popboks  Strip   | 08.01.2009. 

TEX – MEFISTO! – Claudio Nizzi, Claudio Villa

Jedan je Teks

Zagoru, Dilanu Dogu, Mister Nou i Dampiru pridružio se još jedan Bonelijev junak. Onaj najveći. Prvi i jedini junak dela Đan Luiđi Bonelija, Serđovog oca i stripa na kojem je zasnovana cela jedna imperija – Teks Viler

Pavle Zelić

Konačno se, posle četiri meseca, završila agonija Mefisto. Radnja je puževskom sporošću odmicala kroz albume, a svaki je uspeo da izneveri očekivanje da će se desiti nešto spektakularno, nešto neočekivano, nešto iole zanimljivo… bilo šta.

Iako dobro izabran za ponovno upoznavanje domaćih čitalaca s mitologijom Teksa (jer na jednom mestu okuplja sve prijatelje ali i najveće negativce), Mefisto je staromodan strip, sa svim prednostima i manama takve etikete. Pravljen za decu ali i za nostalgičare, bez ičeg svežeg i novog, udobno predvidljiv, pravi dobri stari prijatelj koji smara, ali ga ne možete odbiti kad hoće na piće, pa makar to trajalo satima…

Ipak, i pored svih kritika na račun scenarija, za crtež se ne može reći ništa drugo osim da je zaista spektakularan! Naročito je impresivan trud uložen u odnose svetlosti i senke, a to se najbolje vidi na licima, koja zahvaljujući izuzetno preciznom crtežu pokazuju sav spektar emocija i izraza.

Vila je nešto nesigurniji kad su u pitanju fantastični elementi i strašne vizije koje indukuje mag Mefisto da bi protivnike oterao u ludilo, ali je makar do maksimuma iskorišćena scena u kojoj grupa virtuelnih tiranosauraus reksova napada Sucesso de crítica, os desenhos são realmente fenomenais.kočiju usred pustinje. Sve u svemu, očigledno je da je Vila imao slobodu da natenane iznijansira sve vizuelne detalje u velikom kambeku Teksovog najvećeg neprijatelja.

A kakav je to samo lik! Sa dalijevskim brčićima i proturzovanim očnim jabučicama uokvirenim najfinijom mrežom bora, Mefisto je opčinjavajući, manijakalni lik i, makar kao ideja, pravo naličje uvek u svemu ispravnog Teksa. Sa svim osobinama pravog đavola (prerušavanjem, mrežom pomagača, dijaboličnim i užasno komplikovanim planovima i neizlečivom logorejom), ovaj moćni majstor crne magije se na kraju razotkriva kao šonja koji ne sme da izađe Teksu na crtu, čak i kad je očigledno nadmoćan.

Uz svu dobru volju, Teks nekako ne štima u svetu magije i fantazije, nalik na onaj u kojem se najčešće kreće još jedan Bonelijev vestern junak – Zagor. To je još bolnije jasno kad se storija o Mefistu kontrastira sa sledećom epizodom Fort Bafalo jer, u starom maniru Dnevnikovih tj. Bonelijevih navlakuša, u četvrtoj svesci imamo kraj priče o Mefistu i početak nove avanture.

Iako nije tako izuzetna u vizuelnom pogledu, klasična vestern priča o Teksovom pokušaju da u rezervat vrati odbeglo pleme Apača i njegov sukob sa američkom vojskom koja mu u tome zdušno odmaže je nešto što deluje mnogo prirodnije.

Da ne pominjemo da je na samo 70-ak strana napakovano više zapleta i akcije nego u prethodne tri i po sveske prošle priče. Balansiranje na oštrici između prijateljstva i podrške Indijancima, iako i među njima ima neprijatelje, i odanosti američkoj vladi sa čijim poslušnicima je u stalnom sukobu, Teksa stavlja u poziciju koja nije daleko od jednog Majka Bluberija. Štaviše, težina situacije u kojoj scenaristi ostavljaju naše junake, umorne, izranjavljene i opkoljene neprijateljima, na kraju ove epizode je dostojna muka na koje Žiro i Šarlije redovno bacaju svog antiheroja.

Kao i sva druga izdanja Veselog četvrtka, i ove sveske na početku imaju po tekstić koji pišu vrlo kompetentni i nažalost neimenovani članovi uredništva i u kojima otkrivamo ponešto o temi epizode, kao i o junacima, istorijatu određenog naslova i slično. Ovo je bez sumnje kvalitet više u odnosu na Dnevnikova izdanja i hvale vredan pokušaj da se novim generacijama čitalaca što više približi gigantska predistorija naslova koji se sada ponovo bore za naklonost nekih novih klinaca.

Najnoviji tekstovi