Čonta prestaje da se bavi muzikom, a 1994. odlazi u Kanadu (Toronto), gde je profesor na državnom koledžu. Cila radi kao trgovac, ali se veoma uspešno bavi i bioenergijom. Srele se bavi iznajmljivanjem i prodajom ozvučenja. Mare je producent, vlasnik studija Matrix. Bale živi u Njujorku, Bora je šef restorana u Moskvi, Brča radi u Naftagasu, Srba nije zaposlen. Vremenska distanca od nepunih trideset godina potvrdila je Pecinu (Petar Popović) i moju sumnju da: Čonta, Srele, Cila, Bora, Brča, Mare i Bale nisu bili svesni značaja koji je Pekinška patka imala za dalja događanja na domaćoj rok sceni.
“Ostali smo neka vrsta legende i to ne treba dirati. Nudili su nam nekoliko puta da se sastanemo, da zaradimo neke pare, ali bi to bila izdaja onoga što smo nekada radili.”*
|
“Pre nas su već postojali Pankrti u Ljubljani i Paraf u Rijeci. Ali, ja sam rekao da ćemo mi biti prvi pravoslavni pank bend na svetu! Tako je i bilo, mada niko nije smeo to da napiše.”
Najsvežija potvrda ovoj konstataciji je izdanje koje je pred vama, na kom se nalaze sve oficijelne ploče benda – tri singla i dva albuma, reizdate nakon više od četvrt veka, i to posle bezbroj piratskih kopija čiji su tiraži verovatno približni nekadašnjim službenim. Ubeđen sam da će zahvaljujući ovom izdanju Pekinška patka dobiti nove generacije poštovalaca i sledbenika.
Novi Sad,
april 2006.
Bogomir Mijatović
* Citati su iz intervjua sa Čontom iz leta 2002. godine, prilikom jedne od njegovih redovnih poseta rodnom gradu. |
