Utopija na ceni

Originalni naziv: Noise & Resistance
Scenario:  Julia Ostertag, Francesca Araiza Andrade
Žanr:  Rockumentarac 
Trajanje: 92 min
Proizvodnja:  Nemačka, 2011.

Stvari u vezi sa ovim dokumentarcem bivaju posve jasne već na uzorku izabranog naslova i prvih desetak minuta. Tema je, naime jasno naznačena u nazivu, te lutanja nema - ovde je reč o aktivistički (otvoreno/irazito levičarski) nastrojenom punku i otporu koji sledebenici tog zvuka zagovaraju, a već prvih nekoliko scena je dovoljno da bude očigledno da je pred nama navijački film i delo autora/autorki kojima je posezanje za ionako lažnom i nepotrebnom distancom u odnosu na teme kojima se ovo ostvarenje bavi potpuno strano.

Što, naravno, nije nedostatak ovog filma. Naprotiv. Srčanost koju autorke ovde pokazuju zavodljiva je i zarazna, sve i da ste potpuno oprečnih svetonazora i muzičkih ukusa. A hvale vredna je i širina zamaha koju autorke ovde primenjuju, kako u geografskom (film se bavi temama punka i otpora na šarolikim adresama, u rasponu od Britanije do Rusije, od Nemačke do Španije), tako i u idejnom smislu. Noise & Resistance poentira na oba plana – punk kao muzički žanr izrastao iz pobune još uvek je živ i potreban, a bunt je, tu barem ne bi trebalo da bude spora, uvek dobrodošao, pa govorili i o najspokojnijim i prividno najuređenijim društvima, jer kako će podosta sagovornika u ovom filmu istaći svako je društvo sazdano na golemoj nepravdi, samo se pojavni oblici i priručne maske razlikuju.

Film iznosi zanimljiva gledišta, nagoni na razmišlanje, u dobroj meri pokriva najvažnije eksponente ovih kontrakulturnih pokreta, a tu su i mali, reklo bi se, i nenadani darovi poput prizora rečite nemačke queer anarhistkinje koja nakon priče o pogubnostima posedništva ipak zaključava ulazna vrata vagona u kojoj ona i njeni skvotuju. Jedno od implicitnih pitanja koje ipak ostaje bez preciznijeg odgovora se odnosi na dilemu da li je u ovako podmakloj fazi društvene nepravde istinski bunt koji bi odveo kao pretvaranju takozvane do-it-yourself utopije u stvarnost i zbilja moguć. 

Mada je očito zafalilo prostora, autorke pokušavaju da ideju punka i bunta sagledaju i sa dijahronijske tačke gledišta; na tom planu se svakako ističe segment o dalekosežno-delotvornom uticaju skupine Crass, punk družbe koja je, osim nemalog doprinosa istoriji istinskog punka, inicirala dobar deo i danas gorućih pitanja, svojevoljno ostajući na margini i nakon što su ta pitanja prodrla u sferu glavnotokovskog. To, kao i manjakavosti koje se tiču odsustva otvorenije polemičnosti unutar tog ipak dovoljno upadljivo heterogenog fronta i povremenog gubitka fokusa priče ipak ostaju u dubokoj senci poletnosti i viralnosti kojom ovaj fim naprosto zrači, čak i gledano sa tačke gledišta nas koji smo, sve duboko verujući da neko i to i tako mora, ipak dobrovoljno primili am na svoje vratove. A biće da nam za to ipak nije ponajviše kriv izbor formativnog uticaja u vidu nota milozvučnijih od onih kojima se hrane i nadanjuju učesnici i tvorci Noise & Resistance.