141-150 od 314 (strana 15 od 32)
Mislim da je važno ono što su Sex Pistols uradili. Ja tada nisam razmišljao o bendu, više sam bio u poeziji. Oni su to promenili
Svi osećamo potrebu da sviramo, znamo se dugo, sviđa nam se da to što sviramo zajedno spakujemo u jednu celinu, i onda kad dobiješ neku nagradu u obliku pesme – to je to
Nije bilo puno novca i neko vreme sam se motao s ljudima koji su se bavili kriminalom. Iz nekog razloga, uvek sam imao pištolj. Prvi pištolj sam nabavio kad sam imao trinaest godina. Zato mi nije bilo teško da se stavim na mesto mladog Alistaira, klinca koji drži pištolj i razmišlja o tome kako je postao čovek
Nisam poznavala ljude iz benda kad sam počela da pevam u njemu, samo Bez me je začikavao. Stvarno sam mu se sviđala, ali on meni ne toliko. Samo sam mislila da je super, ali nije me privlačio na taj način, iako mi je bio jako drag. Sad ga obožavam, kuma sam njegovoj dečici
Bukvalno smo danima na podu sobe pili čajeve i svirali satima bez prestanka. Sve više smo se uguravali u psihodelični fazon i space rock. Uvek smo imali te space stvari ili delove bez ritma, zvuk koji plovi. Uglavnom se koristio izraz psihodelija, ali smo izbegavali taj termin jer je određenim krugovima zvučao kao drogeraška muzika
Istovremeno pustiti slučaju da oblikuje priču i da se sama odmotava, a s druge strane je ispolirati u čak 10 verzija scenarija; biti iskren, ali ne i pretenciozan; imati dijalog na engleskom, ali ne smišljeno nego prirodno… - neki su od postulata uspeha iz vizure Beograđanina i pomalo Njujorčanina čiji se prvenac vrti po ovogodišnjim letnjim filmskim festivalima
Ne volim filmove koji krše pravila filmske naracije, pogotovo kada primetim da je da su neke stvari iz tih eksperimenata korišćene još 20-ih godina prošlog veka. Rušenje pravila samo zato što pravila postoje, nimalo me ne zanima
Svaka pesma koju napišem bi mogla biti pesma The Black Keys, ali što se tiče I Want Some More, Patrick nikada ne bi svirao ritam koji je sličan tom. To je pesma klasične Brill Building strukture, sa srednjim delom. Pesme The Black Keys nikada nemaju srednji deo, tako da je to nešto novo
Uvek ispadne da je pojeo vuk magarca. I u mojim romanima i u Srbiji. I onda to više nisu klasični krimići već satira
Ako se nikad ne probijemo, želim barem da budemo ono nepoznato blago koje nađeš u second handu za dva dolara
