popboks  Intervju   | 23.01.2008. 

EUFRAT I MIKRI MAUS – Prti Bee Gee

Jednog lepog dana u Marinkovoj Bari...

U poslednjem periodu Mos-krijevog života više smo snimali, skoro svake nedelje smo imali neku celinu... Kada se to dogodilo, bio je to šok. Nisi u startu u fazonu da kukaš i plačeš. Prvo si zapanjen. To traje, promenila se atmosfera, drugi je zvuk

Razgovarali: Aleksandar Pavlić i Nebojša Marić

Foto: Luka Knežević - Strika

Video: Digimedia

U prošli četvrtak, u popodnevnim časovima, u redakciji Popboksa je vladala napetost – u posetu je trebalo da dođu članovi kontroverznog sastava Prti Bee Gee. Dvojica Nikola, poznatijih kao Eufrat i Mikri Maus, objavili su ovih dana album Tačno u pre podne!!!, koji je pokazao da odlazak Mos-krija nije stavio tačku na Prti Bee Gee izraz.

Eufrat (Nikola Jarnević) i Mikri (Nikola Jelić), tvorci nove epizode o svetu prožetom bizarnošću i nasiljem, bili su veoma raspoloženi. Mikri je, kao prava zvezda, tokom intervjua sedeo okrenut leđima kameri, a Eufrat je nosio naočare za sunce i vodio glavnu reč. Uz prekide prouzrokovane istekom parkinga, pozivima, prozivkama i drugim sitnicama, pokušali smo da sklopimo složeni mozaik zvani Prti Bee Gee.

POPBOKS: Šta je za vas Prti Bee Gee?

Eufrat: Čekaj, sad sam se zamislio...

Mikri: Pa, to je jedna grupaaa...

E: Teško pitanje.

M: Misliš na ime, ili u globalu?

Mislim na ideju.

M: Mislim da bi trebalo da pitate nekog prolaznika na ulici. Prti Bee Gee je samo ime, bezveze... Mogli smo isto tako da se zovemo i Vremenska prognoza.

A Prti je skraćeno od pretty ili...?

E: Ne, ne, ne... to je stari crnogorski sleng, i znači „pali“, odnosno u ovom slučaju „pali, bre, Beograđanine“. Naš pokojni drugar je čekao nekog u vojsci... Ostao je s nekim „rafnekom“ (sleng, sirovina – prim.aut ) i počeo je da ga smara nekom pričom.... Ovaj mu je onda rekao „Ajde, prti be-ge!“ (naglašeno prti – prim. aut).

Kako ste izgradili svet o kome govore vaše pesme?

M: Ne razmišljamo mi o tome kao kritičari jer da razmišljamo...

E: ...zbunili bismo se i zakočili. Ovako...

M: ...ovako je bolje, jer nisam svestan koliko me ljudi uopšte sluša.

E: Ma neee...

Koliko vas ima u tim pesmama; koliko one govore o vama?

E: To je specifično. To su neka iskustva koja su delimično tvoja, a delimično dolaze iz onoga što znaš. To je tvoje kapiranje svega toga. Samo, ne mogu da komentarišem nešto negativno i da razmišljam previše, nego ono – šta prvo uradim, to je to. Što ispadne i najpametnije. Znaš šta kažu za test opšte kulture: pošto imaš malo vremena, prvo što ti padne na pamet u principu izgleda tačno. To najbolje si imao odmah ispred sebe. Reagujemo na jedan.

Verovatno ste se naslušali priča o nasilju i korektnosti u vašim tekstovima. Kako gledate na to?

M: Da se ložim na tamnu, lošu stranu američkog rapa, sigurno ne bi bilo ovako duhovito. Najviše pesama, u stvari, nastaje tako što, na primer, pustim neku stranu pesmu, čujem smešan deo, prevedem ga, izrimujem, dodam nešto... Postoji hiljadu načina. Recimo, čitaš novine, naletiš na kriminalnu rubriku – ovaj ubio, ovaj opljačkao...

