popboks  Albumi   | 02.02.2008. 

IGRA STAKLENIH PERLI

Igra svetlosti (Igra staklenih perli i Vrt svetlosti)

(PGP RTS)

Posle nekoliko ignorisanih naslova iz PGP-ove edicije Retrologija (Recept za rock and roll Vatrenog Poljupca, drugi i treći album Osmog Putnika, dva albuma grupe Zlatni Prsti…) koju uređuje rok novinar Bane Lokner, krajem prošle godine objavljeno je CD reizdanje oba albuma koje je beogradska grupa Igra Staklenih Perli objavila krajem 70-ih. Naravno, reč je o hvale vrednom činu, imajući u vidu da ovakvi poduhvati predstavljaju efektno oružje za razbijanje opšte amnezije

Nenad Pejović

Svi relevantni podaci vezani za karijeru i značaj benda Igra Staklenih Perli (koju su činili perkusionista Predrag Vuković, gitarista Vojkan Rakić, klavijaturista i pevač Zoran Lakić Švaba, basista i pevač Draško Nikodijević i bubnjar Dragan Šoć, plus Goran Cvetić, pionir rege kulture kod nas i dizajner svetla na koncertima ISP, značajnim po prvoj upotrebi lasera), odavno se nalaze na internetu, gde su, kao i obično, stranci brže i bolje prepoznali vrednost ovdašnjih kulturnih pojava, istovremeno u nebo dižući cenu svojevremeno standardno loše narezanih vinila – Igra staklenih perli (1979) i Vrt Svetlosti ('80).

Dakle, iznikao iz nasleđa grupa kakve su Hawkwind iz perioda s Lemmyjem (Motorhead) na basu, Pink Floyd iz faze Ummagumma/Live at Pompeii, te najavangardnijih, srednjoevropskih tendencija druge polovine 70-ih i kraut roka, ISP je predstavljao usamljen primer hvatanja kopče sa svetom, istovremeno pripremajući teren za sledeću veliku stvar BG i YU, poznatu kao Novi talas.

Tajming je, doduše, baš kao i u slučaju grupe Tako, čija se dva albuma (Tako iz 1978. i U vreći za spavanje iz 1980) nameću kao logičan nastavak Retrologije, bio blago promašen te 1979. i 1980, ali ta zamerka iščezava pred vrlinama zaostavštine ISP-a. Eksperiment, sviračka razigranost, mistična atmosfera i menjanje svesti su tekovine koje su posle gašenja Pop Mašine nestale iz rok muzike našeg kraja, da bi se ovde u punoj snazi vratile.

Gušterov trg, pored toga što predstavlja verovatno prvu našu autorsku pesmu na engleskom, što je onomad više delovalo kao čin provokacije a ne svesnog otklona, u nedostatku boljeg opisa otvara CD kao najtripozniji audio komad koji se ovde i (ne samo) tada mogao čuti.

Kosmodrom, paljenje motora spejs šatla, uzletanje, prolaz kroz Zemljin eko-sistem, dolazak u prazan prostor i potom vrisak užasa i ushićenja, jedan od onih koje bi Little Richard ili njegov beli učenik Gerry Roslie (Sonics) sa zadovoljstvom pridružio svom arsenalu urlika, tog elementa krajnje rokenrol ekspresije koji se kod nas retko čuju u ovako deliričnom izvođenju.

ISP nije bio jedini bend okrenut psihodeliji – pored pomenutih Tako, koketiranje s neobičnim zvucima može se čuti na pločama Buldožera ili, čak, na albumu Modra rijeka Indexa. Međutim, svest o zvuku grupe kao podjednako važnom aspektu delovanja kao i same pesme ovde je dovedena do krajnje definisanih konsekvenci.

To je naravno dovelo i do uvođenja reči „hermetičnost“ u opise emotivno kontrolisanih i maštovito strukturisanih pesama kakva je Solarni modus, ali i do kultne pozicije benda. Činjenica da je prvi album sa svim doštampavanjima prodat u 15.000 primeraka govori da je u zemlji seljaka uvek bilo dovoljno publike raspoložene za eksperiment, kojoj se, kao i samim izvođačima, isuviše retko nudi prava šansa, bez obzira na moguću profitabilnost.

To se, kako to gotovo po pravilu pokazuje većina ovakvih reizdanja (Pop Mašina, Pekinška Patka, Dr. Spira, već u periodu drugog albuma ispostavilo kao iscrpljujući i dezintegrišući faktor – Draško Nikodijević je napustio grupu, da bi na njegovo mesto došao Slobodan Trbojević, u to vreme novinar Džuboksa, a po izlasku albuma, umesto Vojkana Rakića, ulogu gitariste preuzeo je Ivan Pajević. Međutim, to se još ne primećuje u većoj meri na potcenjenom i zvučno svetlijem nasledniku debija (drugih pet pesama na CD-u).

Gledano iz današnje perspektive, Vrt svetlosti je imao dovoljno kvaliteta da učvrsti grupu kao izuzetno vrednu pojavu jugoslovenske muzičke scene, ali to se, (ponovo) kao i obično, nije desilo. Oreol avangarde je ubrzo po raspadu grupe stekla novotalasna generacija beogradske alternativne scene, kojoj su pojedini članovi ISP-a i te kako doprinosili, što se iz korektnog pratećeg teksta urednika ovog diska, na stranu nekoliko pravopisnih grešaka, ne može saznati.

Peđa Vuković je sarađivao s Vdom i Čavketom u neformalnim perkusionističkim projektima, Dragan Šoć je učestvovao u osnivanju Džakarte, napustivši je pre njenog proboja, a Nikodijević i Rakić su formirali White Rabbit Band, čiji izuzetno zanimljivi postpank snimci nikad nisu dočekali objavljivanje.

Ipak, možda se stihovi „nemoj da sanjaš“ iz pesme Sanjaš (koje početničkim glasom izgovara Bebi Dol), ne moraju nužno primenjivati na sve naše dane. Vrt svetlosti je više nego dobar argument za to da je sanjarenje širom otvorenih očiju moguće i potrebno. 

Audio:

• Lunar Modus
• Putovanje u Plavo

Video:

• Igra Staklenih Perli

Najnoviji tekstovi