Nirvana je kriva!

Počelo je sa Hüsker Dü koji su 1985. potpisali ugovor sa Warner Bros u kome je bila čuvena klauzula "stopostotna kreativna kontrola". Usledio je uspešan debi Jane's Addiction Nothing's Shocking (1988), a zatim je 1989. i Sonic Youth potpisao za "major" etiketu (Geffen). Metallicin "Crni" album i Helmetov Meantime su skrenuli pažnju na komercijalni potencijal tvrđih formi rocka, a pratio ih je uspeh bendova Ministry, Nine Inch Nails i Smashing Pumpkins. Sredina poslednje decenije XX veka protekla je u znaku grupa Green Day i Offspring. Ipak, Nirvanin Nevermind (1991) je ta tačka prevrata koja je s one strane Atlantika pomogla u rađanju tzv. alternativnog rocka. Čelnim ljudima velikih kuća postalo je naprečac kristalno jasno na čemu se može zaraditi koji milion dolara više. Ili je bar tako izgledalo, u vreme kada su sve velike muzičke prodavnice preko noći dobijale svoje "alternativne" sekcije.

Sa bezbedne vremenske distance od dvadesetak godina, časopis Spin je sastavio listu 40 najuvrnutijih, najbeskompromisnijih i najriskantnijih albuma koje su velike etikete objavile u periodu 1992-1996 - za neka od ovih izdanja danas je sasvim umesno reći da je prosto neverovatno da je iko u njima video mogućnost zarade. Ali, idemo redom...

 

 

• 1. Boredoms – Pop Tatari (Reprise, 1993)

Suludi japanski sastav koji na svakih 15 sekundi menja svoje (muzičko) raspoloženje zadužio je globalnu scenu shizofrenim uticajem na bendove poput Mr. Bungle, Dillinger Escape Plan i Lightning Bolt.

 

• 2. Daniel Johnston – Fun (Atlantic, 1994)

Majica koju je nosio Kurt Cobain na dodeli MTV nagrada bila je dovoljna da se kasetnom veteranu Danielu Johnstonu ponudi "major" ugovor za album koji je prodat u tiražu od oko... 12 hiljada primeraka.

 

• 3. Butthole Surfers – Piouhgd (Capitol, 1992)

Capitol je želeo ovaj noise rock cirkus toliko mnogo, da je otkupio prava od Rough Tradea koji je inicijalno objavio ovaj album.

 

 

• 4. Thomas Jefferson Slave Apartments – Bait & Switch (American, 1995)

Prema tvrdnji Spina, verovatno najgadnija ploča ikad na etiketi koja u svom katalogu ima i izdanja sastava Slayer i Skinny Puppy.

 

• 5. Jesus Lizard – Show (Collision Arts/Warner Bros, 1995)

Sedmoinčni split singl sa Nirvanom i Kurt Cobain kao jedan od ljubitelja vaše muzike nekad su bili sasvim dovoljni aduti da vam diskografski "velikaš" objavi... "živi" album.

 

 

• 6. Izdanja kuća The Too Pure/American Recordings

Nakon uspeha PJ Harvey, proboj u Ameriku pokušan je i sa ostalim adutima eksperimentalne londonske etikete The Too Pure - Moonshake, Stereolab, Mouse on Mars, Long Fin Killie.

 

 

• 7. Ween – Pure Guava (Elektra, 1992)

Prvi major album grupe Ween sniman je na četiri kanala i sasvim sigurno ulazi u anale diskografske demencije, ili kako su to formulisali Beavis i Butt-head: "Ovi momci nemaju budućnost".

 

 

• 8. Morbid Angel – Domination (Giant, 1995)

Iako je "major" debi Covenant (1993) najprodavaniji death metal album ikad, komercijalni neuspeh satanističkim sadržajima ispunjenog Domination je ekspresno vratio bend sa Floride u "nezavisne" diskografske tokove.

 

• 9. Tad – Infrared Riding Hood (East/West, 1995)

Čovek koji je za East/West potpisao nekada "najglasniji Sub Pop bend" otpušten je mesec dana po objavljivanju ove ploče.

