(Matador)
Kako sam naučila da prestanem da brinem i zavolim autotune
Stereotip glasi da žena kad nešto želi da promeni, ona krene od frizure. Slika Cat Power sa kratkom kosom u spotu Ruin, koji je najavio novi album, je nagovestila da možemo da očekujemo veliku promenu. Umesto naših omiljenih barskih tužbalica, Chan Marshall je snimila svedenu i vedru ploču, na kojoj su klavijature, ritam mašina, efekti poput autotunea zamenili gitare i soul aranžmane.
Za ovakvu promenu (kao i za seču duge kose, dodaću), potrebna je velika hrabrost, koja sama po sebi ne garantuje pozitivan rezultat. Podsetimo se - ova žena se proslavila sporim pesmama o bolu i patnji, uspela je da od dionizijske poskočice Satisfaction Stonesa napravi pesmu o životnim porazima, a godinama se valjala po bini i baljezgala pijana, dok je publika ne bi izviždala. I mi smo to voleli, jer ima nečeg perverzno dostojanstvenog u prihvatanju gubitničke uloge na šta “pravoverna rokerska” publika otkida, a i nismo bili u prilici da platimo punu cenu karte za njen dernek. Da jesmo, verovatno bi Cat Power bila počašćena istim tretmanom kao i Amy Winehouse na svom poslednjem koncertu.
The Sun je post-raskid ploča, ali miljama daleko od Blood On the Tracks kanona, koji je ustanovio šablon pesama u kojima se autor preispituje, podseća dobrih vremena, priznaje svoje greške i na kraju moli da mu se voljen/a vrati. Umesto da se bavi bivšim (koji je brzopotezno oženio manekenku), Chan Marshall je ozbiljno porazgovarala sama sa sobom i shvatila da je tuga stvar okolnosti, a sreća stvar odluke. Jedna od tih “danas okrećem novi list” odluka je bila da ceo album odsvira i producira sama. Neke od pesama su na nivou skice (Manhattan), neke posledica uživanja u igri u studiju (Sun), a među njima se našao i pravi pop dragulj (Cherokee). Iako sama kaže da se najviše ponosi pesmom Peace and Love, za koju je takođe sigurna da bi se svidela Jay-Ziju, nespretan rep i krilatica “I am lover, but I in it to win” deluju nezgrapno i možda za nju ne bi bilo mesta na albumu da je angažovan producent.
I dalje zavodljivog glasa, suptilna i užasno iskrena i pored slavljenja ljubavi prema sebi i novostečene nezavisnosti, koja nosi i odgovornost o kojoj takođe govori, Cat Power je izbegla da napravi self-help ploču za indie devojčice, već je našla balans između imidža “posrnule” žene i emancipacije po receptu “Seksa i grada” i snimila album koji među najboljima u njenom opusu.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Nana Fata (gost)
| 17.09.2012. 19.15.08
najslabiji album CP do sada, a volim CP
-
. (gost)
| 17.09.2012. 19.31.26
ruin je odlična stvar
-
tozzinjo (gost)
| 17.09.2012. 22.48.19
realno, na prvu loptu i jeste mozda najslabiji album do sada..ali je i dalje miljama daleko od njoj slicnih. ovo nije odlican album po CP standardima ali ko zna, mozda s vremenom legne bolje, imao sam vec takve slucajeve (how much for freedom od eyesburn, npr, nakon onakvih fool control i solid) ...
kul recenzija, kul album.
-
10/11 (gost)
| 18.09.2012. 05.13.45
Igi Pop
-
het-trik (gost)
| 18.09.2012. 14.26.01
potpuno nebitno izdanje, na zalost. cemu utapanje u sinteticku produkciju? izgubila je srce
-
kibuki (gost)
| 18.09.2012. 18.54.50
Nakon Moonpix-a sve je krenulo nizbrdo.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.