popboks  Strip   | 12.02.2005. 

JUBILEJ STRIPOTEKE - Prvih 1.000 brojeva

Milenijum stripa

Stripoteka ponovo radi: zabavlja i uči. Koliko bude zainteresovanih, toliko će opstajati i napredovati. Ako ima onih koji je nisu nikad kupili ili, još gore, čitali, neka požure. Biće ih sramota jednog dana. Kad Stripoteka bude slavila dvehiljaditi broj…

piše: Branislav Predojević

Stripoteka je izdala svoj hiljaditi broj. Jubilej vredan poštovanja za bilo koga. A kad je reč o strip-reviji, onda to prelazi granice respekta i postaje pitanje fenomena. Pri čemu, ako se uzmu u obzir mesto i vreme dešavanja, čak i ta formulacija postaje nedovoljno objašnjenje značaja i kvaliteta ovog jubileja. Impresivna činjenica za daleko normalnije prostore ovde kao i uvek neće impresionirati nikog osim onih koji su je svojom ljubavlju prema stripu omogućili. Da li oni stoje iza autorstva/izdavanja ili kupovine/čitanja Stripoteke nije najvažnije. Reč je o istim ljudima - ljubiteljima stripa.

A kada bolujete od tog virusa, svaka rasprava je gubljenje vremena.

Čitate ili ne, volite ili ne!

Leto '69.

Pojavivši se prvi put maja 1969. godine kao mesečno izdanje novosadske nedeljne strip-revije Panorama (prvi broj sa stripom Umpah-pah tandema Gošini - Uderco), Stripoteka – jugoslovenska strip revijaje uskoro, sa sve većim tiražom i ugledom, nadrasla matični magazin. Bazirajući se u početku na stripovima belgijsko-francuske škole (Talični Tom, Asteriks...) i nudeći ih u tada za naše podneblje novom konceptu objavljivanja kompletnih epizoda, Stripoteka uskoro počinje da širi dijapazon objavljenih stripova.

Stripotekaje svoj koncept profilisala kombinujući klasike poput Princa Valijanta, Riđobradog gusara, Modesti Blejz, Fleša Gordona, Ripa Kirbija, Stiva Kenjona, Džonija Hazarda sa komercijalnijim izdanjima kao što su Marvelovi Konan, Srebrni letač, Halk ili sa stripovima evropskih autora u rasponu od Hermana (Komanča, Bernard Prins) preko Žiroa (Poručnik Bluberi), Huga Prata (Korto Malteze, Pustinjske škorpije) i Franca (Jugurta, Lester Kokni) sve do Abulija/Barneta (Torpedo ), Žijona/Foresta (Kosmički putnici) i Ribera/Godarda (Aster Blistok) i domaćih autora (Kordej, Kerac, Devlić).

Upečatljive naslovnice, jedan glavni, par kratkih pratećih i redovni humoristički stripovi (Redov Bili, Porodica Tarana, Crvenooki, te neka vrsta zaštitnog znaka revije - Hogar Strašni Dika Brauna) koncept je koji se manje-više održao do danas. Stripovi, autori i autorske škole, broj stranica, ritam izlaženja, teoretski prilozi, količina kolorisanih stranica su se menjali. No, nikad se nije promenila osnova koncepta koji bi se, u najširem mogućem značenju, mogao opisati kao zdrav mejnstrim. Bez totalne komercijalizacije i povlađivanja najširem ukusu, a isto tako bez skretanja u nametljivo poturanje andergraunda kao jedinog „pravog stripa“.

Zima '05.

Trideset šest godina kasnije Stripoteka je institucija iza koje stoji put ispunjen (da ne budemo patetični) kako ružama tako i trnjem. Problemi sa štampanjem, niskom kupovnom moći čitalaca, ratovima, inflacijama i deflacijama uzrokovali su manje ili veće pauze u izlaženju, a od 1991. do 1999. godine Stripoteka uopšte nije izlazila. To je vreme ispunjeno piratskim ili polulegalnim fanzinskim izdavaštvom koje nije mogla da zadovolji publiku u pravom smislu.

Očekivani povratak – jer upornost uredničke ekipe Svetozar Tomčić Slavko - Draginčić Sibin Slavković nikad ne treba potcenjivati – desio se sasvim nenametljivo kao i početak.

Standardno pakovanje sa prepoznatljivim logom, kolorne korice (sjajni Branislav Kerac), crno-bela štampa, 48 pa 56 stranica, odličan izbor glavnih stripova. Stara, već poznatih imena: Torpedo, Jugurt, Ratnici sa Akabara, ali i nova: Largo Vinč, Torgal, Tugovanko za izgubljenim pustarama, Žig sudbine, Soda, Psi kiše...

Uz glavno izdanje ide i prateća produkcija strip albuma sa imenima koja su slavu kod domaće publike stekla baš u Stripoteci ( Komanča, Bernard Prins, Kosmički putnici) plus fenomenalna osveženja kao što su Loizelov serijal Petar Pan, Hermanov Boa Mori, Van Hamova/Vansova XIII, Smoldrenov/Marinijev Džipsi ili radovi domaćih autora: tandema Goran Skrobonja/Dražen Kovačević Točak i Gerin Haudard Blejk.

Albumi se po niskim pretplatničkim cenama mogu nabaviti putem Kluba Stripoteke tako da je i finansijski problem koji je publiku najčešće odbijao od ovakvih izdanja rešen na zadovoljstvo obe strane.

Stripoteka ponovo radi: zabavlja i uči. Koliko bude zainteresovanih, toliko će opstajati i napredovati. Sudeći po brojevima objavljenim u propratnom tekstu Slavka Draginčića u slavljeničkom broju: 1.300 članova Kluba Stripoteke, 51 objavljenom albumu, sjajnim knjigama o stripu Do visina Olimpa Svetozara Tomića i Krejzi ket Džordža Harimana, redovnom izlasku legendarnog manga serijala Akira Katsuhiro Otoma (31 sveska od 40 postojećih), kompletiranom Princu Valiantu Harolda Fostera u albumskom izdanju, sve je jasnije da ćemo Stripoteku još dugo čitati.

Ako ima onih koji je nisu nikad kupili ili, još gore, čitali, neka požure. Biće ih sramota jednog dana. Kad Stripoteka bude slavila dvehiljaditi broj...

Najnoviji tekstovi