popboks  Događaji   | 07.11.2009. 

E-PLAY U DOMU OMLADINE

Buka i bes

Buka i bes koju je E-Play sinoć isporučio u Pogonu Doma Omladine, sručili su se na malobrojnu publiku punom snagom, te bi se moglo reći da je 10-godišnjica benda proslavljena na sasvim adekvatan način

Nenad Milosavljević

Foto: Stanislav Milojković

Mesto: Dom omladine, Beograd
Vreme: Petak, 6. novembar 2009.

Tri albuma, 10 godina postojanja, koncept ženskog benda na još uvek testosteronima nabijenoj srpskoj rock sceni i autentični melanž živog drum ’n’ bassa, elektronike i minimalističkog rocka koji neretko zalazi na teritoriju raspojasanog noisea, svakako su činjenice koje beogradskom E-Play-u daju na egzotičnosti i na osnovu kojih im se može prikačiti epitet autohtonosti, bar kada je domaća scena u pitanju.

U ambijentu u kom se rock bendovima još uvek smatraju „veličine“ čije se numere češće mogu čuti na svadbama i novogodišnjim dočecima nego na tematskim večerima u brojnim gradskim klubovima, E-Play i posle 10-godišnjeg aktivnog delovanja zvuče zanimljivo. Shodno tome, njihovi ne baš česti nastupi predstavljaju nešto čemu zaista vredi prisustvovati, što se potvrdilo i sinoć u Domu omladine.

Pred ne baš sjajno popunjenom Velikom salom, oko 22 časa najpre su se na bini pojavili bubnjar Damjan Dašić i Danilo Nikodinovski (gitarista i pevač post rock/sludge sastava Consecration), koji će, pokazaće se kasnije, imati veliku ulogu u obogaćivanju E-Play zvuka. Ubrzo potom, Iza dva velika bela platna naziru se vitke siluete Maje Cvetković i Biljane Todorovski i - šou je mogao da počne.

In The Middle predstavlja sasvim dobru uvertiru; Lagana i suptilna, sa narastajućom tenzijom i nagoveštajem onoga što će tek doći; jedna prolećna numera dok napolju pljušti k’o iz kabla, bila je dovoljna za opuštanje i pripremu za veliku zvučnu eksploziju, koja je nastupila u idućoj Sramota, sa poslednjeg albuma Drago mi je da smo se upoznali.

Koncert je najavljen i kao promocija poslednjeg albuma, i kao obeležavanje 10-godišnjice benda, te je E-Play set šarao numerama sa starih albuma (Nikada, Zaboravi, Visoko Daleko, Prvi pogled tvoj...). Prepoznatljiva energičnost povremeno nas uvodi u žestoke noise izlive koje diktira Majina monstruozna bas gitara, ali i britki gitarski rad Danila Nikodinovskog.

Na momente odsečne, ali mnogo češće psihodelične i ambijentalne, njegove deonice daju novu dimenziju E-Play zvuku i potvrđuju da je Danilo odličan izbor za nadogradnju soničnih E-Play divljanja. 

Bubnjar Damjan je standardno odličan, i na momente deluje kao da ima koju ruku viška. Negde na polovini koncerta, Maja najavljuje bubnjarku Repetitora Milenu, koja kratko i efektno lupa doboše i činele na Better Than You i svojom energijom i spontanošću prilično razgaljuje publiku.

Ipak, tokom većeg dela koncerta publika ne reaguje preterano burno, tu i tamo se pleše i aplaudira. Možda bi se to moglo pripisati povremenoj monotoniji u koju E-Play zapadaju, te nastupu za nijansu predugom nego što bi to možda trebalo. Ipak, Zašto? i Goocha ponovo dižu tenziju i daju na dinamici, tako da bend nastup elegantno privodi kraju i nestaje sa scene. Publika, međutim, želi bis, pa se E-Play vraća i ponovo izvodi Sramotu u donekle proširenoj verziji, čime adekvatno zaokružuju sat i po svoje rođendanske svirke.

Iako je posećenost bila slaba (jedan od uzroka malog odziva publike je sigurno i cena karte od 700 dinara), sinoćni koncert je zadvoljio očekivanja u pogledu kvaliteta.

Efektno, žestoko i beskompromisno, reči su koje najbolje opisuju ono što smo videli i čuli u DOB-u. Pokazalo se da je, uprkos činjenici da dugo vremena tek tavori, alternativa u Srbiji još živa i da ume da grize ukoliko joj se dovoljno približite. To svakako nije dovoljno da zadovolji sve apetite, ali jeste dobra baza za revitalizaciju ovog dela scene, ako do toga ikada dođe.

• Galerija fotografija Stanislava Milojkovića

Najnoviji tekstovi