popboks  Film   | 01.02.2010. 

PRINCEZA I ŽABAC – Ron Clements, John Musker

Instant gambo

Osim par simpatičnih sporednih likova i odlične tradicionalne animacije, nema ničega što bi ovaj film moglo da digne iznad diznijevskog proseka

Sofija Vuković

Originalni naslov: The Princess and the Frog
Scenario: Ron Clements, John Musker, Rob Edwards
Uloge: Anika Noni Rose, Bruno Campos, Keith David, Michael-Leon Wooley, Jim Cummings, Jenifer Lewis, John Goodman, Oprah Winfrey, Jennifer Cody, Peter Bartlett, Terrence Howard
Žanr: Animirani/Dečji
Trajanje: 97 minuta
Proizvodnja: SAD, 2009.

Posle niza više ili manje uspešnih izleta u svet moderne animacije, ekipa Disneyjevog studija je rešila da se vrati onome što najbolje zna: ručno slikanim adaptacijama poznatih bajki. Svi oni koji su, kao i vaša recenzentkinja, odrasli na Disneyjevim klasicima i sa radošću čekali ovaj film, ipak neće u njemu naći ono što su očekivali.

Priča prati siromašnu crnkinju Tianu, koja čudnim sticajem okolnosti upoznaje princa iz izmišljene latinoameričke zemlje – pretvorenog u žabu. Nepredvidiva i opasna vudu magija će učiniti da se i ona pretvori u ovog vodozemca, pa će ona i princ, uz par neočekivanih pomagača, provesti ostatak filma u potrazi za lekom za svoje neželjeno stanje.

Autori koriste svoj dobro poznati recept: uzmite neku poznatu bajku (Princ žaba, između ostalog je nalazimo u zbirci braće Grimm), dodajte malo modernih začina, npr. zaplet nalik na savremenu romantičnu komediju u egzotičnom okruženju (Nju Orleans 20-ih), to osvežite sa par luckastih epizodista i eto laganog i ukusnog obroka za celu porodicu. To ne bi bio problem da publika nije već u svom životu pojela stotine takvih istih, podjednako beznačajnih i zaboravljivih obroka, a u poslednjih par godina imala priliku da se počasti inovativnim poslasticama iz rivalskih studija.

Na žalost, to još nisu najveći problemi ovog filma. U svojim bolno napadnim nastojanjima da budu maksimalno politički korektni, Diznijevci su svojoj prvoj crnoj junakinji isisali svaki karakter i šarm, a američki jug 20-ih (možda ne baš najsrećnije odabrano okruženje za prvi afro-američki Disneyjev klasik) pretvorili u veselo, šareno mesto, gde se crna posluga i njihovi debeli beli tlačitelji slažu kao nokat i meso. Politička korektnost im, pak, nije smetala da sve ostale likove uglave u vrlo očigledne rasne, kulturološke i nacionalne stereotipe. Oni takođe, kao i uvek, pribegavaju reciklaži sopstvenih likova, tako da glavni negativac, dr Facilier, izgleda i ponaša se kao direktni potomak Jafara iz Aladina. Uzgred, za jednog vudu vrača, nije nešto posebno jeziv.

Ipak, ovaj filmić ima i svojih dobrih strana. Dovoljno je zabavan da opravda svojih devedesetak minuta, a džezasti saundtrek je definitivno zanimljiv, iako bez jasnih favorita. Glavni likovi, nažalost, nisu preterano zanimljivi, ali zato imamo svica i aligatora koji će bar najmlađima prirasti za srce. Ima i par divno animiranih, veselih, avanturističkih momenata u močvarama Luizijane kada se vidi da su Diznijevci zaista u elementu. To su i najbolji trenuci u filmu.

Nije da nije lepo gledati Princezu i žapca, samo ćete sve vreme imati utisak da ste sve to već negde videli i da vam je neko na prevaru uskratio par hitičnih pesama, pregršt dobrih šala i moralnu pouku od koje vam nije muka.

Najnoviji tekstovi