(WARP)
Dobrodošli nazad, momci, sve vam je oprošteno
S obzirom da su izlasci albuma Autechrea interpunkcijski znaci u narativu kojim se opisuje razvoj globalne elektronske muzike, kada se dva pojave u istoj godini, to je gotovo ravno verbalnom ekscesu, upadanju samom sebi u reč, gubljenju kontrole i niti izlaganja. No, ako će rezultati uvek biti ovakvi, Autechre bi češće trebalo da otvaraju usta bez prethodnog promišljanja.
Move of Ten je zapravo lukavo uobličen trojanski konj: u pitanju nije novi album već EP izdanje, ali EP izdanje koje se dužinom (10 pesama u 47 minuta) i kvalitetom može ne samo porediti sa pre nekoliko meseci izašlim Oversteps, već mu, stručnim jezikom muzičke kritike rečeno, udara pošten mavaši geri u glavu.
Autechre su i ranije umeli svoje velike projekte da isprate EP izdanjima koja su bila razuzdanija i formalno efikasnija – na primer u slučaju diptiha LP5 – EP7. Move of Ten nije baš tako besna ploča kao što je bio EP7, ali tamo gde je LP5 bio prikaz sjajnog digitalnog Sunca koje se rađa nad neistraženim krajolikom, Oversteps je, rekosmo, bio nedopečen, pomalo dosadan album.
Move of Ten predstavlja takvo osveženje zato što Autechre izvlači iz ambijentalne bljuzge u kojoj su se pre par meseci zamalo utopili i njihovoj muzici vraća temeljno polomljene ritmove i uglaste sint-melodije iznad gmizavih basova. Pomalo nalik pretposlednjem albumu, Quaristice, Move of Ten je kvalitetan dnevnički zapis efikasnog poigravanja sa nekoliko ideja koje su pretočene u dinamične, pokretne muzičke mehanizme.
Oversteps je bila ploča sa šokantno malo ideja, sa šokantno malo inspiracije, ploča koja se trudila da tehnologijom maskira prazninu, dužinom sugeriše epiku a patetikom liriku. Move of Ten je zato ponovno otkriće moći ritma, snage atmosfere koju kreira malo zvuka i puno tišine (i odjeka koji su neretko više psihološki nego akustički), ploča lišena pokušaja da se „poruka“ prenese direktnijim sredstvima kao što su konvencionalne muzičke teme i izlizani topli ambijenti.
Ovde su Autechre ponovo na svojoj teritoriji, gde se maksimum informacije prenosi minimumom zvuka i gde su apstraktni gestovi koji se čuju na ploči tek obrisi onoga što mi čujemo u svojoj glavi.
Da za trenutak prikočimo sa zapenušanom hiperbolom prikazivača oduševljenog što mu stari favoriti ponovo isporučuju dobru robu, valja reći i da u konkretnom smislu Move of Ten predstavlja dobrodošli ponovni manifest dvojice muzičara koji su sopstveni, tuđinski zvuk originalno bazirali na (svojim i tuđim) techno, hip-hop, electro i acid avanturama. Ovo je ponovo ploča na kojoj techno ispada iz svojih šina vozeći se psihodeličnim šljunčanim nasipom i usput delujući ranjivo, ali ne napadno emotivno (Nth Dafusederb).
Kada se muzici oduzme ritam, ona ume da bude jasna, u sebe sigurna i konvencionalno lepa bez posezanja za očiglednim oneobičavajućim efektima. Zapravo, Iris was a pupil je izvanredan primer kako Autechre umeju da skupu tehnologiju i kompleksnu matematiku svojih kompozicija učine neprimetnim dok je u prvom planu muzika.
No border je minimalna meditacija koja je mogla biti i na Chiastic Slide, pa čak i na Amber, poznata ali sveža, sa sintisajzerima koji ostavljaju tragove farbe na hromiranoj karoseriji glavne teme.
Najimpresivniji su komadi u kojima Autechre silaze do samog dna muzičke evolutivne lestvice i isporučuju kompozicije ritma, basa i ponavljanja. Etchogon-S je spastičan, konfrontativan (post) electro komad sa „melodijom“ koju kao da sviraju dementne cikade, a M62 skoro bezobrazan zalazak u „čistu“ four-to-the-floor teritoriju i adaptacija njenog eksterijera tehnički jednostavnim a akustički kompleksnim melodijskim linijama.
Kada Cep puiqMX zatvori ovaj EP svojim karikiranim, zgužvanim brejkbitovima i komprimovanom THC paranojom, čoveku je teško da se ne osmehne i pomisli kako bi Autechre možda češće trebalo da igraju i puše narkotike, a ređe da gledaju u nebo i traže u njemu odgovor na sva pitanja.
Move of Ten nije konačan odgovor ni na jedno pitanje, ali njegova užurbana, eksperimentalna žestina koja nikada ne narušava istraživačku disciplinu talentovanog dvojca je baš onaj lek koga je doktor prepisao svima kojima je Oversteps mučki i s leđa izazvao krizu srednjih godina.
Autechre na Popboksu:
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
komsa (gost)
| 26.07.2010. 16.57.31
dva dobra albuma u toku godine. jeste da nisu remek dela, ali ipak su odlicni. mozda je doslo do "kreativnog konflikta" pa je svako uradio svoj album. :)
-
uho (gost)
| 26.07.2010. 20.15.27
fantastican ep!
-
mdrfdr (gost)
| 27.07.2010. 21.00.49
ma meni je Oversteps super! Move of Ten ce josh malo da saceka!
-
Nenad (gost)
| 29.07.2010. 12.58.49
Ovo stvarno zvuči sjajno. Nakon poslednja dva mediokritetna albuma sam se malo bio zabrinuo.
-
DrD (gost)
| 01.08.2010. 14.32.58
Jako smarajuce i dosadno
-
pedja (gost)
| 02.08.2010. 13.40.58
EP je korektan, ali kada su AE. u pitanju to je malo. Od njih se uvek ocekuje nesto, makar na pragu genijalnosti. Meni licno ovde smetaju ti acid momenti i retro prizvuk koji njima nikako ne stoji, zato sto sam ih uvek posmatrao kao predvodnike progresivne struje u muzici. E sada, verovatno se nema sta reci pa se ide linijom manjeg otpora.
Dovoljno je vratiti se na dva EP izdanja iz davne '95-e ['garbage' i 'anvil vapre'], i videti koliko su tada napredno zvucali, a danas sa tim istim radovima bolje i inventivnije od 90% danasnje I.D.M., ambient... produkcije. Ostale albume je bespotrebno i pominjati. Mozda je to stvar ukusa, ali od 'Draft 7.30' iz 2003. pocinju polako da padaju.
-
ištvan (gost)
| 02.09.2010. 11.40.05
Oversteps uopšte nije toliko loš album koliko si ga predstavio. povratak ambijentalnijem zvuku odgovara njihovim korenima, a ne besomučno seckanje u ritmovima.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.