Daleko je Dizni

Kada Diznija jednom probude iz hibernacije, možda će se i šokirati svetom u kome je postao ironična referenca za besne, razočarane, ali nadahnute repere

Uroš Smiljanić

Ocena:
7

Otkada je Moskri umro, beogradski hip-hop kao da je postao još mračniji. Istina, njegovi ispisnici poput Đusa i Timbeta snimili su albume na kojima dominira teško stečena zrelost i njoj karakteristična toplina, no mlade snage, novi, gladni emsijevi (poput, recimo Marlona Brutala) što uz jarosni lavež nagrću preko sve viših barikada sve siromašnije i poniženije države, kao da su uz tranzicionu sudbinu čitave nacije zapatili i virus nihilizma.

SAJSI MC Takvo je vreme. Ali baš zato prija kada od emsija uslovno rečeno mlađe generacije čujete stih poput „moj kraj je ceo Beograd“ na albumu koji se mnogo manje bavi zapišavanjem teritorijalnih (i žanrovskih) granica, mnogo više njihovim ignorisanjem.

Prošle godine smo konstatovali da album sastava Sajsi i pored ogromnih potencijala nije do kraja bio ona vrsta iskustva posle koga ostanete nemi, zamišljeni i oduzeti u pokušajima da procesujete bujicu utisaka što se na vas stuštila.

Na svom prvom solo pokušaju, Ivana Rašić, vođa navale ovog benda, pogađa mnogo bliže centru. Daleko je Dizni je primetno zrelija ploča, ne samo zato što je po malo generički gitarski zvuk zamenjen uverljivim elektronskim bitovima, nego zato što njegova protagonistkinja ovog puta ima bolju kontrolu nad onim što je progoni.

To ne znači da je u pitanju manje žestoka borba sa ličnim demonima, naprotiv, na Daleko je Dizni se krvari dublje i ozbiljnije nego na Misi nači naaš, ali Sajsi MC sada suvereno vlada svojim stihovima i slikama, bez klizanja u apstrakcije lišene značenja. Njena tehnika je napredovala pa su sada baraži provokacija, žestokih napada, ironičnih ripostea i drugih borbenih tehnika ubedljivi, a ogromne količine slogova pobacane na ritmove, savijene do pucanja od njihove težine, se drže u vojničkom poretku zavidnom disciplinom.

No, mnogo važnije, njena vizija je napredovala i Daleko je Dizni nije ploča tek duhovitijih provokacija i agresivnijeg besa. Ovo je pre svega ploča koja, kao mnoge dobre hip hop ploče pre nje, uspeva da mapira grad u kome je nastala sa nestvarnom preciznošću, spuštajući slušaoca na noćne ulice, u zaslepljujuća jutra, naselja „puna dece i staraca“. Glad i strast noći se mešaju sa rezignacijom koju donosi perspektiva okupana nemilosrdnom sunčevom svetlošću, a slušanje ovog albuma na slušalicama dok se krećete gradom (u bilo koje doba dana) daje vam neobično iskustvo dvostruke realnosti – one koju vidite svojim očima, ali i one koju čujete spakovanu u simbole i apstrakcije, dok se preklapaju i jedna drugu objašnjavaju.

Dakle, ovo je album koji priča (o) svima koji se osećaju delom grada, bez obzira na ideološke, teritorijalne, klasne ili žanrovske podele (videti Stari duks), što ga čini vrednim spomenikom vremena u kome je podela naprosto previše. Ali ovo je istovremeno album koji je duboko ličan i, iako spakovan u pravovernu hip-hop formu, nema ambiciju da se u njoj iscrpljuje.

Drugim rečima, Daleko je Dizni je istovremeno i ispovest i samopotvrđivanje, i dnevnik ali i samoispitivanje, hronika pogrešnih odluka ali i sazrevanja. On je, kao što najbolja poezija zna da bude, jednako nabijen žudnjom i očajem, samo što ima i podršku u vidu moćnih ritmova koji nose na smenu bezobrazno samouverene i fatalistički beznadne stihove.

Ume ovo sjajno da funkcioniše. Dva puta dve je naizgled nevaljala hronika kežual seksa umotana u orijentalnu matricu, samo kada ne bi umesto interpunkcije koristila otrežnjujuća razočaranja. BMX je sa druge strane poskočica o onima koji propadaju kroz prostor između svih socijalnih mreža, radosna u svom nepripadanju, ali ispričana iz perspektive nekoga ko i pored robusnog hvalisanja nema ambiciju da bude zapamćen samo kao još jedan beogradski emsi.

