Zašto dama sedi sama?

Whit Stillman ovom svojom povratničkom režijom uz dosta lakoće i elegancije razrešava dilemu kako bi trebalo da izgleda valjan indie film primeren ukusima i nametima sadašnjice

Zoran Janković

Ocena:
8

Originalni naziv: Damsels in Distress
Scenario: Whit Stillman
Uloge: Gretta Gerwig, Analeigh Tipton, Carrie MacLemore, Megalyn Echikunwoke, Adam Brody
Žanr: Intelektualistička komedija
Trajanje: 99 min
Proizvodnja: SAD, 2012.

Bioskopska distribucija u Srbiji je na sasvim očekivanom izdisaju; kako stvari stoje, filmofili bi trebalo da budu srećni ako im mesečno pruže četiri-pet premijernih filmova u bioskopima. Uz to, filmova koji mogu biti i takvi i onakvi. Veliki su potresi i u anglosaksonskom delu sveta, puno je nepravdi i nerezonskih poteza; tako, recimo, Damsels in Distress, povratnički film Whita Stillmana zavredeo je distribuciju od tek četiri ekrana u čitavoj Americi.

Stillman, autor čije je debitansko delo Metropolitan cenjeni Criterion uvrstio u svoju kolekciju filma za nezaborav, tako je morao da sačeka daleko demokratičnije postavljeno DVD prepakivanje ovih dana da bi svoj film predočio iole široj publici. A Stillman je apstinirao od filma gotovo deceniju i po, ali to se, sudeći po ponuđenom između dve špice Damsels in Distress, nikako ne bi moglo zaključiti. I, sasvim očekivano, Whit Stillman se ovde prihvata autorefrenci i parafraziranja viđenog u Metrpolitanu. Što, nekim čudom, nimalo ne umanjuje vrednost ovog ostvarenja.

Stillman je u Metropolitanu poentirao na jalove zagledanosti mladih (a ekonomski relaksiranih) naraštaja u vlastiti pupak, i to čini i u slučaju nenadano poletne i lahoraste komedije iz života na koledžu naslovljenoj Damsels in Distress. Hiperintelektualistički okvir u kom se kreću junaci Metrpolitan, a što jeste bio drzak, ali, sa druge strane, i sasvim uspeo konstrukt, primenjen je i u slučaju ovog novog filma, s tim što Whit Stillman ovde pokazuje jasnu svest o protoku vremena i nametima i promenama koje ono sobom neumitno nosi.

Tako se i junaci (zapravo, većim delom junakinje) Damsels in Distress kreću o okviru koordinantnog sistema narcističkog slepila i pokušaja da ironijom i verom u vlastitu oneobičenost zatome potrebu za tako bazičnim i profanim emocijama kao što su ljubav i potreba za prihvaćenošću. Ipak Stillman plaća danak vremenu kraćom minutažom, ali i uvodeći plesne tačke i pregršt muzike u radnju ovog filma koji ostavlja krajnji utisak minuciozno promišljenog, sjajno odgumljenog i u delo sprovedenog filma. Koji, ako bude pravde, može da posluži kao mustra za oporavak dobrano posrnulog, a i dalje prekopotrebnog američkog indie filma pametnijeg soja.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.

Novo iz rubrike