 

 

• 10. God – Possession (Virgin, 1992)

Projekat Kevina Martina (Techno Animal, Bug, King Midas Sound) sa tri basa, dva bubnja, dva saksofona i gitarom Justina Broadricka (Godflesh, Jesu) objavio je svetu rat koktelom ubitačne kakofonije.

 

• 11. Melvins – Stag (Atlantic, 1996)

Još jedan ugovor u kome se prepoznaju otisci prstiju Kurta Cobaina i poslednji "major" album Melvinsa.

 

• 12. Flipper – American Gravishy (Def American, 1993)

Rick Rubin je u procesu ponovnog objavljivanja ranijih albuma kultne kalifornijske hardcore grupe odlučio da preostalim (preživelim) članovima pruži "veliku" šansu.

 

• 13. Pell Mell – Interstate (Geffen, 1995)

I dalje je misterija kako je instrumentalni bend sa pacifičkog severozapada završio na Geffenu.

 

• 14. Mr. Bungle – Disco Volante (Warner Bros, 1995)

Posle velikog uspeha Faith No More. sa vrha je odlučeno da se srednjoškolskom bendu frontmena Mikea Pattona ponudi izdašan ugovor.

 

 

• 15. Cop Shoot Cop – Ask Questions Later (Interscope/Atlantic, 1993)

Njujorški bend sa imenom koji je budio žive asocijacije na tada aktuelnu "Cop Killer" kontroverzu i dva basa u postavi tek je kasnije pitan za komercijalni aspekt svoje duboko nihilističke muzike.

 

• 16. Unsane – Total Destruction (Matador/Atlantic, 1993)

Prvi i poslednji album noise terorista koji je zahvaljujući "dilu" Matadora i Atlantica završio na "majoru".

 

 

• 17. Royal Trux – Sweet Sixteen (Virgin, 1995)

Iako se za, kako neki tvrde, milion dolara obavezao da će objaviti tri albuma za Virgin, sumanuti indie lo-fi duet prekinuo je saradnju sa velikom etiketom posle ovog, drugog "major" albuma, u čemu je sigurno pomogao omot ove ploče na kome se nalazi klozetska šolja puna fekalija i produkata povraćanja.

 

• 18. Foetus – Gash (Columbia, 1995)

Osoba kojoj je palo na pamet da za Columbiu potpiše no-wave veterana Jima Thirlwella pokupila je svoje stvari sa radnog stola najkasnije do 1996.

 

• 19. Claw Hammer – Thank The Holder Uppers (Interscope, 1995)

Noise bend iz Long Beacha bio je suviše radikalan da ponovi uspehe Nirvane i Helmeta, Interscopeove zlatne koke koja ga je i navodila na nelogične odluke kao što je ova.

 

• 20. Ethyl Meatplow – Happy Days, Sweetheart (Chameleon/Elektra, 1993)

Prvi bend Carle Bozulich nije nudio ništa što bi moglo da se unovči na tržištu.

 

 

• 21. Fudge Tunnel – Creep Diets (Earache/Columbia, 1993)

Nekom "geniju" iz Columbie se učinilo da bi death metal mogao da bude "sledeća velika stvar", te je ekspresno sklopljen dil sa Earacheom, u čijem katalogu je Fudge Tunnel bio jedan od retkih ne-death metal sastava, što naravno nije bilo dovoljno.

 

 

• 22. Butt Trumpet – Primitive Enema (Chrysalis, 1994)

Jedna majka iz Massachusettsa je muziku benda nazvala "audio pornografijom" nakon što je čula šta sluša njena ćerka od 12 godina, i zatražila od gradskih vlasti da je zabrane.

 

• 23. Bakamono – Cry of The Turkish Pig Fiddler (Priority, 1995)

Neuspešan izlet hip hop etikete Priority (koju je posedovao Universal Music Group), u rock, i indie grupe u major vode.

 

• 24. Gallon Drunk – From The Heart of the Town (Sire, 1993)

Prva polovina devedesetih nisu bile doba u kojima je garage punk bio na visokoj ceni, ni u undergroundu, a kamoli za velike kuće koje do ovog albuma nisu ni objavljivale ništa slično.

