Vidimo se u sledećem krimiću

Poslednji obred je prvi put publikovan 2005. godine i to je prvi roman islandske spisateljice Yrse Sigurðardóttir koja je nakon uspešnog debija napisala čitav niz romana o preduzimljivoj advokatici Thóri Gudmundsdóttir i njenim naporima da istera istinu na videlo (pre dve godine je oobjavljena šesta knjiga, a pretpostavka je da će se serijal nastaviti). Prvi „zabeleženi“ slučaj Thóre Gudmundsdóttir govori o ubistvu bogatog i ekscentričnog nemačkog studenta koji je došao na Island kako bi istražio progon i pogubljenja veštica u srednjem veku. Telo mladića je ritualno iskasapljeno, oči su odstranjenje, što već na samom početku stvara atmosferu nelagode i jeze. Ipak, Yrsa Sigurðardóttir ne koristi pogodnosti ove postavke kako bi roman obogatila elementima strave i užasa. Poslednje ritual  je u svojoj suštini prilično pitom krimić, veoma konvencionalan u postavci, prilično ušuškan bez obzira na gnusnu prirodu zločina, pa čak i komičan. Pored istrage ubistva, roman prilično detaljno prati i porodični/ljubavni život glavne junakinje, pa je misterija razblažena i povremeno pada u drugi plan.

Snove u belom je 2007. godine napisao Šveđanin Mons Kallentoft. U romanu se upoznajemo sa policijskom inspektorkom Malin Fors koja će kasnije postati protagonistkinja još šest Kallentoftovih romana. Za razliku od Yrse Sigurðardóttir, Kallentoft je ujednačeno mračan od početka do kraja – po atmosferi Snovi u belom podsećaju na Arnaldura Indriðasona (čija je odlična Močvara nedavno recenzirana na Popboksu) i nikada prežaljenog Stiega Larssona. I ovaj roman počinje grotesknim ubistvom - nago telo muškarca pronađeno je kako visi sa drveta u pustoj, snegom prekrivenoj poljani na obodu grada. Malin Fors započinje istragu koja će je dovesti u kontakt sa čitavom galerijom duboko nesrećnih ljudskih bića. Kallentoft obogaćuje priču delovima u kojima događanja pratimo iz vizure ubijenog muškarca – i to nakon njegove smrti. Ovaj natprirodni momenat na početku zbunjuje i odvlači pažnju, ali kasnije, kada se čitalac privikne, ne smeta previše bez obzira što je čist višak i služi samo da bi se standardna krimi priča malo oneobičila i izdvojila iz ponude.

Bez obzira što Poslednji obred i Snovi u belom ne spadaju u prvu ligu skandinavskog krimi talasa i ne ugrožavaju primat Henninga Mankella, Stiega Larssona i Joa Nesbøa, Yrsa Sigurðardóttir i Mons Kallentoft umeju da isporuče pristojan kriminalistički roman. Sasvim dovoljno za preporuku, pogotovo ako ste već iščitali ključne romane najpoznatijih predstavnika i sada želite širi uvid u skandinavsku školu krimića.