popboks  Film   | 31.10.2008. 

HELLBOY II: THE GOLDEN ARMY - Guillermo del Toro (CINEMANIA 08)

Pakleni dečko ponovo razbija?

Del Torov nastavak podrazumeva da već poznajete (i volite) naslovnog junaka, i ne gubi vreme na njegovo uvođenje. Umesto toga, trudi se da obogati taj lik i svet drevnih bogova i monstruma u kome se kreće. Nažalost, ne trudi se dovoljno, i ne postiže rezultate ravne I delu

Dejan Ognjanović

Originalni naslov: Hellboy II: The Golden Army
Scenario: Guillermo del Toro, prema stripu Mikea Mignolae
Uloge: Ron Perlman, Selma Blair, Doug Jones, Luke Goss
Žanr: Fantazija - Akcija - Horor
Trajanje: 110 min
Proizvodnja: USA, 2008.

Čak i među strip junacima sa plamenim lobanjama, paukovim moćima ili napumpanim zelenim telima, Hellboy se ističe kao nekonvencionalan lik. Zver Apokalipse, ni manje ni više, a opet – "naš momak". Pije pivo, puši cigare, gloži se sa ženskom i varniči sa šefom, ukratko: jedan od nas. Brzo prestanete da primećujete da je ogroman, crven, sa patrljcima rogova na čelu, kamenom desankom (sic!) i povećim repom iza sebe. Možda i prebrzo.

Del Torov nastavak podrazumeva da već poznajete (i volite) naslovnog junaka, i ne gubi vreme na njegovo uvođenje. Umesto toga, trudi se da obogati taj lik i svet drevnih bogova i monstruma u kome se kreće. Na žalost, ne trudi se dovoljno, i ne postiže rezultate ravne I delu.

Mnogi detalji deluju iskonstruisano: postojanje Hellboya na početku nastavka i dalje je "tajna", iako se u I delu pesničio sa džinovskim monstrumom po metrou i gađao se autima u centru grada pred stotinama svedoka. Sukobi sa šefom odrađeni su kao kliše a romansa sa piromankom Liz (podnošljiva Selma Blair) nije suštinski deo zapleta i ne donosi ništa novo, sem na najpovršnijem nivou (Pakleni Dečko ovde postaje Pakleni Muškarac, odnosno Tata – ali čak i to je uvedeno kao sporedni detalj i udica za eventualni nastavak).

Osnovni zaplet je ne samo rudimentarno linearan, nego i dramaturški nedovoljno iskorišćen. Tiče se želje Kralja Vilovnjaka, Princa Nuade (Luke Goss, ex-Bross!) da uz pomoć Zlatne Armije oživelih robotolikih statua zbriše ljudski soj i Zemlju vrati prvobitnim fantastičnim stvorovima, sada potisnutim.

Međutim, veći deo filma posvećen je spektakularnim makljažama između Hellboya i zlih insekatskih vila, majmunolikih divova, baba-trolova, a u jednom slučaju i sa džinovskim elementalom koji kao da je pobegao iz nekog crtića H. Miyazakija.

Sve je to lepo i zabavno ako Hellboya volite samo zbog atrakcija te vrste jer specijalni efekti su odlični a čudovišta originalna, ali - gde je tu drama?

Hellboy je tretiran kao ready-made lik bez dilema ("kome ću se carstvu prikloniti?") ni kada ubija jedinog pripadnika neke vrste, iako je i sâm unikat. Njegove moralne dileme više nisu deo priče, on je sada puki ubica monstruma. U skladu s ovim, i centralni zlikovac je nerazrađen: njegovu mržnju prema ljudima trebalo je plastičnije opravdati i elaborirati, umesto što je prepisana kao samopodrazumevajući kliše svake zloće iz stripa koja je ikada htela da zbriše ljudsku žgadiju.

Iako ima dobar dizajn i fino se kreće u scenama borbe, kao lik i kao pretnja Princ Nuada je značajno slabiji i površniji od Raspućina i drugih loših momaka i naci-devojaka iz I dela. Čak i naslovna Zlatna Armija oživljava tek u poslednjih 15ak minuta i ne čini ništa zaista vredno pamćenja.

Hellboy II je u slikovnom smislu bogatiji raskošnim kostimima, ambijentima i maštovito dizajniranim kreaturama (možda ih ima i previše!), vizuelni efekti i maske su savršeno integrisani i ubedljivi, Ronu Perlmanu naslovni lik i dalje pristaje komotno kao rukavica, ali duša lika iz stripa u ovoj ekranizaciji je prilično izmenjena.

Del Toro je u nastavku preterao ne samo sa fantazijom, nego i sa ljudskošću, kroz svoju vajkadašnju sklonost prema gorko-slatkoj melodrami i patetičnoj romansi: ogoljeni su potoci prezaslađenog sirupa koji mu teku venama, kao i ambicija da postane Lucas namesto Lucasa. To znači da je, ostavivši mimikriju suptilnosti i oštricu horora iza sebe, del Toro savio kičmu i zakoračio u Panov lavirint Imaginationlanda.

Još uvek nije potonuo na Lucas-Shyamalanovsko dno, ali sad već pokazuje zabrinjavajuću tendenciju ka tome...

Povezano:
HELLBOY: Slatki miris smrti

Ostale kritike sa Cinemanije 08:

• ZRNO UTEHE – Marc Forster
• LJUBAV U BARSELONI – Woody Allen
• MRTVA TRKA – Paul W.S. Anderson
• GOSPODARI RATA – Peter Chan
• POD BUDNIM OKOM – D.J. Caruso
• NIKAD NE ODUSTAJ – Jeff Wadlow
• SHINE A LIGHT - Martin Scorsese
• PRAVIČNO UBISTVO – John Avnet
• ANANAS EKSPRES – David Gordon Green

Najnoviji tekstovi