Kakvu muziku nam donose momci iz Oklahome? Osim odrednice žestoko, mogu mnogo da pomognu i termini kao što su power-pop, punk-pop na američki način, po trasi koju sa davno utabali i budućim generacijama ostavili Blink 182, Sum 41 ili Sugar Ray
Protrljajte oči, vi sanjivi tinejdžeri! Svi vi u pubertetu, prirodnom ili zakasnelom, obratite pažnju, neću dvaput da ponavljam. Svi vi koji niste napunili dvadesetijednu, odvojite nešto pažnje, ko zna kad će vam ovo trebati. Evo vam na dar jednu novu, dobru stvar.
Naši heroji dana dolaze iz Stilvotera, teške provincije iz Oklahome (koja je to i sama u američkim okvirima). Priča viđena toliko mnogo puta: kako pobeći odatle? Skupiti grupu istomišljenika, uzeti gitaru u ruke (nešto pametnije i nema da se radi) i nadati se da će neko, dok te drži hype, to id da primeti. Srećom po
The All American Rejects - tako se i desilo!
Klinci su odrasli na muzici za koju se, srećom, na albumu i ne primeti da je slušana: Poison, Bon Jovi, Tesla, ali i Thin Lizzy i Afghan Wings. Ukratko, mnogo gitara. Gitara za ceo američki Srednji zapad, čija buka se neometano razleže širokim prerijama.
Ruke gore i duboko udahnite, devojke koje će da primete da momci sasvim dobro izgledaju, a vi momci primetite da momci sasvim dobro sviraju, da su žestoki, ali i dovoljno melodični i nežni. To da ih je ponekad teško razlikovati od Hot-Hot Heat - poen je više za TAAR. Ako ste pristalica stihova “don`t solve the problem when danger is better”, molim, nastavite dalje.
Kakvu muziku nam donose momci iz Oklahome? Osim odrednice žestoko, mogu mnogo da pomognu i termini kao što su power-pop, punk-pop na američki način, po trasi koju sa davno utabali i budućim generacijama ostavili
Blink 182, Sum 41 ili Sugar Ray.
Nepogrešivo ćete prepoznati, čak i vi, nadobudne pubertetlije, da dolaze iz Amerike. Osetićete instiktivno da su vam melodije poznate, toliko puta ste ih čuli, ali nećete zameriti. A i zašto bi? U veselom društvu, u atmosferi punoj dima i piva, u koju se ova muzika najbolje uklapa, niko neće gubiti vreme na objašnjenja, ”hej, zar ovo ne liči na...?”.
Album otvara Dirty Little Secret, koja je samo nosilac dobrih predskazanja - pesama koje slede. Stab My Back i Move Along vam ne dopuštaju da predahnete, mladi ste, čemu predah? Na Ends Tonight dolazi vreme za spuštanje lopte na zemlju, pauza za neke poetske trenutke, ali ne brinite, već se na Change Your Mind vraćamo na pravi kolosek. Šteta što je uzlet tinejdž filmova izgubio na snazi, sve ove pesme bi bile idealan soundtrack za neki, budući, nastavak Američke pite ili Loosera (omladino, gledaste li te filmove?).
I tako, neosetno i brzo, ali i zadovoljno, dolazimo do kraja diska, gde nas čeka dvostruko iznenađenje: orkestarski odsvirana Can`t Take it - svita za punk i gudače - i akustična verzija Night Drive. Niste očekivali ovakav rasplet, ha? Nisam ni ja, a utisci mogu da budu veoma različiti, zavisno od raspoloženja. Mogli su i bez ovih izleta, to je sigurno.
Glasna omladino u javnom prevozu, želite li neki conclusion? Slušajte ovu grupu, i muziku koju nam donose, usmerite vaše emocije i energiju ka muzici, don`t take drugs... auh, gde ja odoh?! Svejedno, odoh po novu porciju TAAR-a, a vi kako hoćete, ionako nikog ne slušate!
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.