E: Onaj silovao ćerku, napravio joj dete.

M: Ludilo, žuta štampa. Siđeš do prvog kioska i eto ti nepresušni izvor inspiracije.

U vašoj izdavačkoj kući Take It Or Leave It kažu da ste veoma brzo snimili album. Koliko znam, veoma brzo dolazite do tekstova i brzo snimate.

E: Mislim da su na sceni sada svi u tom fazonu. Po tome se onaj prvi talas hip hopa 90-ih razlikuje od ovog danas. Jer, tada su rockeri pravili matrice, duže se radilo i sve je bilo ozbiljnije. Sada imaš brojne programe koje možeš brzo da savladaš, i u njima bukvalno da uradiš šta hoćeš. Da se nisam izvežbao da neke stvari uradim brzo, dosta toga ne bih ni snimio kako treba. Jer, bitno je da slikaš baš u tom trenutku. Dobro je to. To ti je kao kad bismo svi ovde krenuli da se zezamo i sprdamo, i sve to snimili.

Kako ste dobili nadimke, otkud Eufrat?

M: Svi verovatno znaju da je Mos-kri bio vođa i idejni tvorac, samim tim što je bio stariji od nas i svašta je prošao... On je postavio nove standarde izražavanja u hip hopu...

E: Ajde, čovek te je pitao nešto, brate...

M: Šta je pitao?

(smeh)

E: Pa imena kako su nastala...

M: Ja Eufrata znam kao Eufrata. To moraš njega da pitaš.

E: Ništa posebno, to je neko iz ekipe u kraju odvalio – vidi ga ovaj Eufrat.

M: Mikri Maus i Mos-kri su nastali planski. Bilo je pitanje kako ćemo se zvati. Mos-kri je rekao: “Daj mi jedno veče”. Mene su u hudu već svi zvali Miš, zbog face, osmeha... Zove me sutradan, i kao: „Brate, moj niknejm je od sada Mos-kri Loco Pajdoman, tvoj Mikri Maus – krimi miš“. Glupo je da više pričam o tome. U svakom intervjuu dosad bilo je pitanje kako je nastao Mos-kri, Mikri...

E: Dobro, sad već znamo šta treba da kažemo.

Recite nam još nešto o novom albumu. Šta vam je najzabavnije kad ga slušate?

E: Znaš, nismo više pod radnom temperaturom. Sve smo to radili na preskok i čak smo snimali na nekoliko mesta. Gde se zadesimo i krene inspiracija, tu snimimo. Uglavnom se igramo matricama. Svaki put kad sedimo negde i blejimo a tu je i komp, upalimo program... Stalno se tu nešto čačka i radi. Odmah se snima.

M: Kao kad deca dođu da se igraju autića. Ako neko ne zna da se igra, niko neće da se druži s njim. Svi idu na to da on napusti prostoriju i da ne dolazi više u ekipu. Ali takvih ljudi u poslednje vreme nema. Izgleda da su svi postali talenti – teško se živi u Srbiji, brate...

Mos-krijev duh je prisutan na ovom albumu. Smatrate li ovo novim početkom ili nastavkom onoga što ste dosad radili?

E: U poslednjem periodu Mos-krijevog života više smo snimali, skoro svake nedelje smo imali neku celinu... Kada se to dogodilo, bio je to šok. Nisi u startu u fazonu da kukaš i plačeš. Prvo si zapanjen. To traje, promenila se atmosfera, drugi je zvuk. Nakon nekog vremena nas dvojica smo polako počeli da radimo.

Nema tu šta – obojica imamo šta da kažemo, ali uvek je u pitanju bilo dopunjavanje. Ja uletim s nekom suludom idejom, on lupi nešto još luđe, i onda uleti Mos-kri i ispriča boleštinu. Onda smo u fazonu – daj da snimimo ovo. Tako da fali taj neki punch na kraju, ta suluda zadnja konstatacija, finalna. Ali definitivno je ovo novi početak, nema šta, iako se trudimo da istovremeno bude i nastavak priče.

