Popboks - NOVE SF SERIJE - U kosmosu ljudskog uma [s2]
Gledate arhiviranu verziju Popboksa
Popboks - web magazin za popularnu kulturu

Tema · 19.10.2011. 08:33 · 8

NOVE SF SERIJE

U kosmosu ljudskog uma

Ovogodišnja produkcija bioskopskih ostvarenja SciFi žanra prilično je siromašna vrhunskim ostvarenjima – praktično jedini naslov koji je ove godine doneo motive kakve ljubitelji naučne fantastike nisu već ranije sreli je briljantni Source Code Duncana Jonesa (trivia: dotični je sin Davida Bowieja). U odsustvu dugometražne ponude vredne odlaska u bioskop, SF sladokusci utehu mogu da potraže u televizijskim serijalima

Vladimir Krakov

 

Ovogodišnja produkcija bioskopskih ostvarenja SciFi žanra prilično je siromašna vrhunskim ostvarenjima – praktično jedini naslov koji je ove godine doneo motive kakve ljubitelji naučne fantastike nisu već ranije sreli je briljantni «Source Code» Duncana Jones-a (trivia: dotični je sin Davida Bowieja). U odsustvu dugometražne ponude vredne odlaska u bioskop, SF sladokusci utehu mogu da potraže u televizijskim serijalima.

Tri TV serijala naučne fantastike novijeg datuma izdvajaju se pre svega originalnošću svojih priča, kao i vrsnom produkcijom: «Fringe», «Caprica» i «Dollhouse». Nažalost, nijedna od ove tri serije još uvek nije doprla do televizijskih programa u postjugoslovenskim zemljama, što bi nam omogućilo da ih pratimo putem kablovske distribucije. Čitaoci ovog teksta prepušteni su dakle sami sebi i uobičajenim metodama upoznavanja sa novom svetskom produkcijom bilo čega.

Sve tri serije, kao i gorepomenuti film Source Code za svoj središnji motiv imaju ljudski um i njegove bezgranične mogućnosti. Fringe pored toga svoju priču zasniva i na teoriji o paralelnim univerzumima, kao i na brojnim drugim graničnim područjima nauke.


Fringe

Fringe je po nekim mišljenjima "odlivak" ili logični izdanak uspeha serijala X Files. Po mom skromnom mišljenju, Fringe odlazi mnogo dalje, dublje i šire od X Filesa u svim elementima priče, zasnivajući se pre svega na naučnim fenomenima koji velikim delom zaista postoje, pa zato serijal ima i veliku edukativnu vrednost.

Iako mnogočlani tim scenarista deli posao po epizodama, što prouzrokuje neujednačenost ali i raznovrsnost, bez ikakvog oklevanja mogu da izjavim da neke od epizoda ovog sjajnog serijala koji je ušao u četvrtu sezonu emitovanja predstavljaju sam vrh kreativnosti i originalnosti ostvaren u bilo kom mediju SF žanra od njegovog nastanka krajem 19. veka do danas – od književnosti i stripa do filma, TV serije i animiranog filma.

Okosnica priče je sledeća: briljantni naučnik, doktor Volter Bišop (Džon Nobl), svojevrsni spoj Tesle, Ajnštajna, Timotija Lirija i Martija Misterije pronalazi način da napravi prolaz u paralelni kosmos – crvotočnu rupu (wormhole). Iz paralelnog sveta koji je veoma nalik na naš, on uspeva da dovede dečaka koji je onostrana verzija njegovog sina, da bi ga izlečio od teške autoimune bolesti. Njegov postupak izaziva brojne poremećaje u oba sveta, koji uzrokuju hladni rat između našeg i onostranog sveta. Doktor Bišop dospeva u ludnicu u kojoj će provesti sedamnaest godina, iz koje ga izbavljaju njegov sin, Piter (Džošua Džekson), i agent novoosnovanog ogranka FBI-ja za granične fenomene, Olivija Danam (Ana Torv).

