popboks  Albumi   | 07.09.2007. 

M.I.A.

Kala

Tokom dvogodišnje pauze nakon prvenca Arular, Šrilankanka M.I.A. je raskinula sa dečkom, producentom Diplom i potom snimila novi album. Ono što na prethodnom izdanju nije promaklo pažljivim ušima, ovim će biti obznanjeno celom svetu – reč je o jednoj od najuzbudljivijih autorki današnjice

Marko Nikolić

Pre dva leta, jedna sparna julska noć provedena ispred televizora ostala je upamćena po omalenoj devojci koja je skakutala, bacala se, repovala i pevala dajući celu sebe u furiozno zaraznom ritmu - prizor dugo neviđen na najpoznatijoj muzičkoj TV stanici. Ubeležio sam njeno ime u memoreks radi bližeg upoznavanja sa njenim stvaralaštvom i otrgao ni po čemu drugom posebnu noć od zaborava.

Nedvosmislen utisak nakon preslušavanja debi albuma Arular (2005) bio je da Mathangi Maya Arulpragasam (Šrilankanka 1977. rođena u Londonu) poseduje - raskošan talenat. Bazični elektro sastojci su minimalističkom upotrebom interpertirani u melodičnom hip hop/rnb ključu.

World dodaci su dodatno potcrtavali političnost ploče, čiji je glavni kvalitet bio hipnotički glas i geografski nedokučivi dijalekt engleskog jezika iz kojeg je izbijala prljavština južnolondonskih sokaka. Pomirena napetost između umetničkog i komercijalnog proširila je publiku ovog albuma i do onih koji se ne mogu pohvaliti naklonošću prema hip hopu kao žanru.

Tokom snimanja ploče, M.I.A. je obišla celu zemaljsku kuglu u procesu snimanja (uključujući i egzotične destinacije kao što je Trinidad), imala problema sa dobijanjem američke boravišne dozvole, što ju je omelo u nastojanju da provede više vremena u kreativnom druženju sa Timbalandom.

Sudeći po prezentovanom na Kali, albumu koji je dobio ime po Mayinoj majci (prethodnik je nazvan po ocu – tamilskom militantnom aktivisti!), to uopšte nije ispalo loše. Switch, londonski producent potpisan u tom svojstvu na većini pesama, maestralno je obavio posao dajući inicijalnoj pitkosti materijala oštricu i dubinu karakterističnu za underground izdanja sa britanske klupske scene.

Hermetičniji na prvo slušanje od prethodnika, Kala svakim novim slušanjem fascinira zrelošću, ne dajući vam da je izbacite iz uređaja/plejliste. Uprkos čestoj upotrebi pojmova tipa “prevara”, “Darfur”, “viza” i “genocid”, album je svojim optimističkim tonom pohvala životu u tribalnom ritmu.

Drugi kontrapunkt koji od ovog izdanja čini vrlo uspelo ostvarenje je formula “što-veselija-melodija-to-ozbiljniji-tekst” blistavo primenjena u predivnoj Paper planes koja kao da je zvučna ekskurzija po Komptonu na koju su se sa Mayom uputili Sigur Ros i Explosions in the Sky.

Nadogradnja nasleđa sjajnih Transglobal Underground, upotreba zvučnog oružja iz electro arsenala i mnoštvo drugih audio trikova čine neopisivu zvučnu sliku, dodatno potkrepljenu citatima Jonathana Richmana, Pixies, Happy Mondays i Clash, kao i semplovima iz bolivudskih filmova. Egzistencijalne ispovesti liberijskog MC-a African Boya i pecaroške dogodovštine maloletnih aboridžinskih repera Wilcannia Mobizoštravaju svetlost M.I.A. vizije kojoj je i kosmos premali.

Antologijska definicija iz primenjene filosofije asfalta “Jedno veliko ludilo sastavljeno od hiljadu malih ludila” tako je dobila još jedno jezgrovito polje primene.

Audio: Bamboo Banga Boyz Bird Flu Video: Jimmy Paper planes

Najnoviji tekstovi