ROBERT PLANT: Pesme iz 1001 noći
Bivši pevač
Led Zeppelina je na binu izašao u običnim farmerkama i majici, ali ono što se dešavalo sledećih sat vremena bilo je sve samo ne konvencija.
Bina je bila jednostavno ukrašena, sa dva istočnjačka lampiona, a bend je na početku odabrao mirniji ritam.
Black dog je upravo bio smiren, ali pun nagoveštaja da se svakog trenutka može dogoditi prava eksplozija.
Na ovom nastupu ništa, međutim, nije naglo kulminiralo.
Siloviti naleti i uzbuđenje događali su se često, i to na neočekivanim mestima.
Robert Plant je polako kupio magiju sa bine i iz vazduha, i moćno i graciozno je usmeravao ka publici.
Na Going to California i Four sticks sa čuvene Četvorke, Main stage je već izgledao kao izgubljeni grad na nekim drugim, zanimljivijim meridijanima.
Bend na neočekivanim mestima pravi zaokrete odvodeći publiku do naizgled suprotnih raspoloženja.
I kada čujete kako Plant posvećuje Freedom Fries porodici Bush i Tonyju Blairu, „koji će uskoro postati Papa“, ta magija se ni za sekundu ne raspršava.
Jer, ovde se ne radi o populizmu i jeftinom zapljuvavanju.
Plant nas u stvari upozorava da se neko drznuo da unižava, pa i uništava svet iz kog u stvari potičemo i koji još jedini uspeo da zadrži atribute uzbudljivosti i lepote.
Zato su se sve pesme slivale u jednu, zato je Baby Im Gonna Leave You bila najavljena kao „pozajmljena, ukradena ili originalna“, kao uostalom i Gallows Pole.
Muzika je postala više od potpisa, autora, biznisa, i cele mašinerije sa kojom smo se u stvari udaljili od nje.
I zato je na kraju Hoochie Coochie Man postala Wholla Lotta Love koja je neprimetno prerasla u temu nađenu negde u Maroku.
I zato je na kraju pevač Led Zeppelina dobio histerične ovacije od publike koja se spremala da vidi Prodigy.
Jednostavno, on je suviše veliki da bi vreme moglo da mu naškodi.
Nebojša Marić
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.