Mrak okružuje Renatu

Glumica Miljana Kravić govori o ulozi koju je ostvarila u horor-trileru 6 dana mraka, Stephenu Kingu, Samu Raimiju, započetom a nikada dovršenom filmu Ulica sreće…

POPBOKS: Nedavno ste završili snimanje koprodukcijskog filma Šest dana mraka. Šta nam možete otkriti o ovom projektu i liku koji tumačite?

Miljana: Glavnu junakinju filma Šest dana mraka, nakon smrti ljubavnika posećuje njegova žena i proklinje je. Ona beži iz grada, ali je kletva prevarene žene prati. Nakon nekoliko dana psihičkog i fizičkog terora, ona gubi svest o stvarnosti - ne prepoznaje ni sopstveni lik u ogledalu. U tom haosu, u glavi junakinje Tanje iskrsava lik devojke zatočene u tamnici, Renate koju ja tumačim. Renata je zapravo stvorena kao Tanjin mehanizam odbrane od zla koji je okružuje, ona je upozorava i savetuje, doduše na vrlo neobičan način. Uprkos njenim promenama raspoloženja i vrtlogu besmislica koje izgovori, Renata uspeva da utiče na sudbinu glavne junakinje. Poslednja scena filma nagoveštava da je Renata mnogo više od groteskne devojke srećne u pomračenosti svog uma. Ali, da ne otkrivam previše...

Šest dana mraka po zapletu podseća na prošlogodišnji horor hit Vuci me u pakao. Da li ste bili u prilici da pogledate ovaj film Sama Raimija?

Gledala sam nedavno i mislim da, osim kletve, koja je čest motiv žanrovskih ostvarenja, ovaj film nema nikakve sličnosti sa Šest dana mraka. Ni na nivou radnje, ni likova i njihovih motiva ne postoji ništa što povezuje ova dva filma. Teško je govoriti o filmu koji još nije gotov, posebno kada si deo njega (zbog čega je nemoguće biti objektivan), ali sam sigurna da se Šest dana mraka i žanrovski razlikuje od Vuci me u pakao koji me je u više navrata dobro nasmejao, a mislim da to baš i nije bila želja reditelja. U našem filmu neke scene su napisane i odigrane tako da publici budu duhovite i da na neki način osveže film. Nadam se da će on nositi u sebi dozu prefinjene mistike koju ima scenario Danijela Vujića, a o kojoj nema ni govora u ovom drugom filmu.

Na filmu su sarađivali umetnici iz raznih zemalja. Koliko je to zakomplikovalo komunikaciju i proces nastanka filma? Da li vam je bio problem da glumite na engleskom?

Mislim da jezik nije predstavljao barijeru. Neverovatno zvuči i pomisao da se na istom projektu sretnu glumica iz Belgije, glumac iz Engleske, kalifornijska glumica poreklom iz Uzbekistana, zvezda sapunica iz Venecuele koja gradi karijeru u Holivudu, ruski glumac Oleg Vidov, poznat našoj publici i nas desetak glumaca iz Srbije. Meni je lično to iskustvo bilo veoma zanimljivo - smatram da te naše različitosti daju poseban pečat ovom filmu i nadam se da će se to na kraju i videti. Nije mi bio problem da glumim na engleskom, pogotovo što moja uloga ne zahteva govor bez akcenta specifičnog za naše podneblje.

Da li ste bez razmišljanja prihvatili ulogu u jednom filmu strave i užasa?

Smatram da je Šest dana mraka psiholološki triler sa elementima horora, a ulogu sam prihvatila pre svega zato što mi pruža priliku da se poigravam svojim emocijama - iako nije velika ona od mene zahteva promenu nekoliko stanja u samo jednoj sceni što svakom glumcu predstavlja izazov. Još pamtim neki filmski maraton na Trećem kanalu, kad sam prvi put gledala To - od tada sam baš zavolela Stephena Kinga. U tinejdžerskim godinama uživala sam čitajući njegove romane i maštala da jednog dana odigram ulogu kakva je njegova Carrie. Kasnije sam na te želje zaboravila, jer se u domaćoj kinamatografiji slabo eksperimentisalo sa žanrovima, ali vidim da se sad to lagano menja, pa ko zna, možda mi se želja i ostvari pa uskoro postanem heroina nekog našeg horora. Uvek se radujem igri sa žanrovima. I sama sam već dala svoj skromni doprinos hororu kroz uloge u radio drami Jeftino, živi pod vodom, ima dušu i počinje na slovo… Saše Latinovića i kratkom filmu Makaze Brana Koćala.

Pre nekoliko godina najavljeno je da ćete zaigrati glavnu ulogu u filmu Ulica sreće, režisera i scenariste Branka Miloradovića. Koja je sudbina ovog filma?

Snimanje je počelo u decembru 2006. godine, ali se ubrzo prekinulo zbog nedostatka finansijskih sredstava. Velika je šteta što se snimanje nije nastavilo. Ovaj film koji je istovremeno drama, triler i road movie i ima sjajnu priču za koju sam sigurna da bi mnoge zanimala. Ulica sreće je film o zameni beba u porodilištu početkom osamdesetih godina prošlog veka, što je intriganta tema o kojoj se do sada uglavnom ćutalo. Moja uloga je trebalo da bude zahtevna, ali i zahvalna. Još i danas žalim za njom.

Da li je u planu neka nova filmska ili televizijska uloga?

U ovom trenutku imam baš dosta planova i dogovora, bilo bi dobro kada bi se bar pola onoga što imam u planu ostvarilo. Kako mi se neretko dešavalo da mi se planovi izjalove, ne smem ništa unapred da otkrivam. Nadam se i verujem da prave filmske uloge tek dolaze.