Kreativnost, naučna elokventnost, ali i duhovitost s kojom ovaj jedinstveni trio  renesansnih ličnosti rešava misterije sveta u kom se dešavaju sve čudnije stvari ispuniće vam mnoge večeri veoma smislenom zabavom, dok je najstariji član ekipe, doktor Bišop, sklon da posegne i za LSD-om i psihodeličnom rok muzikom 60-tih radi proširenja svesti, ali je u suštini šarmer koji se neopisivo lako uvuče pod kožu gledaocu.

Neki od sporednih, trivijalnih ali svakako zabavnih tokova ovog serijala su i dva slučaja namerne manipulacije gledaocima. Prvi slučaj tiče se omiljenog benda Voltera Bišopa, izvesne acid rock skupine Violet Sedan Chair, čiji album doktor Bišop pušta u trenucima duhovnog rastrojstva ne bi li povratio prisustvo duha. Album tog imena pojavio se naprasno u (stvarnim) prodavnicama ploča na nekoliko mesta u SAD, u izgužvanom omotu i sa izgrebanim vinilom kao što je i red očekivati od ploče navodno objavljene davne 1971 godine. Da zabava bude veća, bend zvuči prilično autentično i – nimalo loše, kao izgubljeni album ranih Pink Floyd ili Procol Harum, zajedno sa krckanjem i povremenim preskakanjem. Drugi takav slučaj je fama o prvim ljudima, zasnovana na navodnoj knjizi Prvi ljudi izvesnog Šejmusa Vajlsa, navodno objavljenoj 1895. Prvi ljudi su prema toj "knjizi" mentalno nadmoćni stanovnici naše planete koji su živeli pre pojave dinosaurusa i ostavili nam poneku misterioznu pojavu u nasleđe. 

Violet Sedan Chair "Seven Suns" LP Side 1 by k1k1chan

Bezbrojne su reference serijala Fringe – od već spomenutog stripa Marti Misterija čiji glavni junak i po izgledu liči na glumca Džona Nobla, do počasnog parafraziranja dela poput Rozenkranc i Gilderstern su mrtvi, Altered States, nepravedno podcenjene SF serije First Wave (producentsko ostvarenje Kopole starijeg, emitovano pre nekoliko godina na TV Košavi), Videodrom i mnogih drugih. Fringe je svakako jedna od najboljih stvari koje su se pojavile na televiziji u poslednjih nekoliko godina. I da, ako vam to nešto znači, od autora serijala poput Lost, Alias i Person of Interest.


 

Caprica

Iako vam to isprva neće biti ni izbliza jasno, osim ako ste sada već sredovečni pasionirani ljubitelj SF sapunskih opera, serijal Caprica je prethodnica (prequel) legendarnog serijala Battlestar Galactica, koji se dešava pedesetak godina pre pobune najomraženijih svemirskih negativaca pre pojave Darta Vejdera – Sajlonaca, nosilaca veštačke inteligencije. To međutim ne znači da ćete u serijalu Caprica gledati bitke svemirskih brodova – naprotiv, sva radnja dešava se u svetu koji je veoma nalik na naš svet i naše vreme. Planeta Caprica jedna je od dvanaest planeta na koje su se ljudi odselili nakon propasti planete Zemlje.

Teško je odupreti se utisku da su mnoge pojave našeg sveta kakav danas znamo izmeštene i nedovoljno kritički projektovane u svet Kaprike. Dok je kritička projekcija inače legitimni i veoma važan postupak u naučnofantastičnom žanru, gde se određene pojave iz našeg sveta preuveličane pojavljuju u nekom drugom svetu da bi čitalac ili gledalac mogao da sagleda moguće posledice onog što se u našem svetu odvija ako tome ne stanemo na put, projekcije koje srećemo na planeti Kaprika neretko predstavljaju apoteozu američke dnevne politike.

