Erlend Lu ponovo ima velike izglede za hit
Nedavno je Vladislav Bajac, vlasnik izdavačke kuće Geopoetika, javno licitirao koji od njihovih (naravno, stranih) autora ima najviše izgleda za skoru Nobelovu nagradu za književnost. Naveo je Delila, Murakamija, Ostera..., ali na toj listi se nije našlo mesto za takođe veoma prodavang Geopoetikinog pulena Erlenda Lua. Lu je inače ovenčan nekolicinom značajnih, mada manje elitističkih nagra, te otuda i opuštenost. Kojom neretko pleni i pogađa u metu. Ili tu negde.
U svom prvom romanu koji je dobacio i do srpskog tržišta Naivan. Super, Lu je vešto baratao melanholijom, pop-sentimentom i nenametljivim humorom. Dela koja su usledila, Dopler i njegov nastavak Volvo kamioni, pružio je priliku da sebi da oduška i da se, balansirajući između blagonaklone sprdnje i posvećeničkog poštovanja, poigra osnovnim motivima i idejama-vodiljama Valdena Henrija Dejvida Toroa. I mada je Mulej usled primetnog otaljavanja, poneke i razočarao, Lu je ostao drag pisac kojem (i uslovima sve podivljalijih cena knjiga u Srbiji) valja dati novu šansu.
Erlend Lu je sada u potpunosti izgrađen autor - sa zaokruženim svetonazorom, utvrđenim opsegom književnih motiva i upečatljivim stilom. Otuda i autorovo samopuzdanje, sa kojim već u samom naslovu jasno predočava smernice pri čitanju njegovog novog dela. Sintagma „mirni dani“ asocira na zanetost aspektima putenosti, odnosno karnalnog, baš kao što je slučaj i sa imenjakom-izvornikom – romanom Mirni dani u Klišiju Henrija Milera. Miksing Part je doskočica kojom Lu i otvara ovu satiru na porodične teme.
Naime, Lu se odlučio za krajnje sveden zaplet – norveški bračni par u pratnji malodobne dece stiže u nemački Garniš-Partenkirhen. Dolasku prethodi duhovita prepiska u kojoj nemački domaćini, ne znajući engleski, koriste svemoćni Google Translator, pa otud i Miksing Part kao prvoloptaški prepev nemačkog toponima. Sem što tim jednostavnim trikom već na prvim stranicama zadobije simpatije čitalaca, Lu tim potezom na krajnje neusiljen, šarmantan i efektan način u igru uvodi ključni motiv priče – vavilonsku jezičku pometnju koja je u korenu svake komunikacije. Pa i komunikacije onih koji opšte na istom jeziku, a uz to su i jedni drugima najbliži i najmiliji.
Mirni dani u Miksing Partu na toj tački postaje satira o apsurdu bračnog života. Luovi supružnici, dramaturg bez napisane drame i potpuno prizemljena nastavnica, u potpuno ogoljenom diskursu (veći deo romana otpada na njihove dijaloške razmene potpuno lišene pojašnjenja, poštapalica i didaskalija) otkrivaju klučno nerazumevanje za potrebe onog drugog. Jezik lišen ukrasa tu je da potcrta očigledno – dinamika odnosa parova (pa i onih osvedočeno bliskih) u svakom trenutku može da se nasuka na hridi sujeta, žala zbog propuštenih prilika na drugim, često krajnje imaginarnim frontovima i stremljenja koje je neretko često i pojmiti i artikulisati.
Motiv bračnog brodoloma, Lu razvija sa zavidnom opuštenošću, uz obilato začinjavanje cinizmom, ali i spremnost da se osnovna potka razigrava. Sudeći po osnovnom tonu, Lu se ovim delom u velikoj meri oslonio na poetiku velikog Efraima Kišona (kao prva asocijacija svakako se nameće zbirka kraćih satira Kod kuće je najgore). Ali Lu je pisac svoga vremena, a to se najlakše da dokazati urnebesnim stranicama na kojima, uz dosta detalja, opisuje seksualnu fantaziju u kojoj su osim glavnog junaka akterke i Kejt Buš (u izdanju sa početka osamdesetih godina prošlog veka) i svetska zvezda TV kulinarstva Najdžela Loson.
Mirni dani u Miksing Partu nije veliko delo, ni u kontekstu trenutne knjižarske ponude niti u okvirima opusa samog autora, ali jeste zgodna prilika za smislen predah i ostvarenje koje konceptu easy reading-a daje primetnu notu dostojanstva. A to je sasvim dovoljno u danima ponovjenog naleta tropskog talasa na Srbijicu na kolenima.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
lajlak (gost)
| 01.09.2010. 12.32.08
daaaa apsolutno. easy-reading sa dostojanstvom. odmah danas idem u knjižaru, a još bolje je što je sad nalet sibirskog talasa.
-
Anais Nin (gost)
| 03.09.2010. 16.58.14
Autor recenzije se najbolje snalazi u prikazima knjiga i to jako vesto i sarmantno radi.
-
bob a marley (gost)
| 07.09.2010. 11.33.04
interesantna knjiga, kao sve od Erlenda Lua. Nevidjeno duhovita, svedena i inteligentna.
Preporuka
-
Nesha (gost)
| 13.09.2010. 23.16.00
Njegova ubedljivo najslabija knjiga... Svakako sarmantna i nepretenciozna, super za leto i sve to... ali... tanka.
-
lan na brdu (gost)
| 20.09.2010. 10.14.09
Kupio sam knjigu dan nakon sto sam cuo da je izasla. Omiljeni mi pisac jos od kad sam sa 18 godina procitao Naivan. Super. Nedostaje mi Lu iz Doplera i Volvo Kamiona i shvatam da moze sebi da priusti "otaljavanje posla", ali ne moze i nama. Secam se pasusa iz Volvo Kamiona: "Uostalom, budalastina je da su kucama potrebni ljudi. Kucama nije potrebno ama bas nista. Zapravo, ne postoji nista cemu su ljudi zaista potrebni. Osim mozda, samim ljudima." Toga vise nema. Nasmejao sam se par puta i eto.. Hocu mnogo vise od Lu-a u sledecoj knjizi.
-
B (gost)
| 07.11.2010. 14.54.43
Definitivno njegova najslabija knjiga do sada. Njegova literatura nikako nije lako stivo, sto se iz ove knjige mozda moze i zakljuciti. Britke i svedene recenice njegovog opusa u ovom romanu izgledaju opustosene i gole. Nadam se da ce sledeca biti mnogo bolja.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.