(Autorsko Izdanje)
Presek stanja na domaćoj metal sceni uz pomoć autentične autorske poezije
Biti pesnik u Srbiji dvadesetprvog veka svakako je po malo dekadentno. Biti heavy metal pesnik, reklo bi se, znači otići barem korak dalje i zagaziti u domen apsurda.
No, Milan B. Popović je jedan od onih autora koji svoju priču guraju napred, tvrdoglavo, bez odustajanja, uz napore i odricanja što svedoče da za njih malo toga na svetu ima veću važnost. I to zaslužuje poštovanje.
Posle tri izdate zbirke poezije, Popović je sledećim potezom skrenuo u drugi medij. Onako kako je estetika metala inspirisala njegovo liričko stvaralaštvo, tako je sada on rešio da zatvori krug, postulirajući – uostalom sasvim ispravno – da poezija dobija puni smisao i stvarnu dubinu tek kada sa ravni papira uzleti u 3D posredstvom ljudskog glasa. No, umesto da se dohvati gitare, pljune i zapeva, Popović je sebi namenio mesto koordinatora jednog opsežnijeg projekta.
Vreme Brutalnih Dobronamernika je kompilacijski album koji istoimenu Popovićevu štampanu zbirku, da tako kažemo, sa stadijuma nacrta dovodi do stadijuma završene građevine, okupljajući metal i rok bendove sa različitijih geografskih i filozofskih pozicija unutar zajedničke nam domovine.
Popovićeva poezija svakako profitira od muzičkog tretmana, njena naglašena melodramatična crta i neretko pretenciozne, pa i nezgrapne figure (videti, uostalom, naslov) svedoče o miljeu iz kog je autor crpeo nadahnuće i uparivanje sa adekvatnom muzikom daje rezultate što deluju prirodnije i ubedljivije. Ovo, doduše znači i da je u dosta slučajeva i sama muzika melodramatična, pretenciozna i (estetski) nezgrapna, što će bez sumnje obezbediti dodatnu municiju onima što metal vide isključivo kao adolescentski eksapizam i baš ništa drugo.
Izbor izvođača na ovom disku i njihova čitanja Popovićevih predložaka ne ostavljaju mnogo prostora za druge zaključke. Upadljivo je odsustvo ekstremnijeg krila domaćeg metala čija bi muzika i estetika pomalo uravnotežila situaciju. Ne znači to da black i death metalci nisu skloni pretencioznosti i melodrami, ali makar to umeju da rade na neposredniji, intenzivniji način.
Slušanje ove kompilacije u cugu ne može a da u slušaocu ne izazove osećaj melanholije i zasićenosti setom dok se pita je li moguće da su skoro svi domaći metalci zamišljeni i zagledani u nedohvatne dubine ljudske duše.
Dobro, nije da ovde nema i tvrde svirke, na primer petrovački Backbone više nego propisno treskaju, Iskaz se iz opšte atmosfere tugaljivosti izdvaja mišićavim metal-repom, a Alogia pojačana Slađanom Milošević zvuči ubedljivije nego ikad. Seraphim, Abonos, Darkshines i Tales of Dark... su u onome što rade sve bolji, ako im već nedostaje originalnosti u mešanju progresive, oper(et)e i opresivne metal discipline.
Preovlađujući slušalački utisak je da je domaća metal scena (barem ovaj njen deo) mnogo više zainteresovana za tužne kontemplacije nego za besni rokenrol. Neki to rade kroz redukcionističke strategije (Popboksov Danilo Nikodinovski sa svojim projektom Amaranth), neki odlaze u romantizam (A.R. Club, Demether), neki posežu za sada već retrofuturističkim mešanjem elektronike i gitara (Disparador), a neki su na tragu sakralne muzike (Asphalt Chant).
Ima ih i koji zvuče kao da su ispali iz 80-ih (Art Diler, Heaven Rain), što je, u zavisnosti sa koje strane ograde posmatrate stvar, vrlo dobro ili urnebesno loše. Tu je i ne-metal podrška Broken Stringsa i Instant Karme. Ovi prvi tonu u ponore akustičarske patetike, a ovi drugi bez mnogo napora isporučuju najbolji komad na albumu jer njihov srpski bluz zvuči autentičnije od većine metala kog kolege ovde prikazuju.
