Popboks - VANESSA AND THE O'S - La Ballade d'O [s2]
Gledate arhiviranu verziju Popboksa
Popboks - web magazin za popularnu kulturu

Albumi · 07.02.2006. 00:00

VANESSA AND THE O'S

La Ballade d'O

Iako je fetišizam za francuski pop i njegov barok odavno otkrivena pojava, Vanessa And The O's je prvi slučaj da je ta fascinacija oduzeta od Britanaca i američkih pop bubalica i propuštena kroz stadionsku rock 'n' roll prizmu. Ihin američki uticaj se pre svega vidi u konceptualnoj ravni

Dimitrije Vojnov

Ocena:
6
6/10



Billy Corgan je optužio Jamesa Ihu da je upravo on doveo do raspada The Smashing Pumpkins. Ipak, činjenica da je na Corganovoj strani ostao samo troublemaker Jimmy Chamberlin, a da su sa gitaristom Ihom otišli svi ostali, čak i oni koje je Corgan doveo da bi zamenili Ihine favorite (Melissa Auf Der Maur dovedena umesto D'Arcy Wretzky) govori o tome da stvari stoje nešto drugačije.
VANESSA AND THE O'S
Kada se tome doda preslušavanje Ihine Pumpkin i off-Pumpkin diskografije, stiče se utisak o jednom izvrsnom daru koji je godinama potiskivala Corganova tiranija. Od Ihinog odličnog singer/songwriter albuma Let It Come Down (1998), preko saradnji sa Ryanon Adamsom, Melissom Auf Der Maur i grupom A Perfect Circle, te producentsko-izdavačkog rada na etiketi Scratchie (sa bendovima kao što su The Sounds, The Blank Theory ili Robbers on High Street), vidimo da je reč o eklektičnom stvaraocu, spremnom da operiše iz senke.
Vanessa And The O's je spoj Ihinih već osvešćenih vezanosti za francuski pop i švedsku scenu. Sklonost ka francuskom popu Iha je iskazao u dugogodišnjoj saradnji sa svojim kreativnim i poslovnim partnerom Adamom Schlesdingerom (Fountains of Wayne) na njegovom off-projektu Ivy, koji u poslednje vreme zasenjuje njegov matični bend. Poznavanje švedske scene pokazao je dugim boravcima u Stokholmu tokom kojih je, između ostalog, i otkrio lokalnu pop grupu The Sounds i omogućio joj internacionalnu karijeru preko etikete Scratchie (distribucija Warner).
VANESSA AND THE O'S
Supergrupu Vanessa And The O's, pored Ihe kao gitariste i kompozitora, čine Niclas Frisk (Atomic Swing), Andreas Mattson (Popsicle) i Vanessa Quinones, čiji vokal predstavlja temelj stilskog opredeljenja grupe. Vanessa je, inače, pevala u francuskom bendu Espiritu, te na pločama Lou Reeda i predstojećem povratničkom albumu Scotta Walkera. Uz sam bend, album je producirao Pelle Gunnerfeldt iz The Hives, koga smatraju počasnim članom.
La Ballade d'O je njihov prvi LP, na kome se spaja Vanessin francuski vokal sa začuđujuće svedenim orkestracijama na tragu Velvet Underground. Ploča je, po rečima samog benda, snimana između njihovih obaveza u matičnim sastavima i oslanja se na magiju prvog snimka i atmosferu hotelskih soba i iznajmljenih stanova gde je deo materijala sniman, što je jako daleko od raskoši koju po definiciji vezujemo za francuski pop. Uprkos najavama samih izdavača, Vanessino pevanje nije nimalo hipnotično i zanosno, kako smo navikli od francuskih pevačica, i na ploči skoro da nema senzualnosti koju opisuje deo britanske kritike.
Na albumu se zapravo smenjuju razigrani singlovi poput Charlie Charlie sa banalnim pop etidama poput Bagatelle, iskoraci u muzičku istoriju kao u NY Hotel sa izneverenim očekivanjima iza moćnih naslova kao što je Gorgeous Death. Na kraju ostaje sumnja da li je narečeni uticaj Velvet Undergrounda istinski tu da produbi muziku ili da prikrije čestu bezidejnost u pop fahu. Još je subjektivnije pitanje gde se na ovoj ploči retro preliva u bajato. I konačno, da li ovaj album možda ostavlja snažniji utisak na francusku publiku koja ipak može neposredno da spoji melodiju i stihove?
VANESSA AND THE O'S
Iako je fetišizam za francuski pop i njegov barok odavno otkrivena pojava, Vanessa And The O's je prvi slučaj da je ta fascinacija oduzeta od Britanaca i američkih pop bubalica i propuštena kroz stadionsku rock 'n' roll prizmu. Ihin američki uticaj se pre svega vidi u konceptualnoj ravni.
Ovaj nekadašnji gitarista mejdžor stadionskog benda svemu pristupa kao još jednoj ploči unutar nekog kontinuiranog opusa. Međutim, indie scena ne trpi takvu opuštenost.
Ona od off-projekata zahteva zaokruženost bez praznog hoda. La Ballade d'O zvuči kao solidan album neke imaginarne grupe iz nekog prošlog vremena. A takvim grupama danas se tolerišu samo remek-dela.


Komentari

Trenutno nema komentara.

Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.