E-Play su napokon u punom sjaju predstavili beogradskoj publici svoj poslednji album. Sam odabir prostora je povratak na mesto zločina: za bend se pročulo nakon pobede na Urban demo festu održanom u Pogonu pre šest godina. Od tog trenutka E-Play se upinje da stekne reputaciju na domaćoj sceni i bukvalno nametne svoj prepoznatljivi izraz
Vreme: petak, 24. mart
Mesto: Dom omladine, sala Pogon
Produkcija: DOB i Heineken music
O načinu i pristupu benda mišljenja su različita, ali činjenica je da je u pitanju pojava koja je uzburkala muzičku javnost stavivši u prvi plan dve devojke (
Maja Cvetković i Biljana Todorovski) sa jasnom idejom o tome čime bi i kako njihova pojava doprinela razvoju lokalne scene. Mnogima je takva ambicija suviše pretenciozna, ali meni je pravična i iskrena.
Određena doza strepnje vladala je pred koncert jer su E-Play rešili da se predstave sami i da jednom beskompromisnom svirkom prikažu upravo tu zdravu osnovu, kao i sve ono novo nastalo sada već solidnim sviračkim iskustvom. Stvari su otišle prilično daleko, i to u pravcu razvoja malog broja domaćih bendova koji dosta polažu na svoj scenski nastup, bilo da su im inspiracija mediji (
Vrooom), ulica (
Mistakemistake) ili rock harizma, čemu su pribegli
E-Play.
Koncert u solidno popunjenom Pogonu DOB-a počeli su neočekivano, mid-tempo singlom In The Middle. Zaokret na polovini pesme odvlači na sledeću – Prvi pogled tvoj. Biljanin nenametljivi i mazni glas transformiše se u Majino frustrirano podvriskivanje i nadmetanje sa furioznim bubanj solažama (Damjan Dašić), njegovim neumoljivim tempom koji diktira do kraja numere, uspevši da izazove eksploziju u stomaku i ovacije publike već na početku koncerta. Preciznost i usviranost su u toj pesmi kratke forme, skoro stilske vežbe, pokazali apsolutnu snagu i kompaktnost grupe E-Play.
U nastavku koncerta sledile su numere sa do sada objavljenih albuma držeći nas na stend-baju, što se hitova tiče. Tako je odabir pesama u središnjem delu koncerta izgubio malo na dinamici, odajući utisak jednoličnog smenjivanja glavnih vokala i solaža, ali nijedna više nije bila toliko upečatljiva kao bubanj deonica s početka. Iz tog dela treba izdvojiti najlepše odsviranu pesmu na koncertu (ili mi je bar tako zazvučalo) Echo Tone, kao i odlične bas prelaze i zahtevne vokalne transformacije u pesmama Urban i Pop, doduše sa teško razumljivim tekstom.
Najbolje je ostavljeno za sam kraj. Splet singlova započet je izuzetno jakim izvođenjem numera Prava stvar, Briga, Crime, Goocha i potpuno transična, psihodelična verzija prvog velikog hita, pesme Zašto?. Odsvirana sa maksimumom snage, izbacila je nekoliko virtuoznih prelaza sa efektiranim vokalima. Deo publike koji je tek tada shvatio da su E-Play pružili fantastičnu zabavu željno je iščekivao još povoda za skakanje i đusku.
Ništa od ovoga ne bi trebao da bude neobično za jedan domaći koncert ali, nažalost, jeste. I dalje je pravo čudo kada neko uspe svojim nastupom da uskovitla strasti kod prisutnih i u javnosti, kao što je E-Play to apsolutno uspeo. Međutim, treba reći da ne zavisi sve i uvek od izvođača, već i od publike, koja je sve ređe zainteresovana da sa potpunom pažnjom i predanošću isprati ne samo koncert već i rad nekog domaćeg sastava. Razloge valja tražiti u razjedinjenosti scene na svim nivoima.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.