Što je, avaj, boljka od koje srpski metal hronično pati. Nedostatak nacionalnog ili lokalnih identiteta u ovoj muzici nije stvar koja se može zameriti samo Srbiji, ali to ne znači da zamerku ne treba ponavljati dok se stvari ne poprave. Vreme Brutalnih Dobronamernika, doduše, sugeriše da se srpski metal, uz priznavanje zanatskih kvaliteta, generalno bori sa tugom i apatijom umesto sa demonima što vitlaju mačevima i bljuju vatru.
Ne znamo koja je borba važnija ali znamo koju bismo radije izgubili.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Ocena (gost)
| 26.05.2010. 12.47.49
1/10
-
Ney (gost)
| 26.05.2010. 14.00.42
Ocajna kompilacija sa najpateticnijim tekstovima na svetu. Uostalom, da li se pojavio neki dobar rok/metal bend u zadnje vreme na sceni? Tesko.
Tako da, od zla oca i jos gore majke, ne moze ni da ispadne bolje.
-
glupost (gost)
| 26.05.2010. 14.39.03
Ovo je atak na zdrav razum. I tekstovi, a i u velikoj meri i muzika.
-
Vlastelija Burzoaski (gost)
| 26.05.2010. 16.50.18
Uuuu, ima i Alogija I Abonos! Dabl plezr! I Djosla! Menazatroa!
-
Ludjak (gost)
| 26.05.2010. 20.40.49
Stvarno je bez veze.Da ne bude zabune ja slusam samo metal ali ovo je nevidjeno mucenje.I muzika i tekstovi.
-
Vukasin (gost)
| 27.05.2010. 10.09.59
Boze me sacuvaj ovih nasih urbanih pesnika. Igrom slucaja sam procitao neke stihove doticnog i pomislio da nas covek sve zajebava. Sad me sramota kad vidim da je ozbiljan.
-
Kleo (gost)
| 27.05.2010. 18.41.29
Da, da, lepo kaze Vukasin, i ja sam kontala da covek sve zeza kada sam nesretnim sticajem okolnosti procitala neke njegove stihove... Ne smem ni da zamislim kako tek zvuce uz muziku pomenutih bendova, al' kontam da cu da nadjem album cisto da pustam kad se okupi ekipa da se umire od smeha :)
-
brutalni dobronamernik (gost)
| 27.05.2010. 20.30.08
Prekrila me mesečina,
sveg prekrila, prezračila,
svukla, obukla, svukla,
u srebro optočila,
mene gleda, Meseca, golog k'o od majke,
u oklop belog zlata natočila,
zatočila, tokama zabravila,
svukla, obukla, svukla mi kožu,
navukla sebe, Mesečevim mlekom me zalila,
iglenim zracima isprobadala,
u srebrnog letača pretvorila,
svukla, obukla, svukla,
i poslala da letim talasima Vaseljene,
da klizim svetlucavim galaksijama,
sjaktavim maglinama,
neumiren nespokojnik lutalica,
osuđenik, večiti tragač za srebrom svemira,
dete mesečine.
-
gordi (gost)
| 28.05.2010. 13.20.57
volim u seksu sto smo jedno
volim telo tvoje cedno
volim sto ljubav mogu da pruzim
volim sto sa tobom cesto se druzim
-
glede isprika, dapache (gost)
| 28.05.2010. 19.24.47
''volim u seksu sto smo jedno
volim telo tvoje cedno'' - KAKO JE OVO MF JAKO!!! samo malo kontradiktorno, primetio bih...
-
Rock kultura (gost)
| 28.05.2010. 19.41.37
Pre svega mislim da su poslednja dva komentara sa stihovima koji nemaju nikakve veze sa perom pesnika koji je napisao zbirku pesama 'Vreme brutalnih dobronamernika' totalno neprimereni i neukusni.
Pročitao sam pomenutu zbirku pesama, više puta, i preslušao istoimenu kompilaciju.
Mišljenja sam da je epitet heavy metal pesnika Milanu B. Popoviću nehajno prišiven. Milan piše poeziju njemu svojstvenu koju neki mogu da razumeju i nalaze se u njoj, a neki ne. Na kompilaciji se nalaze ne samo metal bendovi, već i rok, poput Art Dilera, Instant Karme, Broken Stringsa... Začuđuje me i nepominjanje benda Atlantida koji se takođe nalazi na ovoj kompilaciji, što navodi na mišljenje da je recezent ovu recenziju obojio melodramatičnošću, pretencioznošću i patnjom samo usled površnog sagledavanja muzike i poezije sa ove kompilacije.
Ne slažem se ni sa tim da na današnjoj sceni nema dobrih rock/metal bendova - itekako ih ima i itekako će se čuti za njih!
