Oni su poput aspirina: neće uvek pomoći, ali vam garantovano nikada neće biti ni lošije. A novu publiku će, pored gazećih Coldplay koji su savremeni etalon za osećajnost, teško pridobiti
Koliko muzika može da utiče na zdravlje slušalaca? Zašto nam nešto prija ili izaziva gađenje i otklon? Ne brinite, ovo nije jedan od članaka iz sve brojnijih medicinskih časopisa za široku publiku, ali ima mnogo veze sa albumom i grupom koju vam predstavljamo.
Ako bi me neko pitao da u jednoj reči opišem stil i esenciju ovih Britanaca, upotrebio bih izraz prijatno. Baš tako, njihova muzika je neopterećujuća, dobrim delom akustična, protkana glasom Ollie Knightsa, koga odlikuje toplina i neobična boja. Kad pomešamo te sastojke, dobijamo muziku koja će malo koga podstaći da promeni stanicu na radiju ili CD u plejeru. Od toga nećete dobiti glavobolju ili mučninu, idealno pristaje kako za lepljiva letnja popodneva, tako i za hladne zimske večeri dok gledamo u imagiranu vatru u isto tako imaginarnom kaminu.
S druge strane, ni krug publike kome će duže ostati u sećanju takođe nije veliki. Ali, neke pesme će ostati u podsvesti, ako ni zbog čega drugog, bar zato što danas nema baš mnogo grupa koje sviraju išta nalik Turin Brakes: Mercury Rev, recimo. Ipak, oni su za Turin Brakes nedostižni.
I tako dolazimo do ploče Jackinabox, njihovog trećeg albuma, urađenog u sopstvenoj režiji, sa 12 pesama.
Uvodna They Cant Buy The Sunshine najbolje govori o duhu ove grupe. Lagana, atmosferična melodija praćena setnim vokalom. Sledi Red Moon, koja je znatno brža, u svetu Turin Brakes čak i žestoka. Forever je, izgleda, trebalo da bude ultimativna balada, ali joj fali upečatljivosti i pamtljiva melodija, te zasluženo pada u zaborav, čak i kraj isforsirano dolazi brže nego što se nadate. Na Asleep With The Fireflies je svoj doprinos dao i Jamiroquai u akustičnom setu pri kraju pesme, ali, verujte, ništa za pamćenje.
Konačno, stižemo i do prvog singla Fishing For A Dream, zaista dobre pesme, gde Ollie peva da ništa nije dovoljno dobro za njegovu devojku. I eto balade koja pogađa nežna devojačka srca. Još ako ste videli i spot, hm... šta je toliko interesantno na engleskim plažama? Over And Over podseća na ono što danas radi The Coral, ništa lošije, ali ni bolje. Do kraja albuma imamo još jedan biser, Above The Clouds, sjajan poluakustični komad i nešto bržu naslovnu numeru koja me ostavlja u rebusu zašto neki bendovi za naslov albuma odaberu pesmu koja nije najbolja na tom albumu.
Dakle, pred nama je jedan muzički ekvivalent aspirinu: neće uvek pomoći, ali vam garantovano nikada neće biti ni lošije. Ako ste ih voleli ranije, volećete ih i dalje. Novu publiku će, pored gazećih Coldplay koji su savremeni etalon za osećajnost, teško pridobiti. Što, na njihovu žalost, i nije sasvim nezasluženo.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.