End Of The Century (DVD)

„Mi se nikada nismo pravili da smo nešto. Jedino smo nastojali da održimo jednostavnost svoje muzike, što nije bilo nimalo jednostavno, kao ni stvaranje takve muzike. Šta god ko mislio, govorio ili pisao, izvesno je da nema nikoga kao što smo mi i da nikada nije ni bilo" - Joey Ramone

Viktor Milatović

Ocena:
10

Dokumentarac nazvan po albumu iz 1980. godine čiji je producent bio čuveni Phil Spector sadrži do sada neviđene snimke na kojima je zabeležen put do slave osnivača, pseudo-braće Joeyja i DeeDee Ramonesa, od nespektakularnog početka u njujorškom Forest Hilsu, do sedamdesetih kada su Ramonesi već pisali istoriju i uticali na rađanje britanske punk ludnice.

Najpregledniji DVD prikaz karijere The Ramonesa hronološki, godinu za godinom, beleži sve njihove uspone i padove, ljubavi i mržnje, a osim samih članova u njemu se pojavljuju i njihove komšije, prijatelji, rodbina, mnogobrojni saradnici, kao i ostali muzičari koji su učestvovali u to vreme, poput Joea Strummera i dueta iz Blondie - Debbie Harry i Chris Steina.

Naravno, pošto je reč o dokumentarcu, režiseri Michael Gramaglia i Jim Fields tokom tih 97 minuta nisu mogli da zaobiđu tamnu stranu njihove slave, pa je u filmu dokumentovana i borba Ramonesa sa porocima. Rediteljski duo u film je uložio mnogo ljubavi i čak pet godina rada, pa je logično da je u trenutku primanja Ramonesa, benda koji je danas i bukvalno fizički pred nestankom, u Rock and Roll Hall of Fame 2002. godine dokumentarac došao do kulminacije.

Kao kućni bend (upravo zatvorenog) njujorškog kluba CBGB, Ramonesi su minimalističkim zidom buke, dvoipominutnim urnebesnim kompozicijama bez gitarskog sola, kombinovanjem kič materijala 50-ih i garažnog zvuka 60-ih, infantilnim tekstovima - uz obavezana brojenja na početku pesme i patentirane povike “gabba gabba hey” - te camp-poetikom, oni su podstakli uzlet punka. Ujedno odbijanjem scenskog odela i svake glamuroznosti, kožnim jaknama, patikama i poderanim farmericama ističući svoju pripadnost uličnoj kulturi, dali su jedan od ključnih priloga punkerske ikonografije.

Uspomena iz sobe 501

Pre mnogo godina, dok sam radio u Džuboksu, bio sam toliko opsednut Ramonesima da sam u jednom trenutku sanjao kako odlazim u Njujork i srećem čoveka po imenu Joey Ramone, koji se pokazuje upravo onakvim kakvim sam ga zamišljao: savršen tip, neopterećen kompleksom zvezde, "dobroćudni insekt dvometraš", kako ga je nazvao magazin Q.

Bio je to, u pravom smislu reči, intervju snova. Početkom devedesetih, kad su Ramonesi prvi i jedini put gostovali u (još uvek "onoj") Jugoslaviji, imao sam posebnu privilegiju da ga zaista sretnem. Nešto što je počelo među tuševima u garderobi, pretvorilo se kasnije, u sobi 501 zagrebačkog Intercontinentala, u jedan od intervjua karijere.

"Mi se nikada nismo pravili da smo nešto", rekao mi je između ostalog. "Jedino smo nastojali da održimo jednostavnost svoje muzike, što nije bilo nimalo jednostavno, kao ni stvaranje takve muzike. To je deo njene lepote, što je tako svedena i konačna. Šta god ko mislio, govorio ili pisao, izvesno je da nema nikoga kao što smo mi i da nikada nije ni bilo."

Aleksandar Žikić

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.

Novo iz rubrike