Tramvajem u 21. vek

Scenario: Nadejda Kostreva, Kristian Mungiu, Jasmila Žbanić, Kornel Mudruczo, Stefan Arsenijević Mait Laas
Uloge: Bugarska; Svetlana Yancheva, Krasimir Dokov, Anna Broquet, Ivan Yurukov, Rumunija: Ana Ularu, Valentin Popescu, Dan Burghalea; BiH: Dunja Obradović, Ines Cule; Mađarska: Orsolya Toth, Zsolt Trill; SCG: Milena Dravić, Milica Mihajlović, Nikola Simić, Feđa Stojanović; Estonija: Kroot Juurak, Lii Unt, Mait Malmsten, Katariina Lauk, Joel Volkov
Žanr: omnibus pet autorskih kratkih filmova + jedan dokumentarac povezani animiranim okvirom
Trajanje: 99 minuta
Proizvodnja: Nemačka, Bugarska, Rumunija, BiH, Mađarska, SCG, Estonija, 2005.

Postoji li recept da bilo koje umetničko delo bude kvalitetno i prihvaćeno od publike – to je globalno pitanje koje muči autore od kad je sveta i veka i na svim prostorima. Da, neke preporuke su oduvek postojale, a onda opet, ako se i proizvede dopadljiva, donekle šablonizovana stvar, koja garantuje egzistenciju umetniku, tu je uvek i dilema šta sa autorskom potrebom za autentičnošću, za prevazilaženjem dotadašnjih formi i normi...

Film, mlada umetnost, ima sve te poznate probleme, a i neke nove. Naime, film je skupa i timska umetnost, besmislena ukoliko se ne obraća barem relativno širokoj publici. Na svetskom tržištu, pak, primat vodi Amerika, velike evropske kinematografije kaskaju za njom, a ostale statiraju ili tek ponekad odglume poneku epizodu.

Umetnicima iz istočnoevropskih zemalja, zemalja u tranziciji, kao, naravno, i ostalih geografijom, ekonomijom, politikom ili bilo čime skrajnutih mesta na kugli zemaljskoj, o kojima sada nije reč, posebno je teško. Prvo se u sred sopstvenog siromaštva treba izboriti sa jakom i kriminogenom konkurencijom i doći do prilike da se snimi film poštujući lokalne želje i običaje, a zatim u taj film treba ugraditi dovoljno globalnog da bi i veliki svet mogao da razume film. Veliki svet, sa svoje strane priča je za sebe: njegovo razumevanje često izgleda kao otvoren konkurs sa manje ili više jasnim propozicijama za svaku oblasnu kinematografiju ponaosob. Npr. sa istoka će dolaziti kung-fu filmovi i njihovi surovi-lepi derivati, iz hispano-američkih područja uvrnute moralističko-melodramatske estetizacije, iz Rusije pravi američki filmovi sa specifično verističkim zadahom besprizornosti aktivnih elemenata, sa Orijenta razvučene melodrame ili kritika položaja tamošnjih žena... Ako, dakle, iz tih oblasti naiđe nešto drugo, u velikoj većini slučajeva biće odbijeno – zaboga: melodrame, trilere, krimiće, komedije najbolje pravi Amerika, a autorske filmove dva-tri Evropljanina i tako treba i da ostane.

U omnibusu Izgubljeno-nađeno, zanimljivo je videti šta su ti svi mladi ljudi odlučili da pokažu svetu, razmišljajući ili ne o tome šta se od njih očekuje. Bugarka Nadejda Kostreva pokazala je u svom filmu da je Bugarska sposobna sa civilizovane, evropske-kapitalističke integracije simultano sa svojim divljim, patrijarhalnim srednjevekovno-komunističkim običajima, a da se niko nikom ne zameri; budućnost je svetla; Kristian Mungiu pokazao je više bola, patnje i žrtvovanja koje Rumunija treba da uloži, mereći da li joj je važnija dečja uljuljkanost u svet kućnih ljubimaca ili zrela, surova odgovornost za ljudske živote; budućnost će se zasnivati na mašti – da li će to biti ludilo ili umetnost, prosudite sami ili sačekajte da to pokaže vreme; Jasmila Žbanić kroz dokumentarac o dvema devojčicama koje su na isti dan rođene u dva dela Mostara pokazala nam je kako je suživot moguć, samo što suživot nije suživot; budućnost je to što gledamo; Kornel Mudruczo veruje da je Mađarska duboko zaglibila i da je jedna od najprimamljivijih mogućnosti samoubistvo; ipak, budućnost je istrajavanje u otporu ovom iskušenju; Matias Laas iz Estonije milostiv je prema svojoj domovini, kojoj je u čekanju na muževnog i poetičnog vođu, prošla mladost; i najzad, naš Stefan Arsenijević predlaže Srbiji, takvoj kakva je, a znala je i za bolje dane, da izađe iz patetike samosažaljenja, pa makar joj za to bilo potrebno „pucanje filma“, jer i čuvari reda imaju dušu, usamljeni su i po svoj prilici bi nas, samo ako se urazumimo, poveli u mirnu starost Evrope.