U Tarantinovim Pretparačkim pričama (1994) postali su verovatno najcool par na filmskom platnu u poslednjih petnaestak godina. Naročito kada je ona overdozirala na kauču, a on joj zabio iglu adrenalina u grudi povrativši je u život.

John Travolta i Uma Thurman su ponovo zajedno, ovoga puta u filmu Be Cool, nastavku krimi-komedije Kratkih rukava (1995). Travolta je opet u ulozi prevejanog producenta Chilli Palmera koji sada diže ruke od filmskog biznisa i prste upleće u muzičku industriju. Uma igra vlasnicu male diskografske kuće kojoj Chilli dovodi svoje najnovije otkriće, pevačicu-kantautorku sa glasom anđela i licem pop-dive. Glumački par će obnoviti romasnu na platnu, doduše sa nešto manje kokaina u igri, ali zato očekujte novi vrući ples na podijumu, ovoga puta uz Black Eyed Peas i njihovu verziju jednog od latino klasika Antonio Carlos Jobima.

Frontmen U2 koji se već godinama unazad radije bavi “međunarodnom politikom i teorijom društva”, izjavio je kako već sada zna ko će da mu peva na sahrani. U knjizi Conversations With Bono, koja bi trebalo da se pojavi u aprilu pred početak turneje Vertigo , Bono kaže da nad svojim kovčegom želi, pre svih, Boba Dylana i Luciano Pavarottija: “Hteo bih mnogo naricanja i žalopojki”, rekao je samozaljubljenji star. “Muzika bi morala da bude izuzetna. Bob Dylan da izvodi Death Is Not The End i, recimo, Pavarotti da peva La Traviata.”

Knjiga pisana u saradnji sa novinarom Michka Assayassom, između ostalog, otkriva i detalje razgovora poznatog pevača sa mnogim vrućim sagovornicima kao što su George Bush, Tony Blair i Bill Clinton.

Kao što pogađate, knjiga će po svojoj prilici biti puna fraza i opštih mesta, ali će fotografije bez sumnje biti više nego atraktivne. Bono na prijemu, Bono na stadionu, Bono na aerodromu, Bono na ratištu, Bono u Bosni, Bono u Ugandi, Bono se rukuje, Bono prima plaketu, Bono uručuje plaketu, itd, itd.

Kao što smo već pisali, turneja U2 Vertigo počinje 28. marta koncertom u američkom gradu San Diego.

Američki TV gledaoci su se posle 12 godina oprostili od popularne detektivske serije NYPD Blue. Ova serija postala je poznata po tome što je, po kriterijumima velikih američkih TV mreža, imala znatno otvoreniji pristup seksualnosti od svojih konkurenata. Vrlo često je uz glavnu temu (hvatanje kriminalaca, šta drugo) obrađivala probleme iz šireg društvenog konteksta: rasizam, narkomanija...

Kako su se Njujorški plavci približavali kraju, očigledno je da su autori seriju uspeli da pomaknu granice dopuštenog na tri vodeće mreže u najgledanije vreme, ali nisu uspeli i da ih izbršu. Protekle TV sezone serija je sa skoro deset miliona gledalaca nedeljno bila na 49. mestu po gledanosti, što je otprilike polovina publike koju je plavce pratila u doba najveće popularnosti.

Koledž Spelman (Atlanta, SAD) i magazin Essencenedavno su održali diskusiju u kojoj je nekoliko feminitičkih organizacija protestvovalo zbog položaja žena u hip-hop spotovima i tekstovima pesama. U diskusiji su učestvovali Michaela Angela Davis iz Essencea, aktivista Kevin Powell, potpredsednik BET PR-a Michael Lewellen, potpredsednik TVT Records Brian Leach i MC Lyte.

Predstavnicima muzičke industrije nije baš bilo ugodno jer su se našli pred napadima i pitanjima na koja nisu mogli odgovoriti. Jedna žena je Lewellena i Leacha upitala „šta smo mi to napravile da nas toliko mrzite?“. Gospođ(ic)e sa Spelmana su se još prošle godine suprotstavile Nellyju zbog negovog spota Pimp Juice. Ako još nisu osule paljbu na 50 Centov Disco Inferno to može da znači samo da nise obaveštene. Inače...