Ništa bez Ratka

Scenario:  Saša Radojević, Dinko Tucaković i Dimitrije Vojnov
Glasovi: Paul Leonard Murray, Dragan Bjelogrlić, Ana Sofrenović, Lena Bogdanović, Bojan Dimitrijević, Pavle Pekić, Jana Milić, Miodrag Krstović, Marko Gvero
Žanr: Drama
Trajanje: 93 min
Proizvodnja: Srbija, Crna Gora, 2012.

Iako Doktor Rej i đavoli nije prvi film Dinka Tucakovića, ovog po vokaciji filmskog i TV reditelja publika uglavnom percipira kao sveprisutnog filmskog gurua – teoretičara, upravnika muzeja Jugoslovenske kinoteke i medijskog glasnogovornika o filmu. Otuda i Doktor Rej kao delo koje se bavi „sudarom“ kultnog reditelja iz Holivuda 50-ih, Nicholasa Raya sa projektom producenta Ratka Draževića da stvori  jugoslovenski Holivud u Avala filmu, svojom metafilmskom temom samo pojačava utisak da je reč o filmskom eseju, odnosno filmu kao produžetku Tucakovićeve teoretske misli. Tako se može pomisliti kako nije po sredi film za svakoga, te da je u pitanju prilično kriptično ostvarenje sačinjeno od filmskih komentara, fusnota i posveta, kako Rayu tako i Tucakovićevom, naizgled zagubljenom i zanemarenom radu (inserti iz kratkog gotskog horora Bernisa, jača od smrti i pokojnom glumcu Draganu Maksimoviću koji funkcionišu kao duboka podsvest izmučenog Raya tokom stvaranja sopstvenog filma). Eto, toliko komplikovano.

Međutim, u isto vreme, Doktor Rej i đavoli na momente funkcioniše kao živa i duhovita alternativno-istorijska komedija nesporazuma. Priča o dolasku Nicholasa Raya u Beograd 60-ih godina i pokušaju da u „komunističkom raju“, daleko od ograničavajućeg holivudskog režima, snimi autorski, umetnički film, dobrim delom se zasniva na postupku popunjavanja praznih mesta u istoriji. Ovaj alternativno-istorijski postupak otvara plodan poligon za poigravanje – nespojivim svetovima i motivima velikog umetnika i kalkulantski nastrojenog Ratka Draževića ispred Avala filma dušu je dao za analizu kontradiktornosti u filmu koji je ujedno umetnost i biznis. Sa druge strane, očekivanja koja Ray nosi kao levičarski nastrojen umetnik kada nabasa u Jugoslaviju koja baš u to vreme pokušava da se na svoj nakaradni način približi Zapadu izvor je i komedije nesporazuma.

Po principu ukrštenice, u ovom filmu je svako od istorijskih junaka dobio ono što želi – direktor Avala filma, Ratko Dražević, dobio je zaumnog američkog filmskog reditelja koji bi trebalo da snimi oskarovski film, a Ray je dobio komunistički raj u kom se navodno poštuju ideje i umetnost, nauštrb industrijskoj logici.

Problem nastaje u neslaganju ova dva sloja (filmskog eseja i komedije zabune) zbog čega se povremeno stiče utisak da su dve različite namere u pričanju priče o Rayevom dolasku u Beograd nevešto nakalemljene jedna na drugu. Monološki i ispovedni delovi filma u kojima Ray pokušava da se obračuna sa svojim demonima – stvaralačka kriza, droga, alkohol i košmari, štrče iz satiričnog kalupa u koji su zaliveni baš svi junaci u Avala filmu. Umesto da  Ratko Dražević (Bjelogrlić), Mihiz (Bojan Dimitrijević), Aleksandar Saša Petrović (Marko Gvero) i Olivera Katarina (Jana Milić) čine milje u koji Ray dospeva ne bi li se obe ove strane međusobno preispitale, pomenuta ekipa je toliko samodovoljna, na momente urnebesno duhovita da pridošlica iz Holivuda deluje kao višak. Ovome u velikoj meri doprinosi i glumačka kreacija Paul Leonard Murraya koji ne deluje toliko kao nesnađeni Ray u sopstvenom životu, već kao nesnađeni glumac u celokupnom filmu o Nicholasu Rayu.

Budući da je reč o glavnoj liniji radnje iz koje proističe potencijalna celovitost filma, ovo neslaganje glavnog junaka sa namenjenom mu pričom, deluje kao veliki procep. Otuda Doktor Rej i đavoli ostaje u sećanju po svojim bravuroznim detaljima, dok se kao celina gubi u magli neizrečenog.