliko zgodnih otkrovenja - ali nipodaštavanje i unižavanje ostalih nacija izostaje (istina, Amerikanci par puta dobijaju po prstima, ali znatno blaže nego što su zaslužili). Knežević rešavanje problema vidi u ujedinjenju, ne u sukobu i istrebljenju jedne od suprotstavljenih strana.

POSLEDNJI SRBIN Fantastika Poslednjeg Srbina je ezoterične prirode. Putovanje na talasima uzburkanog mora pseudoistorije (minuli događaji na Balkanu su vremenski pomereni i blago preoblikovani), reinkarnacija i postojanje čitavog jednog skrivenog sveta (paralelne dimenzije), samo su neke od tema koje Knežević istražuje u romanu.

Od zabiti Bosne, preko vrleti Crne Gore i prostranstava Amerike, junaci Poslednjeg Srbina, želeli to oni ili ne, postaju akteri drevne borbe za opstanak i prevlast. Od sudbine se ne može pobeći - čak ni bekstvo preko okeana ne može da zaštiti od onoga što je zapisano u krvi.

Iseljenike srpskog porekla, jednog po jednog, pipci sudbine vraćaju u postojbinu kako bi se suočili sa svojim demonima, kako onim unutrašnjim, tako i onim drugim, od krvi i mesa, obdarenim natprirodnim moćima i poslatih da ubijaju i ruše.

Knežević je gusto naselio svoj književni svet - likova u romanu ima tuštma i tma. Neki od njih umeju da budu veoma intrigantni, često se javljaju u više različitih pojavnih oblika, ali pisac nikada do kraja ne otkriva sve njihove tajne. Novi likovi se uvode do pred sam kraj, i to ume da bude iscrpljujuće pa makar bilo deo unapred isplanirane strategije.

Roman u sebi prepliće čak četiri različita vremenska/narativna toka. Priča krivuda poput Unca, reke tako često pominjane u tekstu romana, ali se sve pritoke na kraju ulivaju u ušće u kojem se sve narativne niti povezuju. Poslednji Srbin je roman koji zahteva usresređenost, posvećenost i koncentraciju. Nagradiće, ali samo strpljive i pažljive čitaoce.

Poslednji Srbin je nastajao godinama. Nije napisan na brzinu, nego domaćinski, sporo i meraklijski. Tim pre smetaju propusti koji nisu smeli da promaknu veštom uredničkom oku. Pre štampe, tekst je morao biti očišćen od ponavljanja. Glagol naplaviti (u raznim varijantama) je nerezonski učestao, a primera ove vrste ima još.

Krupnijih zamerki na stil nema. Knežević u romanu dosledno neguje raspojasani epski zahvat ali pritom uspeva da izbegne suvoparnost, obogaćujući priču uzbudljivim i napetim momentima.

Poslednji Srbin pripada ambicioznijem delu talasu domaće žanrovske kniževnosti u koji se mogu ubrojati Stojiljkovićevo Konstantinovo raskršće, Petrovićevi Bakarni bubnjevi i Oltvanjijeva Kičma noći (uskoro će im se pridružiti i Skrobonjin Čovek koji je ubio Teslu). Ovi pisci, svaki na svoj način, pokušavaju da približe fantastiku široj publici i naprave prodor u sfere književnosti glavnog toka.

Reklo bi se da brana polako popušta.

Komentari

srbica talasic (gost) | 20.05.2010. 12.38.15

e dokle vise to srbovanje, kako vam ne dosadi...
hrvoje malić (gost) | 20.05.2010. 15.52.45

do pobede.
titica amBrozic (gost) | 21.05.2010. 03.09.35

koje bre srbovanje, svi jugosloveni.
dobrica (gost) | 21.05.2010. 09.06.42

Odličan roman. Mislim da je izašao u pravom trenutku kada već ima dovoljno publike koja može da isprati ovu vrstu štiva.
heavy metal machine (gost) | 22.05.2010. 01.32.21

super roman.iskrena preporuka.nisam poznavalac domaće fantastike ali ovo mi je bilo otkriće.
jaa (gost) | 24.05.2010. 08.08.32

Bravo za temu, pristup i ciljanje. Srbi su uistinu jedinstven ako ne i providjenjem odabrani narod. Na ovaj ili onaj nacin. Kupujem roman.
Rokvić Radivoje (gost) | 24.05.2010. 10.22.08

Gde ima da se kupi?
slikovnica (gost) | 24.05.2010. 12.42.44

ja sam video u beopolisu pre neki dan.
elpaso (gost) | 25.05.2010. 08.55.40

Đorđe kao i uvek argumentovan i zabavan. Možda malo pretenciozan naslov, niti mi ovo lici na ćosića a bogami ni na gejmena. Meni vise lici na Slavomir Nastasijević sreće Rodzera Zelaznija ali znam da ovo prvo dobro zvuci za naslov teksta. Sam roman vrlo dobar, orginalne price, kvalitetno napisan sa vjestim povezivanjem nekoliko tokova price i dovoljno uzbudljiv da drži pažnju na 400 i nešto strana. Mane su velicina romana i malo veća ambicioznost autora u pogledu obima i velicine price tako da je to dovelo do toga da je roman sastavljen od predugackog uvoda i prebrzog kraja, tako da roman dobija na uzbudljvosti tek u drugoj polovini a prvih 200 strana malo je sporo i razvuceno za citanje. Takode u nekim trenutcima gubi se suspenzija nevjerice, pogotovo kad se radnja desava u realnoj bosni i u govoru nekih junaka( teško je zamisliti da kovelan tj neki amerikanac kaže "uzmi mene ovako stamenog i jakog")ali u svakom slucaju u odnosu na crni cvet ovo je korak od sedam milja i jedan od bolji zanrovski romana zadnjih godina na srpskom jeziku, znaci apsolutno vredan čitanja...
Kula Od Karata (gost) | 26.05.2010. 10.15.43

Poređenje sa Dobricom Ćosićem je sasvim na mestu. Ovde ima tog pesimističnog pogleda na nacionalno pitanje koji je u suštini ćosićevski.
Andi (gost) | 27.05.2010. 07.58.05

Gospodeboze!
plastikmen (gost) | 04.06.2010. 20.43.15

kad ce da krenu recenzije stranih pisaca npr.?

Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.

Novo iz rubrike