U pasošu Laurie Anderson piše da je - artist. Ni muzičar, ni pisac, ni reditelj, a da bi sastavila sve čulne nadražaje i moždane trigere koji su obuhvaćeni jednostavnim imenom/konceptom Songs & Stories, bavila sve svim gore navedenim disciplinama
Mesto: Dom sindikata Beograda
Vreme: ponedeljak, 10. jul 2006
Produkcija: BELEF 06
Trio S&S dopunjuju muzičari sa kojima Laure intenzivno sarađuje poslednjih godina, i njih dvojica čine kostur muzičke pratnje – uz kičmeno-žičani stub bas/gitare (Skuli Sverrisson) i MIDI udove koji su širili svoje sintetizovane pipke (Peter Scherer). Prva (i jedina) violina, narator, pevačica, profesorka –
Laurie Anderson pritajeno upravlja kompletnim nastupom, nepretenciozno i opušteno.
Prepun Dom sindikata je mirno sedeo. Najavljena je potpuna zabrana korišćenja fotoaparata, a s obzirom da obezbeđenje uopšte nije pretresalo (bar u poslednjih 15-ak minuta), nekolicina bliceva je napadala projekcioni mrak.
Sa tezom da reči više napadaju mozak ako ih vidimo, a ne samo čujemo (pod uslovom da ih i razumemo), sve što je Laurie izgovorila bilo je titlovano na srpskom. Prevod je ne mali broj puta bio van duha jezika i uz greške (tipa doručak = dinner), ali to je greška organizatora i rizik na koji je Laurie bila spremna.
Zbog svega ovoga, pauze između priča/pesama bile su svedene na minimum, i publika je tek nakon treće kolektivno izračunala da može da ugura jedan veliki aplauz.
A priče/pesme nisu bile nimalo lako štivo. Dublji smisao je bio skriven, potisnut od starne čulnih napada (glasa, muzike, slike, teksta), pa je sve imalo auru poetske zagonetke koju ne stižemo da rešimo jer već kreće sledeća.
Muzika je uvodila u priču, diktirala tempo, podizala i spuštala tenziju, pa najviše ima funkciju filmske muzike, ali i muzike kakva se koristi(la) u produkciji radio(mono)drama – gde instrument može i da obavi poneku radnju koju narator opisuje.
Vizuelne projekcije su najvećim delom bile fotografije i zaustavljeni kadrovi, i poneki snimljeni apstraktno-funkcionalan video loop. Ništa od medijski pogrešno najavljivane multimedijalne eksplozije, danas su priče mnogo važnije.
Stoga, identifikacija posetioca sa ponuđenim sadržajem direktno je bila proporcionalna sa njegovom/njenom inteligencijom i poznavanjem opšte (a pre svega američke) kulture.
Na jedan način ovo je bilo i predavanje iz poznavanja društva, uz šarmantnu profesorku koja će zapevati ključne stavove i odsvirati violinski solo, tamo gde reči nisu dovoljne.
Kompletan “paket” Songs & Stories funkcioniše na zavidnom nivou, I verovatno bi gubio skladištenjem na određeni medij, bio to DVD, mp3 ili auidobook.
Ono što je malo kvarilo kompletan muzički segment je korišćenje elektronike uz “press pattern play” stav, pa je ionako nedovoljno inventivno programirana elektronska podloga bila u raskoraku sa odličnim muzičarima.
Stariji muzičari ponekad viziju savremene i moderne elektronike ostavljaju u nekom svom prošlom vremenu, i to je ono što mlađima može da zasmeta ali i da predstavlja izvesno upozorenje. Koncert Songs & Stories bi funkcionisao i potpuno bez elektronike, ali moguće je i da će se ovo tokom nastavka turneje promeniti...
Još jedno pogrešno medijski interpretirano povezivanje Tesle sa ovim koncertom potvrđeno je amplitudom aplauza u trenutku kada je Laurie čestitala aktuelni rođendan Tesli - bila je i najbrža i najjača, pa ni završni pozdravni aplauzi nisu dostigli ovoliki naboj, što je verovatno i u vezi sa lokalnom Tesla-posesivnošću ali i sa pomirenjem publike da od profesorice Anderson neće dobiti nijedan osvrt na mlađe dane, osim čuvene lampice Oh Superman sa kojom je i čestitala rođendan.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.