Središnji dramski sukob dešava se između planete Kaprika koja je anglosaksonski svet i planete Tauron koja je, gle čuda, arapski svet, kao i između dve porodice – Gledstoun, koja predstavlja par excelance naslednike Britanaca i porodice Adama, koju čine arapski doseljenici na planetu Angloamerikanaca. Iz ne preterano produktivnih razloga, planeta Kaprika razlikuje se od našeg sveta po tome što je – politeistička. Naime, daleki naslednici odseljenih Anglosaksonaca obožavaju – starogrčka božanstva. U njihovom svetu, međutim, pojavljuje se teroristička organizacije Ratnici Jednog (Soldiers of the One) – koja svojim ubilačkim akcijama pokušava da nametne monoteizam.

To su dakle prilično stereotipni elementi serijala Caprica koji čine da na trenutak pomislite da gledate futuristički CNN. Ono po čemu je ova serija zablistala barem u svom početku su motivi vezani za veštačku inteligenciju, i iznad svega sajberpank motivi. Dok glavni junak serijala, neka vrsta kaprikanskog Stiva Džobsa, doktor Daniel Gledstoun, vredno radi na stvaranju veštačke inteligencije od koje će se jednog dana razviti budući krvnici ljudskog roda, Sajlonci, njegova šesnaestogodišnja ćerka Zoi stvara svoj avatar koji živi svojim životom u sajbersvemiru nezavisno od nje, kao njena savršena replika i u telesnom i u duhovnom smislu.

Zaplet koji daje neophodnu dozu originalnosti ovoj seriji nastaje kada tinejdžerka Zoi Gledstoun, natprosečno inteligentna i harizmatična devojka, nastrada u samoubilačkom terorističkom napadu na podzemnu železnicu. Iako je i sama članica Vojnika Jednog, ona nije odgovorna za napad. Njen otac sticajem okolnosti otkriva njen avatar na mestu u sajbersvemiru koje služi za iživljavanje mračnih fantazija – od seksualnih perverzija do ritualnih ubistava. Daniel Gledstoun uspeva da kidnapuje avatar njegove ćerke koja je u realnom svetu mrtva i useli ga u «svest» robota, sa dobrim izgledima da počne serijski da izrađuje replike umrlih ljudi...

Za razliku od Fringea, koji je tokom četiri sezone emitovanja ne samo održao kreativnost na visini, već upravo u trećoj i četvrtoj sezoni doživeo svoj idejni vrhunac, Caprica je neposredno nakon briljantne pilot epizode kreativno posustala, što je izazvalo prestanak emitovanja serije već negde oko 14. epizode, pre isteka sezone. Svejedno, pilot epizoda serije Caprica je nešto što nijedan istinski ljubitelj naučne fantastike ne bi trebalo da propusti.

 

Dollhouse

Dobar deo svog relativnog uspeha na severnoameričkom kontinentu serija Dollhouse duguje seksualnoj harizmi protagonistkinje, džepne Venere albanskog porekla, Elize Dušku. Onaj bolji deo razloga da se upoznate sa ovom serijom je njegova prilično originalna priča i prvorazredna produkcija. Zadovoljstvo je gledati visokoestetizovan proizvod poput ovog – što takođe možemo upisati u dobre strane i serijala Caprica

Eliza Dušku je u ovoj seriji devojka po imenu Echo. Ona je potpisala ugovor sa agencijom koja ima potpunu kontrolu nad njenim životom na određeno vreme. Za to vreme, agencija može po sopstvenom nahođenju u potpunosti da piše i briše sadržaj njene svesti i učitava joj razne uloge – od gejše do otmičarke, već prema narudžbini klijenata agencije.

