popboks  Događaji   | 18.11.2007. 

GORIBOR U SKC-u

Istina i Snaga

Sa prvim albumom objavljenim za veliku izdavačku kuću i tek godinu-dve otkad je Srbija počela da ih intenzivnije otkriva, St i ekipa sinoć su bili potpuno svesni da je to veče prelomno i da će posle njega relativnosti za Goribor biti znatno manje

Marko Artuković

Foto: Stanislav Milojković

Mesto: Drugi novi klub SKC-a
Vreme: Subota, 17. novembar 2007.
Organizacija: Popboks

Sve što je ljudsko, rokenrolu nije strano. Trebalo je svega 10-ak godina otkako je ovaj umetnički izraz začet da, od muzike u kojoj se prvenstveno radi o seksu – ili bar ljubavi – postane neiscrpno polje na kojem se može izraziti bilo šta. Već u drugoj polovini 60-ih, rok je znao da govori o svemu.

Ovo podneblje, doduše, sačekalo je do 80-ih da njegov rokenrol dostigne ovu širinu. Izbor tema bio je neograničen, a onda je došla sledeća decenija – ona u kojoj je podneblje teme samo izrazito forsiralo, takoreći nametalo. Izazov je prihvaćen. A kada je (uslovna) sloboda (ponovo) osvojena, i došao XXI vek, ovdašnji rokenrol postao je manje relevantan nego što su i najveći skeptici prognozirali.

Čast izuzecima.

Pre neki dan, dočekavši da, nakon 10-ak godina bavljenja muzikom, da izjavu za agenciju Beta, jedan domaći rokenrol pesnik izjavio je sledeće: „Naše pesme govore o nastojanju pojedinca da što poštenije živi.“

Ne verujem da je uopšte moguće da ovo izjavi čovek kome je, eto, u nekom trenutku palo na pamet da se bavi tim pitanjem. Verujem da to može da izjavi samo čovek koji je, prosto, takav.

Ovaj tip, Aleksandar Stojković St, je među darovitijim tekstopiscima i harizmatičnijim pevačima od kad je rokenrola na ovim prostorima, a njegova grupa Goribor zvučno najuzbudljivija nov(ootkriven)a pojava podneblja.

Sinoć, konačno, ovi proleteri gorkog humanizma održali su prvi samostalni koncert u glavnom gradu naše tranzicije.

Shodno tome, skupilo se relativno puno, što će reći i relativno malo ljudi (oko 300), da koncert proprati sa apsolutno puno emocija. Stojković urla, publika viče, Stojković se saginje, publika skače, ovaj se uspravlja i još jače usredsređuje... Jin&jang gitare su konstantno u opasnoj ravnoteži: s jedne strane je  Predrag Marković, potpuno naložen, uživajući u svakom trenutku, psihofizički očigledno oran da postane rok zvezda velikih razmera, a sa druge bibliotekarsko šarmantni Željko Ljubić Piti, stameniji valjda i od laptopa koji emituje matrice.

Pulski bubnjar Marko Quarantotto, koji je dan ranije u Beograd došao specijalno zbog koncerta Goribora, nastupio je u svojstvu pridruženog člana, produbljujući frenetičnost Goriborove zvučne lavine. Bilo bi sjajno kada bi, ovako temeljno integrisan, mogao da postane stalni član Goribora: njegova džezerska virtuoznost savršeno odgovara eklekticizmu Goribora, kao i sposobnost da nemilosrdno zakuje kada trenutak tako naloži.

Spisak gostiju: saksofonista Dule Petrović (Plejboj, Eyesburn, Dvojac bez kormilara...), Jarbol Daniel Kovač i Iskazov DJ Beatanga, takođe govori o otvorenosti muzike Goribora da u svoju vruću fuziju usisa različite senzibilitete, ne gubeći na sopstvenom identitetu.

U pauzi između nastupa zanimljive, autentične predgrupe Kodagain iz Knjaževca - još jednog dokaza da su od toga dolaze li muzičari iz srpske provincije ili npr. britanske metropole bitnije neke druge stvari - i Goribora sa razglasa se zavrteo Burial, londonski dabstep umetnik, trenutno jedan od favorita anglosaksonske kritike.

Nakon koncerta, na pitanje kolege kako mi se čini Burial, odgovorio sam da mi je dobar, ali da mi je Goribor bolji. Da Goribor zvuče kao da su progutali dabstep – između ostalog.

„Ah, pa to je... žuč“ – otprilike ovim rečima, stavio je tačku na ovaj razgovor moj sagovornik.

„Naše pesme govore o nastojanju pojedinca da što poštenije živi.“

Neki umetnici ne vole da objašnjavaju svoje stvaralaštvo, neki misle da ga je izlišno objašnjavati; nekima je to, pak, omiljena tema. Aleksandar Stojković St verovatno ni ne misli puno o takvim stvarima, nego je, prosto, eto, rekao o čemu se tu radi. Jer su ga pitali.

Lepši, dirljiviji i precizniji opis poente Goribora, međutim, teško da bi mogao da smisli i čitav konzilijum mislilaca.

Čak i bez gostiju, očigledno je da u Srbiji ne postoji bina koja bi Goriboru bila prevelika. Što se, pak, auditorijuma tiče, teško je prognozirati do koje će visine dospeti nesumnjivo uzlazna putanja njihove popularnosti. Broj ljudi kojima St-ova poezija može izmamiti osmeh prepoznavanja svakako bi mogao da napuni prostore obično rezervisane za nastupe domaćih majstora banalnog eskapizma i stranih izvođača različitih profila.

Nadajmo se da će što veći deo ove populacije iskoristiti priliku da se uveri da im rok grupa, pa još domaća, i te kako može reći ponešto relevantno.

O njihovom životu.

Najnoviji tekstovi