Ovogodišnja Gitarijada u Zaječaru bila je jedna od najslabije posećenih tokom četiri decenije postojanja.

Domaći mediji koji su imali izveštače na licu mesta redom su saglasni u ocenama o konzervativnom i mlitavom izbora revijalnih (Wishbone Ash, Neverne Bebe, Divlje Jagode...) i 12 takmičarskih demo grupa, te manjku posetilaca i neadekvatnom izboru lokacije za tzv. rock kamp.

Blic izveštava kako je bilo primetno da je obezbeđenja, policije i ljudi sa propusnicama bilo više nego posetilaca.

Podeljeno je čak 800 propusnica, i to ljudima bliskim organizatorima: tako su mnogi Zaječarci preko noći postali novinari ili vlasnici VIP propusnica.

Petar Ducić, direktor Doma omladine koji je organizator Gitarijade, ocenio je da je Gitarijada uspela, a izuzetno slabu posećenost objasnio navikom Zaječaraca da koncerte gledaju besplatno.

On je ponudio još jedan krunski dokaz da je Gitarijada uspela: “U okolini nije bilo špriceva i ništa nije polomljeno".

Predsednik žirija, Vladimir Janković Džet, koga smatraju glavnim u izboru grupa, kaže da je prevashodni cilj Gitarijade da "klinci nastave da sviraju".

Mnogi posetioci koji su u Zaječaru bili smešteni u rock kampu, ogorčeni su zbog promene lokacije.

Aleksandra Kitanović iz Niša pet godina dolazi u Zaječar i ocenjuje da se pad Gitarijade oseća u svemu, počev od demo grupa, revijalnog dela i kampa koji se ove godine nalazi na "kamenolomu".

"Haos je i ne možemo da spavamo jer su stene ispod nas. Mnogo je bilo bolje na Kraljevici", izjavila je ona za agenciju Beta.

Aleksandra smatra da je potrebno uložiti trud da Gitarijada opstane, ali sa mnogo više podrške i gostujućih grupa.

"Nakon koncerta grupe Hari Mata Hari navikli smo na sve, pa i na to da nam pre dve godine Alen Islamović peva repertoar narodnjaka. To je bilo užasno i izazvalo je najveći revolt ljudi koji su došli da slušaju rok", kaže ona.

Slušaocima je smetala i atmosfera oko mesta koncerta.

Do početka koncerata u 22 sata nije se čula muzika, nije bilo razglasa, i ništa nije podsećalo da se na tom mestu održava trodnevni događaj.

Popova plaža je bila opasana metalnom ogradom i prekrivena belim papirom, koji je poslednje večeri spao od vetra i kiše, pa je stotinak ljudi Gitarijadu pratilo besplatno.

Prema ranije objavljenim podacima, za Gitarijadu je utrošeno oko 10,2 miliona dinara.

I da ne zaboravimo: pobednik 41. gitarijade u Zaječaru je beogradska grupa Nightfall (na slici); njih očekuje snimanje i izdavanje albuma, što je bilo obećano i pobednicima prethodne dve gitarijade, ali ne i ispunjeno.

Nova izdavačka kuća Kornet imala je u petak uveče bolje posećenu prvu javnu promociju svojih izdanja u vojnim kazamatima na Kalemegdanu, nego da je zakupila najeksluzivniji promotivni prostor u gradu koji uglavnom koriste etablirani izdavači u te svrhe.

Razlog gužve nije dokučen, ali nije ni bitan, jer je cilj postignut da se potencijalnim kupcima knjiga Korneta prikaže šta one sadrže.

Za početak, Emilija Andrejević je čitala odlomak iz romana Pavla Ćosića Leposava, dok je Marija Balubdžić obezbeđivala zvučne efekte koji su dočaravali u kom to budućem svetu živi glavna junakinja.

Zatim je autor romana Tobiđenja dušo moja Ivan Tobić (na slici) recitovao odlomak iz knjige Marko Kraljević - natprirodni ciklus Borisa Starešine iz koga se moglo videti da se najveći nacionalni junak iz srpske poezije, zajedno s desetercem, preselio u novo vreme gde je "sluga novoga poretka", a uz to juri vanzemaljce umesto Turaka.