Ovakav koncept obećava raznovrsnost sadržaja i uvek nove količine originalnosti i inovacija unutar žanra. Dollhouse za razliku od Fringea nije nešto najvrednije što se pojavilo u naučnoj fantastici ali je prijatno osveženje. Baš kao što bi pojavljivanje bilo koje od ove tri serije predstavljalo prijatno osveženje za televizijski auditorijum na našim prostorima. No, kao što rekoh, ima i drugih načina da se upoznate sa ovim ostvarenjima.



Komentari

  • Gravatar for M
    M (gost) | 19.10.2011. 13.15.23
    Fringe se vec duze vreme daje na Avali...`
  • Gravatar for Lil Rostuki
    Lil Rostuki (gost) | 19.10.2011. 16.17.11
    Ove serije nisu nove. Nijedna jedina.
  • Gravatar for bob.e.lee
    bob.e.lee (gost) | 19.10.2011. 16.30.50
    probajte da nadjete Terra Nova, pilot serija nije bila losa, posle toga je pocelo posustajanje...
  • Gravatar for anarhitekta
    anarhitekta (gost) | 20.10.2011. 02.02.26
    fringe je najuspjesniji serijal jj abramsa nakon neprevazidjenog Lost. person of interest mi je gnjavez prve tri epizode, mada uvijek imam povjerenja u jj-a, tako da se nadam da ce mozda dobiti na kvalitetu s vremenom. na alias se nikad nisma navukao, ne znam, nije mi legla toliko. sto se jj-a tice, uz fringe, cekam i alcatraz seriju od sledece godine, pogotovo ukoliko person of interest ne ispuni ocekivanja. sto se caprica tice, ona je smao za die hard fanove battle star galactica i kao takva je izuzetna. a ko nije navucen na battlestar onako bas hard core, caprica ce mu biti jos dosadnija. a zbog uvrstavanja dollhouse, djeluje mi da je ovaj tekst chamio skoro dvije godine u fioci urednika (ili modernije receno - u folderu na kompjuteru) jer je dollhouse naglo, zbog slabe gledanost jedva izdrzao i zbrzao drugu sezonu nakon koje je otkazan nastavak. dobio je dosta lose ocjene, a ne znam zasto..prva sezona je okej, a u drugoj sezoni, onaj "terminator efekat" rata u bliskoj buducnosti (spoilerrrrrr) je odlicno zamisljen i imao je perspektivu, kombinujuci to sa razlozima "one osobe na tavanu koja je na aparatima" ;) nazalost, otkazan je, a obecavao je mnogo. elem, kad ste se vec pozabavili seirjalima koji su zavrseni, poput dollhouse (a ako se ne varam i Caprica-e), onda ste se mogli osvrnuti na fantastican ulttra kratki serijal pod imenom Firefly skupa sa naglim zavrsetkom koji je donekle ali smao donekle ispravljen Serenity filmom nakon par godina snimljenim, gdje su neki od odgovora (mada ne svi) dati.
  • Gravatar for anarhitekta
    anarhitekta (gost) | 21.10.2011. 02.29.53
    odgledao danas cetiri epizode tera nove. ima zanimljiv temelj za pricu,(nista pretenciozno, mozak na pashu i uzivaj u modernoj akcionoj sapunici, ali svima nam ponekad i to treba) jer moze mnogo "pod-prica" da se razgrana nezavisno i paralelno s glavnom. vec me strah i da pomislim sta bi majstor poput jj-a tu uradio (istetoviracu ga na lijevoj plecki tita mi). samo...dvije (povezane) rupe u prici mi vec sad kvare citavu seriju: (nisu neki veliki spoileri, sve se desava u pola prve epizode) 1. ako je u toj buducnosti, 85 miliona godina prije 2149 u koju se glavni junaci vracaju - zabranjeno imati trece dijete, zasto onda one koji zele trece dijete, jednostavno sve djuture ne prebace u teranovu 2149? 2. ako je vec tako lose u tom svijetu 85 miliona godina daleko od nas, zasto ne ostave smao lopove, krimose i ostalu gamad a svi "normalni i moralni" se ne presele u teranovu pa tamo da razvijaju "alternativnu buducnost"? na kraju krajeva, time bi lakse i iskorijenili slashere i slicna sr***. i jos nesto mi je upalo u oci - da li je slucajno (a u velikim projektima nista nije slucajno)..kako se sofisticirano kroz par izraza (tipa "jesuuuus!, jesuuus christ! dear loooord!") provlaci teza da je religija prezivjela tih 85 miliona godina. zanimljivo...
