Po ovom filmu, svi uzajamno treba da postanemo špijuni, jer samo tako ćemo od bića nesvesnih svojih života, postati ljudi svesni života drugih
Originalni naziv: Barbara
Scenario: Christian Petzold, Harun Farocki
Uloge: Nina Hoss, Ronald Zehrfeld
Žanr: Drama
Trajanje: 105 min
Proizvodnja: Nemačka, 2012.
Film Barbara nemačkog reditelja Kristijana Pecolda, prikazan na zatvaranju festivala Slobodna zona osvojio je i Srebrnog medveda za režiju na prošlom Berlinskom filmskom festivalu. Film pripada talasu nemačkih filmova koji se zbivaju u doba Štazija (Ministarstvo za državnu bezbednost NDR) i koji se retroaktivno bave politikom istočnog bloka u vreme hladnog rata. Ova tema sve više dobija na pažnji i nagradama (Život drugih, Legenda o Riti, Zbogom Lenjin), što ukazuje da će se njen značaj povećavati kako se filmska umetnost bude približavala sredini veka. Moguće je da će tema emigrantskih sudbina istočnih Evropljana u drugoj polovini prošlog veka, viđena iz današnje perspektive, dosegnuti popularnost američkog vesterna, žanra koji je opisivao emigrantske sudbine zapadnih Evropljana u prvoj polovini istog veka.
Barbara je doktorka u nemačkoj provinciji koja pokušava da prebegne u Zapadnu Nemačku. Nju doslovno prati doktor koji je, poput nje, zbog problema u radnoj biografiji po kazni poslat na rad van glavnog grada. Jedna od njegovih dodatnih obaveza je da kontroliše i zapisuje kretanje sumnjive koleginice, a taj zadatak otkriće i lepšu stranu posmatranog subjekta, pa će se ovaj špijunski odnos pretvoriti u romantičnu vezu. Iz istog razloga, Barbarina namera da prebegne iz zemlje ishodiće u žrtvovanje za nekoga kome je taj prebeg potrebniji. Konačna poruka filma je da između špijuniranja i zaljubljivanja ponekad nema razlike, jer nam se može desiti da u potrazi za kompromitujućim materijalom nabasamo na suprotne dokaze i da tako od špijuna tuđih grešaka, postanemo svedoci tuđih vrlina. Dok nas ne pošalju da hvatamo druge u njihovim slabostima, nećemo uvideti presudni trenutak u kojem se ta slabost ispostavila u hrabrost. Sve dok ne obratimo pažnju na tuđe signale, nećemo otkriti ljude na svojoj talasnoj dužini. Po ovom filmu, svi uzajamno treba da postanemo špijuni, jer samo tako ćemo od bića nesvesnih svojih života, postati ljudi svesni života drugih.
Shodno temi prisluškivanja, u filmu je posebna pažnja posvećena zvučnom dizajnu. Korišćena muzika je ona koju likovi sviraju ili puštaju, dok su šumovi obradjeni sa muzičkom preciznošću. Na kraju filma, pošto je uspešno pomogla devojčici iz sirotišta da prebegne brodom za Dansku, Barbara se vraća da ostane sa doktorom u bolnici. U trenutku kada sedne pored njega, poslednje što čujemo je njena zadihanost, koja nalikuje talasima Atlanskog okeana iz prethodne scene. Ako već ne može da napusti “velikog brata”, može da ponosno diše na svojim zvučnim talasima, znajući da neko čuje njenu poruku u boci, porinutu ka zapadnoj obali dvadesetog a pronađenu na istočnoj obali novog veka. Sturm und Drang.
Povezano:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.