Smatram da ova kompilacija zaslužuje veliko poštovanje jer je poput bisera koji se nalazi u šundu regionalne kulture.
Rock kultura se polako vraća, a Milanu veliko hvala za prve korake koje je načinio za nju!
-
Lenjivac (gost)
| 28.05.2010. 20.44.02
Uroš se jako potrudio da ostavi utisak navodne objektivnosti, ali dobio sam snažan utisak da mu kroz šavove recenzije curi žuč. Svako ko ocenjuje da Alogia uz zlosrećno Slađino gostovanje zvuči (original sa njihovim pevačem je pristojna pesma) "Bolje nego ikad" sebe diskredituje kao poznavaoca metal muzike, i uopšte kao osobu sa dovoljno urođene muzikalnosti da piše o istoj - kažem to kao stvar logike a ne kao želju da vređam autora teksta. Da ne govorim koliko je besmisleno da se kao lajt motiv provlači zameranje bendovima koji prave i inače mračnu i depresivnu muziku da su, radeći pesme na mračne i depresivne stihove kao proizvod dobili logično - isti takav rezultat. Ali sad bar znamo da Autor recenzije preferira Death metal u odnosu na gothic i doom metal, way to go Uroše!
-
brutalni dusebriznik (gost)
| 29.05.2010. 11.46.02
a vidim stigli i advokati autora stihova...
-
Lenjivac (gost)
| 29.05.2010. 16.15.27
Moliću lepo, valjda je jasno da sam ja Urošev fan, prvenstveno. Zato i ne komentarišem kakva je Popovićeva poezija nego izražavam svoju fascinaciju autorovim istančanim poznavanjem metal muzike, sa posebnim osvrtom na Slađu Smorišić i Alogiju, kao i na činjenicu koliko doom i gothic metal mogu zamoriti recenzenta, čak toliko da mu i Instant Karma u trenutku Partibrejkers krize identiteta zvuči zanimljivo. Slađa peva intenzitetom kao da čita novine pre nego što je popila jutarnju kafu, pobogu, onaj kome je to hajlajt na ovom cedeju ili je zlonamerno ciničan ili nad njim treba sprovesti zakonsku zabranu komentarisanja muzike.
A ta fora, čim neko dovede u pitanje (negativne) stavove autora ili se ne slaže sa pljuvanjem - odmah je fanboy, to je argumentacija za osnovnoškolske rasprave - pa sad kako se već ko intelektualno doživljava...
Eh da, zaboravih pomenuti iinteresantnu konstataciju da je Danilo "Popoboksov" - šta je to konkretno značilo - da je Pop Boks prizma iz koje nadalje treba gledati rad Consecration-a i Danila, jer mu je to najviši životni domet, povezanost sa imenom online magazina ili da autoru između redova zamera ostatku momčadi da Ventolin nije dovoljno Popboksov? Tekst jednostavno zvuči lažno objektivno i prikriveno nedobronamerno, kao i neki drugi tekstovi istog autora - nevezano za to da li Popović zna da piše ili ne. Ne moraju domaći "rok novinari" tako često održavati svoju vampirsku egzistenciju sisajući krv muzikantske populacije. Ako neko nema šta lepo da kaže o nečemu, bolje da ćuti, iako ga gen i poreklo iz Srbistana navodi da cedi pljuvačne žlezde bar nekoliko puta dnevno, bila ta osoba novinar ili obična publika.
-
Bišumik Starčevlić (gost)
| 30.05.2010. 19.59.41
''Ako neko nema šta lepo da kaže o nečemu, bolje da ćuti.''
Auh, pa što ovo nisi napisao na početku, nego se smorih čitajući onoliki čaršaf?
Bajdvej, ne sećam se nekog metaliziranog projekta oko čije je besmislenosti vladao veći konseznus čak i u samoj metal zajednici kao što je to slučaj sa Popovićevim pjesničkim bravurama.
-
Lenjivac (gost)
| 30.05.2010. 21.21.50
Oprao sam čaršav pa moram negde da ga rasprostrem, da se osuši, makar i na internet!
Nego: dragi Starčleviću, ako bi mogao da mi se javiš na mail, tražio sam baš ovih dana nekog sa konekcijama i poznanstvima u metal zajednici - pa da me ubaciš u istu preko veze, vidim da ti i prvobitna metal zajednica dišete kao jedno i da znaš svaki njen pokret, nameru i misao! :) Do juče sam mislio da pojmovi "srbija" "metal" i "zajednica" ne mogu stajati u istoj rečenici, ali eto, stičem nove uvide i saznanja družeći se na internetu! :)
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.