O Tobićevom romanu "govorila" su dva "nabeđena" književna kritičara Pavle Ćosić i Goran Bogunović.

Dok je Ćosiću palo u zadatak da sve vreme izgovara "fuj-fuj", Bogunović je sa drugim članom sastava Radosti otpevao svoj prikaz u kome je knjigu opisao kao "analfabetsko mešanje žanrova sa jeftinim humorom, krađu Majstora i Margarite”, zaključivši da je knjiga “totalno sranje sa krajem bez pameti” i zato je preporučio autoru: "Spasi Srbiju, ubij se!"

U nastavaku "kulturno-umetničke večeri", kako je Starešina preobučen u ceremonijal majstora nazvao program, održana je svirka bendova čije pesme čine tek objavljenu Kornetovu kompilaciju Šta treba maloj deci.

Lekciju iz inventivne promocije knjiga koju je na BELEF-u započela izdavačka "Kornet" u subotu uveče je nastavio Beopolis koji je, umesto monologa&dijaloga o romanu Carstvo Daniela Kovača, posetiocima Kazamata ponudio svirku.

Ko je želeo da sazna šta se nalazi između korica druge Kovačeve knjige, koja je nastavak priče o Danielu Danlikovu započete u romanu Logika reke, pruge i otpada (Beopolis, 2002, uži izbor za Ninovu nagradu), imao je priliku da je kupi na licu mesta jer je još nema u knjižarama, a na Kalemegdan je stigla pravo iz štamparije.

Pisac poznat kao polovina frontmenovskog dvojca Jarbola, nastupio je kao jedini član Jesenjeg Orkestra svirajući gitaru i u tome mu se priključio sastav Izgubljeni vikend Vladimira Kolarića (koji čini samo Kolarić), a gost im je bio "Brkati drombuljaš" Miloš Tomić.

Kako Tanjug piše, izdavač Aleksandar Nikolić koji je pokrenuo Beopolis 1995, motivisan željom da pruži šansu mladima koji žele da eksperimentišu, da traže nove teme i forme, uspeo je da objavi desetak naslova. Nikolić je objasnio da "ima otpor prema klasičnim prezentacijama knjiga i zato ih ne organizuje pa i na ovoj večerašnjoj se ne govori o samoj knjizi".

Čitaoci Beopolisovih knjiga imaju svoje zborno mesto u njegovoj knjižari u Domu omladine ali i na Sajmu knjiga, a tamo će ih dočekati, pored Kovačeve knjige, još dva nova naslova - Crvotočina Igora Stevanovića i izbor kratkih tekstova Teofila Pančića Osobeni znaci.

Ekscentrični finski muzičar i kompozitor Lassi Lehto (aka JT) nastupio je u subotu uveče u lepo popunjenoj velikoj sali SKC-a, a u okviru ovogodišnjeg Belefa.

Bilo je to predstavljanje njegovog poslednjeg albuma Joystone, koji je snimio zajedno sa pratećim sastavom Kabu Kabu.

Muzika koju nam je predstavio Jimi Tenor na koncertu je zabavan plesni miks „afrobaltik“ jazza, soula i popa.

Kabu Kabu, koju čine nekadašnji saradnici Fele Kutija, zapravo je samo ritam sekcija (bubanj-bas-perkusije) njegovog pratećeg sastava, dok ostatak benda (gitara-truba-trombon), čine renomirani skandinavski jazz muzičari.

Njegova muzika veoma lako komunicira sa publikom, a ekscentričnost je sasvim u funkciji nastupa.

Endivorholski izgled i veoma opušteno muziciranje tako svojstveno Skandinavcima bilo je kompatibilno sa strastvenim afroritmovima i angažovanom duvačkom sekcijom.

Ipak, očekivali smo malo kreativnije afrobeat aranžmane, ali i malo energičnije i angažovanije muziciranje na bini.

U svakom slučaju, raspoložena publika se dobro zabavila, šteta što koncert nije održan pod vedrim nebom.