“Mi se sigurno nismo ničega plašili, jer smo znali da ne smemo da imamo političke tekstove, da ne smemo, barem direktno, da napadamo Savez komunista. Ali smo, na pr. na koncertima palili njihov list Borbu, što je zapravo značilo isto. Bilo nam je jasno da ne možemo da napadamo i rušimo jednopartijski sistem.” *
Nastupaju na Omladinskom festivalu u Subotici, gde osvajaju drugu nagradu publike, a dobre kritike (“…Njihov nastup je malo koga ostavio ravnodušnim i bili su česta tema razgovora kako među publikom tako i u ‘stručnim’ krugovima…Po većini ocena Pekinška patka je najsvežiji događaj festivala.” – Branko Vukojević, Džuboks br. 64, 8. jun 1979) pomažu im objavljivanje singl ploče “Biti ružan, pametan i mlad”/”Bela šljiva”. Singl je producirao Slobodan Konjović, urednik i voditelj na Studiju B, a koju je, pošto ih je prvobitno PGP RTB odbio, objavio Jugoton. Na koncertu u zagrebačkom Lapidariju jula 1979., čuli su ih Siniša Škarica i Veljko Despot, urednici u pomenutoj disko kući, a dogovor oko izdanja je postignut istog dana.

Diskografski prvenac prodat je neverovatnih 35.000 primeraka, neočekivanom tiražu i za grupu i za izdavača. Nema sumnje da je upravo tiraž prvog singla Pekinške patke otškrinuo Jugotonova vrata velikom broju novotalasnih grupa, između ostalih i beogradskoj ekipi koja se prvi put predstavila na kompilaciji “Paket aranžman”. Tokom februara i marta 1980. godine u prvom novosadskom privatnom studiju Metasound grupa snima kompozicije za debi album “Plitka poezija”, koji se, najpre zbog bolesti, kasnije zbog smrti Josipa Broza Tita, pojavljuje tek u leto iste godine. Pre albuma objavljen je singl “Bolje da nosim kratku kosu”/”Ori, ori”. Provokativni nastupi, način odevanja i velika popularnost donose i prve probleme. Zabranjivani su im već ugovoreni nastupi u Novom Sadu (Studio M, diskoteka hotela Park i pozorište Ben Akiba) i širom Vojvodine. Pojedine radio i televizijske stanice zabranjivale su sve ili određene pesme grupe. TV Novi Sad zabranjuje emitovanje emisije koju je sama realizovala (!?). Koncert u Stepanovićevu na Dan oslobođenja mesta 1979. godine prekinut pošto je Čonta pred viđenim gostima i borcima iz NOB-a duvao u prezervative, koje je bacao u publiku, itd, itd. U okviru manifestacije Leto na Adi, gde su izveli kompoziciju “Poderimo rok”, obožavaoci su nagrnuli na splav na kom je bila bina, tako da je postojala realna opasnost do dođe do nesreće. Prema anegdoti, dan ili dva posle ovog incidenta Stane Dolanc, tadašnji savezni ministar unutrašnjih poslova, pozvao je Stevana Doronjskog, u to vreme prvog vojvođanskog političara, i obratio mu se rečima:”Gde si pankeru!”, aludirajući na “incident” na Adi. Hajke i zabrane kod mladih imale su kontraefekat - čitav Novi Sad bio je ispisan grafitom “Čonta je Bog!”



“Čitava moja jedinica u Obrenovcu bila je spremana od strane onog političkog komesara, ili kako se već zvao, da uskoro treba da im stigne jedan polulud tip, koji će da ih zavede i pokuša da skrene ka zapadu. Bili su instruirani da ne slušaju moje tirade o panku, a kasnije su shvatili da je to bila samo jedna od mnogobrojnih gluposti, jer sam se sasvim normalno ponašao.” *

Među retkim intelektualcima koji su javno stali u odbranu Čontine ekipe bio je pesnik Miroslav Antić, koji je u lokalnom listu Dnevnik od 7.IX 1979. godine, u svojoj rubrici Obično petkom, izmedju ostalog, ironično napisao :”…Sa ovih četrdeset šest godina, verovatno izlapeo, tražiću da me pošalju u penziju, da mi oduzmu sva prava da govorim, da me tutnu u ćošak i tu ostave. Jer dogodilo se nešto strašno: mame i tate i tog duhovnog pankovskog vođe Čonkića i svih tih momaka i devojaka koji su moji vršnjaci, a eto: i moderniji od mene, i evropskiji, i kulturniji, i razumniji. Mene u penziju, a njih treba još više aktivirati….”

Leta ’80, posle nastupa na Splitskom festivalu, a u okviru Rok večeri, umesto Sreleta, koji okuplja grupu Kontraritam, i Bore, koji je sabotirao nastup  u Splitu “drljajući” po gitari okrenut leđima publici, i koji nije želeo da ide na turneju po tadašnjoj Bosni i Hercegovini, iz grupe Pečat dolaze gitarista Zoran Bulatović – Bale i basista Marinko Vukmanović – Mare. Pre Mareta na nekoliko koncerata bas su svirali najpre Aleksandar Kravić – Caki, kasnije član Balaševićevog pratećeg sastava, a potom povratnik Srba.

