popboks  Strip   | 21.12.2008. 

DRAGONERO – Luca Enoch, Stefano Vietti, Giuseppe Matteoni

Papirnati zmajevi

Trostruko obimniji od Dylana Doga ili Dampyra, duplo zamašniji nego Martin Mystère, Dragonero već na prvi pogled obećava epsku raspričanost neuobičajenu za naslove italijanskog strip carstva Sergio Bonelli Editore. Na koricama: lepotica plamene kose u pripijenoj crnoj odeždi, namršteni ork naslonjen na ogromnu sekiru i – u centru – mišićavi rmpalija sa isukanim mačem. Trojka kao stvorena za tolkienovsku pustolovinu. I zaista: tako se i zgodilo!

Đorđe Bajić

Odvažna izdavačka kuća Veseli Četvrtak se tokom godinu dana postojanja specijalizovala za Bonellijeve mesečne i dvomesečne serijale, među kojima su Zagor, Tex i Mister No. Lepeza srpskih izdanja se postepeno širi, a u prodaji se nedavno – bez bilo kakve najave – pojavio Dragonero, strip koji zbog obima (gotovo 300 strana) i tematike (epska fantastika) odudara od svega što je čitaocima do sada nuđeno.

Dragonero je priča o Ianu Aranilu, izdanku stare loze lovaca na čuvstvene zmajeve. On sa prijateljem iz detinjstva, orkom Gmorom, živi u Erondaru, zemlji koja se najlakše može opisati kao mešavina Tolkienovog magičnog sveta i srednjeg veka.

Ian i Gmor prihvataju poziv čarobnjaka Albena da krenu u borbu protiv sila zla koje kontrolišu opustošenu Zemlju zmajeva i prete da pokore Erondar. Šestočlanu družinu dopunjuju tri dame: crvenokosa Myrva (Ianova sestra, pripadnica reda Tehnokrata koji veruju u moć nauke i razuma), monahinja-ratnica Ecuba i plašljiva elfica Sera.

Zvuči poznato? Naravno!

Glavnog junaka Dragonera i svet u kome obitava stvorio je Luca Enoch, svestrani umetnik koji je u Bonelliju počeo kao saradnik na epizodama Legs Weavera, a onda pokrenuo serijale Gea (1999) i Lilith (2008). Uz pomoć koscenariste Stefana Viettija, Enoch ovog puta ne pokušava da bude preterano samosvojan već korača dobro utabanim stazama. Nadahnuće Tolkienom je očigledno i nimalo prikriveno.

Poklonici Gospodara prstenova će s lakoćom prepoznati brojne posvete/pozajmice iz omiljene trilogije, dok pojedine strip-table predstavljaju gotovo preslikane prizore iz Jacksonovih filmova. Pozajmica ima još, od izgleda čudovišta koja podsećaju na Gigerovog Tuđina, do Gmora koji je u svojoj biti italo-varijanta Mignolinog Hellboya.

Bez obzira na neoriginalnost, Dragonero će s lakoćom zadovoljiti manje probirljive poštovaoce epske fantastike. Crtež Giuseppea Matteonija je mogao biti nadahnutiji, ali svakako prevazilazi Bonellijev prosek. Strip se brzo i lako čita, umereno je zabavan i svakako nije dosadan.

Na matičnom tržištu Dragonero je premijerno objavljen u junu 2007. kao prvi naslov u novopokrenutoj ediciji crtanih romana namenjenoj čitaocima željnim opširnih i zaokruženih priča bez pretenzije za serijalizaciju. Ova edicija je naišla na dobar prijem u Italiji, tako da su usledili Simeonijev noir Oči i tama i futuristička avantura Sighma - napisala ju je Dylanova maćeha Paola Barbato, a nacrtao Stefano Casini.

Teško je predvideti i/ili premeriti na kakav to prijem kod ovdašnjih stripofila Dragonero može da računa, ali iako prepisivački i srednjački orijentisana, ovakva izdanja uvek su dobrodošao podstrek ovdašnjem strip tržištu u odlučujućem trenutku obnove.

Najnoviji tekstovi