  • Gravatar for Milos
    Milos (gost) | 09.11.2011. 12.35.17
    A zaboraviste Stargate Universe? Ne mogu da verujem! Terra Nova-u gledam ali slabo je to.....Pa i The game of Thrones je u sustini SF(epski jelte) ali sto se mene tice onaj koji i najmanje volim, mada je serija HBO vrh odradjena... odradjena....
  • Gravatar for Ivana
    Ivana (gost) | 12.12.2011. 22.18.37
    Kad je pisan ovaj tekst? Nijedna od ovih serija nije nova, Caprica i Dollhouse su u međuvremenu otkazane, a dve od ove tri serije davale su se ili se daju na Avali (Fringe i Dollhouse).
  • Gravatar for Ivana
    Ivana (gost) | 12.12.2011. 22.42.14
    Tekst o Kaprici je vrlo čudan. Kao prvo, ne postoje nikakvi Anglosaksonci niti Arapi u toj seriji, s obzirom da se događa u dalekoj prošlosti, stotine hiljada godina pre naseljavanja Zemlje, kao što zna svako ko je odgledao Galaktiku do kraja. Drugo, Tauronci ni najmanje ne liče na Arape; mnogo više liče na Latinoamerikance ili Italijane, posebno s obzirom da je Tauron siromašna planeta poznata po tauronskoj mafiji. Treće, Vojnici Jednog teško baš da su sišli sa CNN-a, s obzirom da su u pitanju monoteisti koji žive u grupnom braku (sestra Klarisa) ili u nekoj vrsti kulta sa harizmatičnim vođom (njen suparnik Barnabas), što podseća na klasične kultove tipa Džim Džons. Što se tiče Dollhouse, trebalo je pomenuti da je tvorac serije čuveni Džos Vidon (Joss Whedon), čovek koji u svetu ima kultni status i gomilu vernih fanova, što je mnogo značajniji razlog relativnog uspeha serije nego seksepil Elajze Dušku (dobar deo fanova serije i nije fan njene glume). Mada i ne očekujem da to ovde mnogo ljudi zna, s obzirom da kod nas nijednu njegovu seriju nisu prikazali u potpunosti (možda Dollhouse, koja je najmanje uspešna od njih - nisam pratila pa ne znam da li je Avala dala obe sezone serije). B92 je davao samo prve tri sezone Buffy the Vampire Slayer i to u čudnim terminima i sa bizarnom podelom epizoda na delove od po 20 minuta, kao da je u pitanju sitkom, a to je bilo u vreme kad ni ta TV nije bila gledana. Nekadašnja Košava je dala samo prvu sezonu Angel, a Firefly, koliko znam, nikad nije ni bila prikazivana na domaćim televizijama. Ovde retko ko zna da je Buffy the Vampire Slayer serija koja se u svetu smatra jednom od najboljih ikada i da se o njoj pišu radovi na američkim univerzitetima, a ovde većina misli da je to neka glupa, kičasta serija, pošto, jelte, ima glup naziv, pa što bismo se trudili da gledamo. A za Firefly retko ko je i čuo, mada je to takođe kultna serija koju mnogi smatraju jednim od najboljih SF serija svih vremena, iako je otkazana posle prve sezone (na sreću, bar smo dobili film Serenity kao nastavak). Možda će neko i ovde kod nas konačno čuti za Vidona, kad izađe za nekoliko meseci blokbaster The Avengers, za koji on piše scenario i režira ga.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.