“Tekstove nisam pisao da bi se dopali publici. To sam tada jednostavno bio ja! Znaš, studirao sam težak fakultet i praktično se nisam puno zajebavao. Kada sam ga u dvadesetčetvrtoj završio, osećao sam se kao da imam tek dvadeset, I zbog toga ti tekstovi izgledaju tako.Ja sam stajao iza svih mojih tekstova, bez obzira što su bili na nekom tinejdžerskom nivou. Uostalom, njima sam se i obraćao. E, sad tu moram da priznam nešto. Kada sam pisao tekstove, ipak sam morao da vodim računa da ne upotrebim neku prejaku reč zbog koje bi nam zabranili ploču. Na primer, naziv pesme ‘Poderimo rok’ je ‘Zajebimo rok’ ili ‘Šta je zbližilo nas’ je zapravo ‘Gumena stvar’, u tekstu pesme ‘Bela šljiva’ pominjem drkanje… Tako smo ih uvek najavljivali i pevali na koncertima, ali bi se u najmanju ruku sa izdavačem natezali oko naslova, a to nam nije trebalo.” *

Sledi uspešna letnja turneja u okviru koje je poseban značaj imao nastup u punoj Skenderiji (Sarajevo). Nova postava snima obradu velikog hita Dragana Stojnića “Bila je tako lijepa”, naravno sa izmenjenim tekstom, praćenu simpatijama obožavalaca i gnušanjem njihovih roditelja. Sa obradom hita grupe Hollies “Stop Stop Stop” pojavljuju se u emisiji TV Beograd Rock’n’roller, koja je te godine predstavljala JRT (Jugoslovensku radio-televiziju) na festivalu Zlatna ruža Montrea. Krajem decembra 1980. nastupili su na tzv. Grock koncertu na Novosadskom sajmu, gde su takođe ostavili odličan utisak, ali i napravili nov incident paljenjem lista Borba. Novinar lokalnog dnevnog lista Dnevnik Bogdan Četnik zahteva da se grupa ukine!? S druge strane, o tom nastupu novinar lista Džuboks Radovan A. Vujović u broju 106 od 16. I 1981, između ostalog, piše: … Trio postava plus profesor Čonta je sigurno zapalila publiku svojim punk hitovima: Bela šljiva; Bolje da nosim kratku kosu; Stop, stop, stop; Metod; Bila je tako lijepa; Biti ružan, pametan i mlad….A ako volite ludi ritam, slušajte Patku…” U periodu oktobar ‘80 – mart ’81. grupa priprema kompozicije za album “Strah od monotonije”, čiji naziv delimično objašnjava razloge iznenadnog prelaska iz punka u novotalasne vode, što im većina ranijih fanova, ali i kritičara, nikada nije oprostila. (“…Odlučnost da raskine sa starim, donela je Patki ne samo nelagodnosti zbog neumitnog razotkrivanja sopstvenih muzičkih slabosti, nego i gubljenje onoga što je kod nje bilo najsimpatičnije – energije i žestine…” – Ljubo Trifunović, Džuboks br. 117 od 19. juna 1981).


“Objasniću zbog čega je došlo do zaokreta. Pre svega, ja sam slušao neku drugu vrstu muzike: Joy Division, The Cure, The Stranglers…, a to su slušali i novi članovi Bale i Mare. Dogovorili smo se da napravimo zaokret, za šta je nekima bilo potrebno dva-tri albuma, a mi smo to uradili odmah na drugom. I to potpuno svesno! “ *

Na retkim promotivnim koncertima publika je redovno insistirala na kompozicijama sa prvog albuma, a njihovo neprihvatanje novog kursa glavni je razlog prestanka rada Pekinške patke.Poslednji značajniji koncert imali su u Zagrebu (Zagrebački velesajam ’81) sa poznatim sastavima: Riblja čorba, Prljavo kazalište, Film, Haustor, Leb i sol, Parni valjak i dr, a zvanično poslednji  koncert održali su istog leta u Kalemegdanskom parku, posle čega Čonta odlazi u JNA. Zanimljivo je da od tada nikada nije obukao jeans, ali i danas po negde u Novom Sadu možete da vidite grafit “Čonta je Bog!”, kojim je krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih bio ispisan čitav grad. Mare, Bale i Cila prave novu grupu, sa autorskim pesmama na tragu “Straha od monotonije”, a pod velikim uticajem britanskih grupa The Cure i XTC. Pozivaju Slobodana Tišmu – Tileta (La Strada) da im se pridruži, što on uslovljava dolaskom Firčija (Ivan Fece). Nova postava vežba u prostorijama MONSA-a i odlučuje da nastupa pod imenom Luna (po Bertolučijevom filmu “La Luna”). ►

["PLITKA POEZIJA" Full of even more great punk tunes. If these guys were British or something, everyone would have this.]
Ron lacer