popboks  Albumi   | 25.01.2010. 

ALICIA KEYS

Elements of Freedom

(J Records)

Priča o pupoljku koji je imao hrabrosti da postane cvet i albumu sa gotovo bezgrešnim nizom kvalitetnog i iskrenog ženskog pop-soula

Zoran Janković

U trenutku kada se savremeni r’n’b zvuk batrga u mulju nedostka svežih ideja, lažiranog promiskuiteta i konfekcijske glamurizacije, Alicia Keys je svoja na svome. Keysova naprosto isporučuje ono što se očekuje od najboljih u branši – emocionalnost, veštinu, verziranost kada je nasleđe istorije pop-muzike u pitanju, i odmerenost.

Na pragu 30-tih, sada već jednoglasno prihvaćena i kao svetski pop-superstar i kao muzičarka zavidne reputacije, Keys kraj prethodne godine dočekuje sa ponajboljim dugosvirajućim izdanjem u svojoj sasvim pristojnoj diskografiji. U međuvremenu, ona je uvežbala svoj rukopis, izgradila neophodno izvođačko-autorsko sampouzdanje i, što je u priči oko ovog albuma najvažnije, slušala je dosta muzike drugih izvođača. Kako sama kaže u intro/recitaciji – bolnije je ostati pupoljak nego rizikovati da se izraste u cvet.

Na sreću, Alicia Keys nikada ne bi stigla tu gde je danas da je, nošena silnom željom za promenom, srljala u nepoznate teritorije. Upravo zahvaljujući promišljenosti i samokontroli, The Elements of Freedom predstavlja srećan, uspeo hibrid zvukova karakterističnih za njena ranija izdanja i novih stremljenja.

Za one koji se drže starih, oprobanih preferenci, Keysova je obezbedila nekoliko proverenih radova po poznatom kroju. Pored previše tipske Like the Sea, tu su neosporno odlično osmišljene i upakovane ljubavne jadikovke sa iskrenim pokrićem – Love is Blind, Un-thinkable (I’m Ready) i elegantni gospel-soul pri kraju albuma (How It Feels to Fly).

Za znatiželjnije i zahtevnije slušaoce, priču o ličnoj i muzičkoj evoluciji u cvet koji se hrani novostečenom slobodom potkrepljuje čitav niz izuzetnih numera različitih zaleđa, a visokih kvaliteta. Tako triling Doesn’t Mean Anything (aktuelni singl), Try Sleeping With A Broken Heart i Wait Till You See My Smile, mudro postavljen u sredinu ostvarenja, ukazuje na posvećeničko istraživanje muzičke prošlosti, posebno nasleđa devojačkog power popa 80-ih (Pat Benetar, The Go-Go’s,  The Bangles..).

Poseban poduhvat predstavlja Try Sleeping With a Broken Heart, potcrtana zanimljivim loopom i rešenjima perkusijama koje služe kao ubedljiva ilustracija napaćenog ženskog srca.

That’s How Strong My Love Is donosi iskreno i odmereno oduševljenje najboljim radovima Minnie Ripperton, recimo, ali dodatno osenčena izdašnom savremenom produkcijom. Na drugoj strani, Love Is My Disease nudi iznenadni izlet u raegge melodije uz Alicino uvek osobito iščitavanje kanona, naravno. This Bed je, to sumnje nema, garantovan plesni hit za nadolazeće proleće. Kao krsnu kumu ove neodoljive posvete viskokobudžetnom soul-funku 70-ih mogli bismo, mirne duše, označiti  neprevaziđenu Candi Stanton.

Nepobitno umeće Keysove da izbegne sve moguće zamke devojačkog trivijalnog popa oslonjenog na soul note najbolje ilustruje Put It In A Love Song, u kojoj gostuje Beyonce. Da nije mudrosti Aliciae Keys, ovo bi bila još jedna šota kakve Beyonce godinama niže li niže. Ovako smo dobili simpatičnu koračnicu-razbrajalicu-navijačku himnicu.

Finiš donosi konac koji zbilja delo krasi –  Empire State of Mind (Part II), ovaj put bez doprinosa Jay Z-ja, jeste bolno iskrena fascinacija rodnim gradom, a kada zvuči ovako proživljeno, i naglašeni patriotski sentimentalizam je dopušten. Pa i poželjan.

The Element of Freedom u celini gledano (sa tek par slabijih karika (ogoljeni šlager Time and Distance i pominjana anemična Like the Sea) predstavlja potvrdu zaslužene inicijacije mladog talenta u višu ligu. Jer, ova sloboda je zbilja umela da peva kao...

Povezano:

• Šou premija, Alicia Keys u Areni (2008)

Audio:

• MySpace

Najnoviji tekstovi