Svako vreme ima svoje heroje – u ovogodišnjem Mehaničaru Michaela Winnera i Charlesa Bronsona odmenjuju Simon West i Jason Statham; razlike su primetne, ali ono što je daleko važnije – i rimejk puca od bučne i silovite akcije
Scenario: Richard Wenk, Lewis John Carlino
Uloge: Jason Statham, Ben Foster, Tony Goldwyn, Donald Sutherland, Jeff Chase, Mini Anden
Žanr: akcioni
Trajanje: 92 minuta
Proizvodnja: SAD, 2011.
Negde sredinom devedestih u istoimenoj postmodernističkoj ludoriji u režiji tada velikog Johna McTiernana, Arnold Schwarzenegger je ustvrdio da je poslednji akcioni heroj. I, nažalost, gotovo da nije puno pogrešio. A tek koju godinu kasnije na scenu je stupila Propaganda. Umetničko-produkcijska kuća pod tim nazivom upumpala je svežu krv posrnulom američkom repertoarskom filmu dovodeći nove rediteljske snage, sve do poslednjeg regrutovanog iz redova kreatora skupih spotova i zamanih TV reklama. Punoletstvo kasnije, bivši guverner obećava skori povratak na filmsko platno, a Propaganda kao sigurna kuća za nove rediteljske ideje tone u zaborav. Osim Davida Finchera koji se uspešno inicirao u vrh prve lige i Michaela Baya koji se specijalizovao za megalomanske akcione spektakle, ostala trojica iz udarne postavke (Antoine Fuqua, Dominic Sena i Simon West) tavore na razmeđi A i B filmskog sveta.
Negde sa sličnih pozicija Simon West se uputio u misiju prilagođavanja klasika akcionog filma Mehaničar sa Charlsom Bronsonom. West, premda u rediteljskom smislu vlasnik dva velika box office hita (Leteća tamnica i Lara Croft – Tomb Raider), pohvale zaslužuje tek za jedan jedini film iz dosadašnjeg opusa (Generalova kći). Svojim viđenjem Mehaničara zavredeo je, eto, još koji hvalospev.
Značajan deo kreativnog uspeha ovogodišnjeg Mehaničara (koji je u srpskom izdanju dobio i pojašnjenje u naslovu Plaćen da ubija) leži u Westovom relaksiranom, a mudrom pristupu glavnoj zvezdi ovog ostvarenja. Naime, West Jasona Stathama, novog poslednjeg akcionog heroja i ikoničnu pojavu brzopoteznih i beskompromisnih akcijaša novog milenijuma, uzima kao gotov i potpuno zaokružen i lako prepoznatljiv koncept, što Statham svakako i jeste. Stoga u Westovom Mehaničaru nema upinjanja da se lik koji tumači Statham dodatno iznijansira nekakvim kvazipsihološkim pojašnjavanjima; Statham je ovde predstavljen kao datost i prava glumačka mera za eksplozivnu, veoma nasilnu i sirovu akciju. Krenuvši od takve, ciljano pojednostavljene postavke West se oslobodio balasta izlišnih dramaturških nadogradnji.
Otuda, pred ljubiteljima žanra (i/ili kanonskog dela opusa Charlesa Bronsona) krupne zamerke koje bi se lako stavile na dušu autora remiksa lako padaju u zasenak.
Mehaničar Westa i Stathamom (na čelu ne toliko brojne glumačke kolone) nema mnogo toga zajedničkog sa istoimenim izvornikom Michaela Winnera (osim usresređenosti na dinamiku odnosa starijeg i nešto mlađeg plaćenog ubice kao osnovnog zamajca priče). Pored toga, scenario Richarda Wenka počiva na nizu dramaturških proizvoljnosti i ziheraških lobovanja. Baš kao i u slučaju svog prethodnog realizovanog scenarija (sasvim zadovoljavajućeg 16 blokova Richarda Donnera sa Brucom Willisom i Mosom Defom), Wenk je imao sreće da napisano doživi rediteljsku nadogradnju samopouzdanih i verziranih kakav je Simon West.
Pri izvođenju krajnjeg računa Mehaničar - plaćen da ubija nudi dva-tri zadivljujuće realizovana akciona segmenta, nasilna i konsekventna po meri ovog vremena (posebno se ističe deo obračuna Bena Fostera sa golemim gay plaćenim ubicom), zavodljivu atmosferu, primeren Stathamov glumački doprinos, pokazujući za čime sve to vapi savremeni akcioni film iz viših budžetskih liga. Prevashodno bioskopskoj publici na radost, budući da karijere Stathama i Westa i posle umerenog uspeha Mehaničara po svoj prilici ostaju na nepromenjenim kotama u hijerahiji filmske industrije. Tu bi dobro došla malo glasnija propaganda.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Sima (gost)
| 28.02.2011. 15.30.16
Zorane, uz svo postovanje, ne mogu da se slozim sa vecim delom vase recenzije. Osim lake vecernje zabave i utiska na gledaoca koji isparava odmah po izlasku iz bioskopa, ovo delo ne nudi nista vise. Shodno tome, stvarno mi nije jasno kakve hvalospeve zasluzuje reditelj, niti koji mu se reziserski potezi mogu oceniti kao mudri. Gospodin West se oslobodio ne nekih, vec apsolutno svih dramaturskih nadogradnji, pa se pojedini delovi radnje mogu posmtrati kao blasfemicno-naivni pokusaji da se odrzi scenaristicki koncept, koji odise nepovezanoscu i propustima. Izmedju ostalog, ponajvise se to ogleda u olakoj spremnosti bludnog sina da postane placeni ubica, pri tom trazeci osvetu za ubijenog oca, a sve to upravo preko dotadasnjeg ocevog protezea (i ubice), koji pak, nicim izazvan, preuzima pedagosku ulogu, a pistolj-uspomenu svog mentora i element koji ga direktno optuzuje cuva u zapecku garaze?! Veliko razocarenje, u gotovo svakom smislu, a zavodljivu atmosferu koju pominjete mogao je da oseti samo zaljubljeni par do mene, koji nije ni obracao paznju na film, kao i par tinejdzera koji na goleme propuste u scenariju i ovako (u tim godinama) ne obraca paznju.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.