M: Kako vama zvuči: da li vam izgleda kao dobar nastavak ili novi početak?

Meni zvuči kao da je u isto vreme i dobar nastavak i novi početak.

E: Znaš šta je još dobro? Bežimo od tih klišea i gluposti, tipa: „E, sad snimamo album“. To nikad nismo pričali, razumeš? Stalno smo imali odbojnost prema školi, prema svemu što se mora. Sve ovo spada u zezanje, blejanje...

A da li biste pristali da radite album, recimo...

M: Za Anu Stanić?

E: Nemoj, bre, vidi ga ovaj…

Ozbiljan album.

M: (dobacuje) Na primer Ani Stanić.

E: Ma nije to pitao čovek, kakvo je bilo pitanje?

(smeh)

Pitanje je bilo kako biste razmišljali kad bi vam neko ponudio velike pare za vaš album. Da li biste prihvatili?

E: Eto vidiš kakvo je bilo pitanje... Pa, pritisak i jeste i nije. Mogao bih da prihvatim, znam da bih mogao to dobro da uradim, ali se bojim da bi onda sve izgubilo oštricu.

Dvoumio bi se da li bi to bio Prti Bee Gee?

E: Definitivno to fali. Hoću i mogu da uradim dobru produkciju. Ja sam prilično samouk. Mada, nije za pohvalu koliko sam napredovao s obzirom na to koliko godina radim. Znaš, trebalo bi to bolje da ide pošto mi retko šta sviramo. Uglavnom presviravamo. I dalje koristimo midi-instrumente i semplove. Želim da još napredujemo što se tiče zvuka, ali to mora da ima cenu. E sad, tu tražimo neki balans.

Kakvi ste bili u školi?

M: Ja sam bio nedovoljan.

Da li su časovi srpskog bili više u učionici ili na ulici?

E: I jedno i drugo. Ja nisam bio baš najgori u školi. ali, hteo-ne hteo, časovi su bili na ulici. Bilo je brdo štrajkova. Što se tiče muzike, sve smo to ispratili na TV-u i ostalim medijima.

U pitanju je beogradsko naselje Kotež?

E: Ja sam iz Koteža a on s Medaka. Kod mene je ta studiona na gajbi, tu snimamo.

Radio SKC je bio važno mesto za Prti Bee Gee. Kada i kako ste došli tamo?

M: To je bilo negde 2002. godine, kad smo uradili prvih nekoliko pesama.

E: Sindikat nas je pozvao i tad su prvi put ljudi čuli za nas. Mi smo, neočekivano, imali njihovu podršku u početku, za koncerte. Dosta su lobirali i za album. To je bilo čudno pošto je reč o etiketi One Records. Oni su uglavnom izdavali metal. Objavili su prvo Sindikat, tako je krenulo… To nam je dosta značilo pošto su prvi komentari na naše pesme Pajp i Paranoja bili u stilu – pa vi možete da izdate samo za Legiju, ili da vam sponzor bude ICN Galenika. „Nemoralno“ je bilo skroz...

Sada ste prilično poznati, slušaju vas u unutrašnjosti Srbije, ali i gradska ekipa, ovde, u Beogradu.

E: To je ta priča – uuurbana (smeh). Tu ima nešto zajedničko, svi imamo slična iskustva. Meni je pohvalno ono što su uradili Marconiero i ekipa iz Niša. Znaš koliko je njima teško… Maltene moraju da se iscimaju do Beograda da bi došli do kablova. A likovi su carevi, super se zezaju.

U vašim pesmama naselje Marinkova bara je poprište veoma zanimljivih situacija. Otkud to?

M: Zato što su tamo „Ganciji“ i zato što se tamo valja krek.

E: To je blizu Mikrija, specifično mesto.

M: Zato što je to klošarsko naselje, geto u centru grada.

Kako vidite situaciju na srpskoj hip hop sceni? Da li se svađate?

E: Ne svađamo se, ali sve je mnogo krhko.

M: Ne svađamo se mi, oni se svađaju s nama.

