popboks  Ukus poznatih   | 06.11.2009. 

Branko Rosić Rosa

Bivši član Urbane Gerile i Berliner Strassea, novinar i urednik brojnih časopisa, jedan od autora knjige Leksikon Yu Mitologije, govori o Kraftweku, Houllebecqu, Londonu i navijanju za Chelsea, odrastanju uz tranzistor, beogradskim devojkama i jednoj vrsti lepote koja je prognana iz prestonice...

Omiljeni album i pesma?

• Heroes (David Bowie) - jedan od ključnih naslova Bowijeve berlinske trilogije. Nedavno sam, boraveći u nemačkoj prestonici, pokušavao da zalepim za čula sve ono što bi me podsetilo na njegovu berlinsku epopeju;
• Still Life (Van der Graaf Generator) - nikada shvaćeni bend iz Mančestera s harizmatičnim poglavicom Peterom Hammilom;
• Queen is dead (The Smiths) - tvorci najznačajnijih himni rane mladosti
• Clash (Clash) - u svom punk detinjstvu više sam voleo Pistolse, ali na jednom zimskom raspustu uz sarajevski Marlboro i film Rude Boy shvatio sam značaj ovog albuma;
• The very best of Sweet (Sweet) -  70-te, zvoncare, fliperi, paž frizure, dobar fudbal i “lisica u trku” po stoti put na gramofonu;

Koncert koji ćeš uvek pamtiti?

Čudno, ali nikada nisam imao sreću da mi se u periodu u kojem obožavam neki bend, posreći da ih gledam na stejdžu. Sve što sam voleo, zakasnilo je s overom beogradskih bina za više od dve decenije. Ipak, pamtim tašmajdanski koncert Kraftwerka. Gledaš bend koji si odavno arhivirao u memoriji, i kupiš kartu očekujući porciju ravnodušnosti, a oni te raspale po svim čulima i nateraju da ranom zorom trčiš da narežeš disk s njihove aktuelne turneje. Davno detinjstvo, osnovna škola i Uriah heep i njihova stvar July Moorning koja para Halu sportova i naša srca. Poslednjih godina već rutinski propuštam mnoge koncerte, ne zbog starosti i ono kao “nije to više za mene”, ali i nije, jer rock and roll mi je odavno ili MTV konfekcija, ili luzersko insistiranje na sektaško uskom krugu posvećenika. 

Film?

American Beauty (1999) Sema Mendesa ti jasno kaže kako izgleda u svojoj 40-i-nekoj godini ukrasti poslednju epizodu sopstvene mladosti, dati otkaz, ponovo početi s duvanjem ako se ikada i prestajalo, i osetiti davno zaboravljenu pubertetsku erekciju gledajući drugaricu svoje ćerke koju mogu dublirati beogradske nimfete iz kvartova u prestonim predgrađima. U kolekciji su još i nekoliko naslova britanskog režisera Neila Jordana, kao što su The Butcher Boy (1997), Mona Lisa (1986) i The Crying Game (1992), zatim neki Skorcezeov dragulj kao što su Goodfellas (1990), ili Tarantinov Jackie Brown (1997), ali iskreno, današnji film pripada deci i njihovim roditeljima u nedeljnim porodičnim pohodima po turbo sinepleksima. Prava revolucija je zahvatila američku televiziju, a serije kao što su Sopranos, Six Feet Under, Mad Man odavno su postale zanimljivije od bilo kog filma. 

Knjiga?

Platforma Miichela Houllebecqa, kao i svi ostali naslovi ovog pisca, brendirali su depresiju, učinili da shvatimo da je politička korektnost dosadna i lažna,  a da je razvratan seks u post Aids eri ponovo poželjan.

Naš čovjek na terenu, debi roman hrvatskog pisca Roberta Perišića je sjajan nastavak njegove ubitačne kolekcije kratkih priča zbog kojih sam i ja počeo da ispisujem redove u istom formatu u svojoj 40 godini života. 

TV/radio emisija?