SAJSI MC

Pomenuti Stari duks je emotivna oda gradu, ali i liričko trežnjenje od ljubavi (prema gradu?), a dvostruki kombo koji donose Minimal i naslovna pesma prosto razbija svojim klaustrofobičnim bitovima i stihovima koji iznova i iznova traže izlaz koga u svom tom betonu i noći – nema („Ko je rekao da je ovo dobra parola/ Gomila tipova oko tebe i sigurna sloboda/ Na kraju dana ja nemam nikoga/ Sa kim mogu da se oduzmem ili dodam“).

Uprkos svemu, ovo nikada nije ploča na kojoj očajanje – ili hvalisanje – bivaju sami sebi svrha. Sajsi MC ne želi da se zadržava u granicama jedne teme ili jednog žanra i njen hip hop je onoliko daleko od mejnstrima koliko je autoput („moja jedina matrica“) daleko od ulice grada.

Par zabavnih BDSM fantazija pred kraj albuma malo podižu atmosferu, ali suštinski utisak duše uhvaćene između želje i neverovanja nije promenjen – Daleko je Dizni je do sada daleko najuverljviji primer „ženskog pisma“ u domaćem hip-hopu, lišen „obaveznih“ tema i formi i natrpan do vrha kodom koji objašnjava.

To je možda jedno sasvim lično objašnjenje ali, na kraju krajeva, takva se i najbolje pamte.

Povezano:

Misi nači naaš, recenzija albuma (2009)
Vozi ih, taj fleš..., intervju sa Ivanom Rašić (2007)

Komentari

... (gost) | 10.06.2010. 10.45.29

nestrpljivo iscekujem recenziju 1.5v-a.
Aleksandar (gost) | 10.06.2010. 10.58.07

Prosto ne mogu da verujem da je ovako los album dobio tako visoku ocenu. Ova devojka kao da nikada nije slusala muziku i dohvatila se mikrofona..
super... (gost) | 10.06.2010. 11.33.46

...recenzija!sad imam želju da preslušam album
covece (gost) | 10.06.2010. 13.39.19

