31-40 od 1552 (strana 4 od 156)
Okvirna priča Cimeta, ono što izaziva gorčinu, osmeh i deprimiranost prilikom preslušavanja, jeste priča o „posrnulosti“ rock muzike u nas, koja dakle daje više nego dovoljno „mraka“ za jedan metal album. I ukoliko se može raspravljati o ubedljivosti svih rešenja koja se tiču detalja na ovom albumu, za samu ideju i hrabrost bend treba posebno pohvaliti. Na toj ravni oni trenutno nemaju takmaca na sceni.
Školska godina ulazi u finiš, pravo je vreme da naučimo možda nove reči ili da se podsetimo neke od onih u međuvremenu smetnutih s uma. Recimo, reči egzemplarijum. E, novi album Yeah Yeah Yeahs je upravo to – egzemplarijum. Egzemplarijum savremenog rok zvuka. Doduše, donekle konfuzan, ali svakako upotrebljiv.
Bend koji je dobio ime po filmu koji niko od članova nije gledao u misiji uništavanja legata muzičkog pravca zamrznutog do sledećeg odmrzavanja.
Everything Everything već u slučaju drugog albuma poravnaju sitnije i ranije neravnine, te 'Arc' pred slušateljstvo stiže kao odlično izdanje koje baštini ponajbolje iz nimalo daleke prošlosti ove četvorke i istovremeno sluti još zrelije i raskošnije radove u godinama pred njima i nama.
Ništa bez đenerala i admirala (Fruktala i Acetisala). Demokratski peti album nastao u ravnopravnoj E-Mail korespodenciji članova The Strokesa ili kako previše glavnih kuvara oko kazana pokvare čorbu.
Uprkos malim primedbama, Zabraneta planeta je veoma dobar album, najkompaktniji od svih izdanja Bernays Propagande i jedno je od (za sada) boljih ovogodišnjih regionalnih ostvarenja.
Zvezde popa. Posle alkoholizma, narkomanije i bolesti, dolaze dugo trežnjenje, odvikavanje i molitva sopstvenim rečima: "The angel of love was upon me/And Lord I felt so small" ("Angel").
Može biti da je i ovo proizvod Do-It-Yourself pristupa, ali ko još mari za sitnice i poštapalice, kada melanholija ovde dobija tako ubedljivo-neodoljivu zvučnu pratnju.