Ko?

M: Ima ih dosta...

U vašim pesmama nema mnogo beefa (raperski izraz za lirički napad u pesmi – prim. aut). Zašto?

E: Ne treba nam, čim uđeš s nekim u tu priču, to izgleda smešno sa strane.

Mislite li da toga ima previše u domaćim rep pesmama?

E: S vremena na vreme se to pojavi, kao bubuljice. Onda prsne, tu se neko isproziva, ispadnu svi budale, i onda se igra dalje... Krhka je scena, pa ne smemo to da dozvolimo sebi.

Šta vam se sviđa od novog rapa?

M: Blind Business, Bauk Squad, FTP...

A od starog?

E: Pa u ranim danima skoro svi. Tada, kad sam bio osnovna na srednju, meni je sve bilo vrh.

M: Svako je briljirao u nekom trenutku.

E: Sviđa mi se VaNaMa.

Sa ex-yu prostora?

E:  Trenutak kad su se pojavila Bolesna Braća i Tram 11 u Hrvatskoj, to je poslednje što mi je bilo interesantno.

Edo Maajka?

E: Pa ne znam, to je meni pop... Nije naša priča.

A od stranih muzičara?

M: Meni se manje sviđa new school i ti novi bitovi.

E: Volim francuski rap, ali ništa ne razumem.

M: Nemam ja ni vremena da slušam.

U vašim pesmama se dosta prepliću 90-te i 2000-te.

M: Pa da. Iz tog smo fazona. Takvi su nam i bitovi.

Ima dosta citata iz dizelaške kulture, koja trenutno doživljava obnovu, čini mi se. Kako to komentarišete?

M: Da, to nikad neće umreti. Pogotovo ovde. I Francuzi to furaju – svaki raper tamo nosi jaknu, lanče, itd. Svi su „zeldi“. Pogledaj kako kod nas izgledaju klinci po hudu...

Kako vidite budućnost Prti Bee Geea?

M: Ništa, ja krećem da treniram. Kad budem došao na sledeći intervju, neću moći da uđem na vrata, moraćete da otvorite i drugo krilo (smeh).

E: Radimo i radićemo...

M: Samo ako nam ne rikne komp.

E: Pa kupićemo novi, ha!

M: Vau.

Ko je najbolji srpski MC svih vremena?

M: (nije sačekao kraj pitanja) Mos-kri!

E: Bio je partimejker.

M: Možda nije bio savršen MC, ali je bio šokantan izvođač. Skine se na bini, ispiša se po publici...

E: I konstantno je rimovao. Na primer, kad blejimo na gajbi, on složi po tri-četiri teksta. Tako je razmišljao, tako je funkcionisao. Svaka konverzacija bi krenula tako, kroz neku polurimu. Tako je posmatrao sve.

M: Izuzetan pesnik. Sličan je Ali G-ju – suluda pitanja, suludi odgovori. Sličan humor. Mnoge ljude je iritirao zbog toga.

Koliko još ima neobjavljenog materijala s Mos-krijem i šta planirate s tim?

M: Ima za još jedan ceo album.

E: Mislim, ima-nema. To nam je noćna mora zato što sam se ja u startu trudio da čim snimim pesmu, odmah je odnesem na radio (Radio SKC - op. aut.). Postoji dosta pesama koje su završile levo-desno, tako da postoje one koje sam hteo da remiksujem, zatim one koje ljudi uopšte nisu čuli...

M: Planiramo da izdamo Mos-kriju još jedan solo album.

E: Mada je super ova fora da poentira i završava naše rečenice u pesmama, kao na ovom albumu. To smo sada bojažljivo radili; trudićemo se da to ubuduće radimo češće. Bukvalno na svaku temu možeš da izvučeš neku njegovu rečenicu.

I na kraju, može li rima za čitaoce Popboksa?

M: Može, ali biće veoma kratko:

„Prti Bee Gee, gangsta rap,
Fuck the police and Robocap!“

(smeh)

Najnoviji tekstovi