 

 

• 25. Entombed – Wolverine Blues (Earache/Columbia, 1993)

Da bi Americi približila album na kome je začet death n' roll , Columbia se poslužila strip junakom koji članovima benda iz Švedske nije ama baš ništa značio, niti ih je iko pitao šta misle o toj ideji.

 

• 26. Flaming Lips – Hit to Death in the Future Head (Warner Bros, 1992)

Nekada davno, pre nego što je dosegao status indie rock zvezda, bend iz Oklahome se nije libio da svoj "major" prvenac ukrasi bučnim loopom dugim 29 minuta.

 

 

• 27. Drive Like Jehu – Yank Crime (Cargo/Interscope/Atlantic, 1994)

Za ovaj ugovor kriv je "sestrinski" bend Rocket from the Crypt čiji je pristup pregovorima sa velikom diskografskom kućom sažet u sintagmi "oba benda ili nijedan", iako Drive Like Jehu svojom muzikom nije iskazivao nikakvo prijateljstvo prema radio talasima.

 

• 28. Steel Pole Bath Tub – Scars From Falling Down (London/Slash, 1994)

Noise rock čudaci nisu ni u tragovima gajili sklonost prema melodiji.

 

 

• 29. Napalm Death – Fear, Emptiness, Despair (Earache/Columbia, 1994)

Album koji je otuđio dotadašnje fanove benda poznatog po izrazito anti-korporativnim stavovima, a da pritom nije uspeo da privuče novu kritičnu masu sledbenika, što je naposletku i stavilo tačku na njegovu "major" avanturu.

 

• 30. Trenchmouth – vs. The Light of The Sun ( Skene!/East/West, 1995)

Zlokobnija i hermetičnija verzija muzike koju su deset godina kasnije unovčili Franz Ferdinand, Bloc Party i Futureheads.

 

• 31. Cancer – Black Faith (East/West, 1995)

Veliki uspeh Pantere naveo je East/West da potpiše ugovor sa britanskim death metal bendom koji se raspao posle ovog albuma, zbog, kako su naveli, "major label sranja".

 

• 32. V-3 – Photograph Burns (Onion/American, 1996)

Haotičnim, kućnim lo-fi  snimcima Jima Sheparda iz Ohia, prvi i poslednji put data je "major" šansa.

 

 

• 33. Medicine – Shot Forth Self Living (Def American, 1992)

Nastao na pepelu Savage Republic, uzdanica losanđeleskog undergrounda, Medicine je nemilosrdnom bukom na svom debiju pokazao svetlo na kraju tunela jednoličnih shoegaze grupa tog vremena.

 

• 34. Mercury Rev – Boces (Columbia, 1993)

Pre nego što su otkrili vanvremenski spokoj, Mercury Rev su u klasičnom rokerskom amoku potpisivali noise testove izdržljivosti.

 

• 35. Sammy – Tales of Great Neck Glory (Geffen, 1996)

Luke Wood je iskoristio činjenicu da radi za Geffen pokušavajući da sklopi bend koji je većim delom svoje karijere oponašao Pavement.

 

 

• 36. Babes in Toyland – Fontanelle (Reprise, 1992)

Napalm Death grunge pokreta sačinjen od tri veoma ljute devojke.

 

• 37. His Name is Alive – Mouth by Mouth (4AD/Warner Bros, 1993)

"Izgubljen" shoegaze album sa kojim Warner Bros nije znao šta da radi.

 

• 38. Gorky's Zygotic Mynci -  Introducing... (Polygram, 1996)

Velška preteča Super Furry Animals čije je, muzika na stranu, već samo ime bilo suviše zbunjujuće da bi doseglo komercijalnu privlačnost.

 

• 39. Rollerskate Skinny – Horsedrawn Wishes (Warner Bros, 1996)

Bend čiji je bivši član bio Jimi Shields, Kevinov mlađi brat, kombinovao je zvuk Boo Radleys, Beatles i, pogađate, My Bloody Valentine u svom izrazu.

 

• 40. Cell – Slo*Blo (Geffen, 1993)

Nakon što je poslao Nirvanu u naručje Geffena, Thurston Moore je novostečenu poziciju u velikoj izdavačkoj kući iskoristio da potpiše bend svog nekadašnjeg štimera gitara, na ovoj ploči u ulozi bubnjara.