za ovako nesto treba imati stomak
djape (gost) | 10.06.2010. 14.00.21

dobri i album i recenzija. naglasio bih da je ovo prvi ženski solo rap album kod nas što mu daje dodatnu težinu. inače, vidim da je i recenzent to primetio po prijavi o "ženskom pismu", iako je kod nas ta prijava dosta izlizana zbog silnih prikaza radova ljiljani habjanović-đurović i sl. ta sintagma, međutim, kakva god bila, baca svetlo na pravu stranu jer, ukratko, nije dovoljno da budete žena koja rapuje da biste uradili "ženski rap album". u americi se, grubo uopšteno, prvi ženski ne-skroz-rap-ali-ipak rap album dogodio tek sa pojavom lauryn hill. (naravno, ovim ne sugerišem sličnost lauryn hill i sajsi mc jer su im izrazi dosta drugačiji) mc lyte, queen latifah, roxanne shante, bo$$ i dr. koje su rokale pre lauryn su mahom imale klasičan hip-hop battle/represent stav koji je inherentno muški, testosteronski - trudile su se da nastupe muškije od muškaraca. u tom smislu "daleko je dizni" je još značajniji jer imamo prvi ženski solo rap album koji je stvarno pravi ženski rap album. kad pričam o "ženskom pismu" u rapu i o njegovim specifičnostima, nije baš lako to odrediti, stvar je u senzibilitetu, ali pada mi na pamet na najpovršnijem nivou recimo pravi ženski battle punchline - "vidjela sam previše likova kad plaču ko djeca" (a. bloom, rapperka iz b.i.h.) mislim, mnogo je cela ta priča o "ženskom pismu" u rapu kompleksnija od ovog citata, ali hoću da kažem da postoje neke perspektive i neki iskazi koje isključivo žene mogu da bace na beat ili makar da ih bace ubedljivije od muškaraca. drugi momenat koji mi je jako bitan u vezi sa ovim albumom i načelno u vezi sa radom sajsi mc, a koji nije pomenut u recenziji, je ta pomalo stidljiva levičarska agenda koja nije (još uvek) eksplicitno razvijena. ne mislim da je potreban neki manifest, nego mislim na jasnije postavljanje u nekim momentima. očigledno je da sajsi mc, po sadržaju slika i po načinu na koji ih stvara i montira, poseduje srednjeklasno obrazovanje i snove nakalemljene na životno iskustvo deteta radničke klase. (to je uglavnom slučaj i sa većim delom generacije koji je ovde sazrevao i sazreva u poslednjih 20 godina ili barem tokom 90ih dok je školstvo još, po inerciji iz sfrj, imalo autoritet i kvalitet) u tom smislu njena priča ima dosta jak komunikacioni potencijal - široku bazu kojoj može da se obrati - i slike koje stvara su dosta jake verovatno zahvaljujući tom obrazovanju i kulturnoj interakciji koju je to obrazovanje motivisalo, ali često mi se desi da pomislim kako bi na nekim mestima sa malo manje apstrakcije i intelektualizacije mogla da postigne mnogo više. (naglasak na MALO manje/MNOGO više) mislim da bi pomoću tih nekih promena mogla da se obrati mnogo širem krugu slušalaca a pod tim mislim pre svega na decu današnje radničke klase. na taj način bi i ta njena levičarska agenda mogla da se razvija u komunikaciji sa onima kojima bi, po prirodi stvari, trebalo prvenstveno da se obraća, što bi u daljim implikacijama stvorilo mogućnost da sajsi mc u jednom trenutku možda postane i nešto poput generacijskog pesnika, što da ne? nešto poput ženskog moskrija. upravo tu vidim prostor za dalji razvoj njenih rima - pojačavanje konkretnosti i direktnosti u komunikaciji uz očuvanje ženskog senzibiliteta i stvaranje odličnih slika. (vidi se da taj trend već postoji ako se uporede njene rime sa albuma sajsi i rime na ovom albumu) i to bi bilo to. :)
mojne (gost) | 10.06.2010. 17.29.04

i tako je djape napisao carsaf ponukan pohvalama na svoj racun na fridomovom sajtu...
flipS (gost) | 10.06.2010. 20.36.22

druze, na ovaj nacin, na koji si odradio recenziju ovog albuma, bilo koja ploca mitra mirica moze da ispadne remek delo... maltene svaki pasus kreces sa frazom "drugim recima"...
glem (gost) | 10.06.2010. 21.56.32

flips, dozvoli... ja sam u svom zivotu cuo jako malo pesama sa tako jakom i jasnom emocijom kao ''voli me danas vise nego juce'' ili ''dovidjenja, drustvo staro''. tako da, mitar miric na svom kontu svakako ima odredjena remek-dela. sto se vec za mc sajsi ne moze reci.
Goran (gost) | 11.06.2010. 06.31.31

Drugim recima, recenzija je klasicna Smiljaniceva.
M (gost) | 11.06.2010. 08.45.49

Ja u Sajsi MC verujem.
ivan (gost) | 11.06.2010. 09.31.05

Ivana je jako lepa devojka........... A, i svaka joj čast za album.......
Hip-hop intelektualac (gost) | 11.06.2010. 10.10.09

Ciba bari meri, mane vorago!
djape (gost) | 12.06.2010. 16.06.22

iam jednu grešku u prethodnom komentaru, kolega coa smor mi je skrenuo pažnju... terry t je uradila prvi domaći solo rap album među ženskim delom ekipe... preslušaću pa ću da vidim kakav je po pitanju udela "ženskog pisma". :D
Jovan (gost) | 10.09.2010. 16.50.52

Ovo je tuzno koliko je lose...
PP (gost) | 06.11.2011. 22.17.04

Ne slusam rep, ali Sajsi Mc podrzavam svakako, jer je vrlo inteligentna i zna sta prica, koliko sam mogla da zakljucim iz intervjua koje je davala. U svakom slucaju bih radije slusala nekoga ko ima par pametnih stvari da poruci omladini, nego isprazne tekstove gomile umetnika i umetnica koji su trenutno popularni.
sasha (gost) | 01.03.2012. 10.21.53

Sjajno je bilo na koncertu Sajsi MC u Božidarcu. Evo delića atmosfere sa koncerta: http://www.as-design.net/flash/sajsi-mc/

Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.

Novo iz rubrike