Na televiziji gledam uglavnom serije, u dugogodišnjoj sam apstinenciji od političkih programa. Premier liga je obavezna vikend zabava, a radnu nedelju presečem Ligom šampiona. Radio sam obožavao kao klinac, čak sam mislio da će me pustiti iz vojske kao ludog, jer ne mogu da izdržim, a da ne slušam Slobu Konjovića na radiju Studio B. Tranzistor je bila moja plišana igračka s kojom sam kao klinac odlazio na spavanje slušajući u krevetu noćni program. Od 1999. godine prestao sam da slušam radio. Presedan je samo kad gostujem na njemu ili kad se u mini busu spuštam s Ceraka u centar. 

Sajt?

Oficijelni sajt kluba Chelsea, Popboks, Evening Standard;  

Hobi?

Pretvorio sam ga u koru hleba koju žderem sve teže 

Putovanje koje bi voleo da se ponovi?

Boravak u Londonu od pre nekoliko meseci je najuzbudljivije putovanje u mom životu. R'n'r je emigrirao iz Londona, ali ga uhvatiš ponekad u drugim prilikama i oblicima kao što je to u prodavnici Ben Sherman u Carnaby Streetu, gde mod targeti ukrašavaju ekskluzivnu modnu kolekciju propraćenu muzikom i posterima Paula Wellera, grupe The Who i Cockney Rejects. London je i odlazak vozom u Lewisham, kvart postojbinu Sanove page 3 lepotice Keeley Hazell, a pre toga overa seksi Pakistanki koje na metro stanici prodaju Evening Standard. London je gluvarenje po kvartu Chelsea gde nema više punkera, ali lokalne trandže - lepotice cirkaju u pabu koktele dok sa ekrana ide pregled Premier lige. London je odlazak u hram fudbala, Stamford bridge, stadion kluba Chelsea u koji polako dolazite, klizajući se crvenim dabldekerom kroz Fulham road.  

Za koga navijaš? Kako? Ideš li na utakmice?

Navijam za Chelsea, već  dugo godina, od kad sam na glavi čuvenog londonskog pankera Pata Marka video ispisano Chelsea. Ovde navijam za OFK Beograd i redovno sam overavao njiihov stadion na Karaburmi na kojem nisam dugo godina tokom 80-ih imao neopravdani pa čak i kad su bili u Drugoj ligi. Ipak, sada sam 100% navijač Chelsea. 

Pet istorijskih ličnosti koje bi pozvao na večeru?

Tito, Caravaggio, Kenny Dalglish, Modesty Blaise, Ulrike Meinhof.

Ko je tvoj alter-ego?

Komandant Mark.  

Šta voliš da misliš o sebi?

Da imam još šanse da unapredim neke stvari i naučim da popravljam po kući. 

Šta bi probao, a još nisi?

Trojku, i da zabacim neke daleke lokacije po Griniču  

Psuješ  li? Zašto? Kako?

Da, to me opušta, za vreme utakmica čak potpuno politički nekorektno, iako ne važim za takvog  

Šta voliš u Beogradu, a šta bi prvo promenio?

Volim devojke koje su sve lepše, ali i problem je to što je sva lepota koja prevazilazi nimfeta stajl i starost do recimo 18 godina, prognana iz srpske prestonice. Više ne postoje lepotice od 30 + godina. Promenio bih Trg Slaviju, koju su urbanisti zaboravili pa nas sad guše premeštanjem centra grada oko novobeogradske Arene 

Da li si zlopamtilo?

Trudim se da održim kondiciju u toj disciplini  

U koga ili šta veruješ?

U boga.  

Ko je prava žena?

Olga Marković, već  osam i po godina 

Zbog čega se kaješ?

Kad pogrešim u vezi osobe iz prethodnog pitanja ili kad ne znam da naplatim sebe. Ponekad i što 1991. nisam uspeo da se torpedujem odavde.  

Ko je genije?

Žižek.  

Branko Rosić  je…

navijač Chelsea u krizi srednjih godina.

Najnoviji tekstovi