Kod muzičara čije albume intenzivno volite i slušate ih u posebnim trenucima, kasno noću najčešće, uvek postoji sumnja da li će taj trenutak u kome vam saopštavaju ono što vi čujete kao istinu uspeti da uspešno prevedu iz mračne sobe na relativno osvetljenu binu. U tom smislu, Mark Lanegan, iako nekomunikativan, se ne štedi na sceni, jer nam je sve već dao u pesmama. Sinoć je u Domu omladine “pala teška kiša”, koja je pročistila i osvežila duh prisutnih, a to se ne dešava tako često
Mesto: Dom omladine Beograda
Vreme: 21. novembar 2012.
Pokušavam da se setim koncerta relativno aktuelnog (sa albumom objavljenim ove godine) izvođača koji je izazvao toliko interesovanje da se dogodi da srećete poznanike ispred dvorane, koji bi najradije otkupili vašu kartu. Sa karijerom dugom više od dve decenije, koju su obeležili bendovi Screeming Trees i Queens Of the Stone Age, kao i saradnje sa Isobell Campbell (Belle & Sebastian) i Gregom Dullijem (Afghan Whigs, Twilight Singers), i šest solo albuma, ne čudi da Mark Lanegan jedan od onih koji rasprodaju koncerte.
Mračan i zatvoren, sa glasom bunovnim kao da ste ga probudili iz dubokog sna, sa jednom rukom koja pridržava mikrofon, zamišljen i koncentrisan samo na pevanje, Lanegan predstavlja pomalo zastrašujuću pojavu. I dok se mi “plašimo” njega, ni on nije neustrašiv – njega je strah od sudnjeg dana, susreta sa Isusom Hristom i glasa iznutra koji govori “još, još, još”. To su teme koje dominiraju pločom Blues Funeral, koju otvara The Gravedigger’s Song - prva pesma izvedena na sinoćnom nastupu (koji je trajao osamdesetak minuta). Ko očekuje “intimiziranje” sa Laneganom ostaće razočaran, čim završi jednu pesmu, on ide dalje, pa slede Sleep With Me, publika (sinoć oko 800 ljudi) prepoznaje i pozdravlja Hit The City sa albuma Bubblegum iz 2004, umesto PJ Harvey koja peva prateće vokale u ovoj numeri (a koja je naravno opravdano odsutna), aplauzom će nagraditi gitaristu. Mesec dana pred najavljeni kraj sveta, salom odzvanja “the end could be soon/we better rent a room” iz Wedding Dress, karakteristične ljubavne pesme iz Laneganovog opusa. U sličnom ključu, sporom i melanholičnom, je izveo i One Hundred Days i Resurrection Song, a zatim prelazi na brži tempo u pesmama Riot In My House, gitara se odlično uklapa uz elektroniku u Hairborview Hospital, a bend je u punoj snazi i čak i sam pevač se kreće u ritmu pesme Quiver Syndrome.
Lanegan je suštinski bluzer, ali ga to nikad nije sprečavalo da eksperimentiše sa najrazličitijim žanrovima i na sopstvenim albumima i off-projektima kao što je Soulsavers – od svih punokrvnih rokera, on najbolje kombinuje elektronski zvuk sa sopstvenom poetikom. U tom smislu Ode to Sad Disco je klupska numera, koja označava kraj zabave. Ipak smo odrastali i sazrevali devedestih, tako da beogradska publika najbolje reaguje na žestoke gitare u pesmi Hangin Tree iz repertoara grupe Queens of the Stone Age ili Methamphethamine Blues sa prethodnog Laneganovog albuma.
Kod muzičara čije albume intenzivno volite i slušate ih u posebnim trenucima, kasno noću najčešće, uvek postoji sumnja da li će taj trenutak u kome vam saopštavaju ono što vi čujete kao istinu uspeti da uspešno prevedu iz mračne sobe na relativno osvetljenu binu. U tom smislu, Mark Lanegan, iako nekomunikativan, se ne štedi na sceni, jer nam je sve već dao u pesmama. Stojimo tako svi na gomili, a svako u svojoj sobi/glavi. Sinoć je u Domu omladine “pala teška kiša”, koja je pročistila i osvežila duh prisutnih, a to se ne dešava tako često.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Pexa (gost)
| 22.11.2012. 21.35.27
Ovaj fantasticni koncert se po nekim stvarima (osim po kvalitetu) izdvaja od drugih:
- Nikada Amerikana nije bila rasprodata po ceni od 1.800din. Nadam se da su domaci promoteri konacno shvatili da u Srbiji postoji ogromno interesovanje za ovu vrstu muzike i da ima dovoljno ljudi koji to zadovoljstvo zele i mogu da plate. To su komsije iz Zagreba shvatile pre 15 godina. Npr.. Mudhoney su tamo redovni gosti, Dinosaur jr. dolaze u Zg u februaru. Ima mnogo bendova koji imaju slicnu cenu, a izazvali bi podjednako interesovanje.
-Odlicna publika koja postuje legendu (vrlo malo price u publici, nimalo dranja tipa "sviraj Screaming Trees") i ne izigrava ludilo nego ovacijama pozdravlja svaku pesmu. Sala je jos na predgrupi bila skoro puna! Nikada manje pozera koji slusaju koncert iz hodnika. Ljudi su znali zasto su dosli, a meni srce puno.
- Lanegan je prva bitna figura iz Seattle eksplozije (nikome iz Seattlea ne pominjati rec Grunge, to je termin koji je izmislila muzicka industrija) koja je ikada posetila Srbiju. Ovaj koncert je jos jedan dokaz da je Seattle scena sa pocetka 90-tih najjaca u istoriji muzike. Kada bi Srbiju posetili i Pearl Jam, Soundgarden, Mudhoney...(neki bendovi su objektivno spreceni...) dileme vise ne bi bilo.
Ljudi se zale da je koncert bio kratak (oko 80min), ali meni je to potpuno razumljivo. Lanegan se blizi 50. rodjendanu, a turneja im je paklena (4 koncerta u 5 dana i tako mesecima).
Sve u svemu, odlican zvuk, odlican prateci bend i jedan od najboljih rnr vokala koji je ikada posetio Beograd. Nezaboravno.
-
misha (gost)
| 23.11.2012. 01.47.52
meni razocaravajuci nastup,toliko ravan,kao sa matrice,eh da je svirao soulsavers,to bi bilo odlicno,ovako poprilicno sterilno,dosadno,kao jedna te ista stvar,bas mi je zao
-
Pexa (gost)
| 23.11.2012. 14.46.07
@misha
Vidi se da nisi slusao Blues Funeral. Steta.
-
Džordž (gost)
| 23.11.2012. 18.49.39
sjajan nastup sjajno glazbenika
-
adnan ronaldo (gost)
| 26.11.2012. 20.26.15
nije to onaj isti Lanegan od pre 5-10 godina
-
Obrnut Krstev (gost)
| 27.11.2012. 21.41.32
5 centi i od mene- http://cottonsynthstudradio.blogspot.com/2012/11/laneganu-mrarku-srecan-prekjucerasnji.html
-
Pexa (gost)
| 28.11.2012. 14.58.38
@adnan ronaldo
Naravno da nije. Danas je 5-10 godina stariji.
@obrnut krstev
Poredjenje posecenosti koncerata u Bg, Zg i Ljubljani je besmisleno jer su "ulazne velicine" neuporedive. U Srbiji je prosecna plata 2x manja nego u Hrvatskoj i 3x manja nego u Sloveniji, a cena karte je ista. Licno znam barem 10 ljudi koji nisu uspeli da skrpe kintu. Poenta je da je koncert bio sold out.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.