Italo jazz na dva kanala

Kao i svi veliki, pravi jazz-festivali i Umbria Jazz (skraćeno: UJ) iz Peruđe (osn. ’73.) ima svoja „eksteritorijalna“ pojavljivanja. Takođe, ozbiljni festivali jazza u Evropi sistematski, na razne načine promovišu jazz svojih matičnih zemalja i pomažu sopstvenim muzičarima, a UJ je i u tome jedan od najboljih. Paket italijanskih jazzera koji ovaj festival šalje u SAD već se ustalio na obe obale, a maja 2005. UJ je premijerno iskoračio čak u Australiju. I, posle onih delova sveta gde ima jakih italijanskih zajednica (tj. brojnih, blisko organizovanih iseljenika i potomaka iz Italije), prošlog leta eto ga UJ odjednom u čak dva grada zemlje Srbije? Da, „zahvaljujući“ ovdašnjim problemima UJ-programi ne stižu nam komercijalnim putevima, nego pomoću brojnih vladinih & nevladinih, političkih i kulturno-umetničkih partnera s obe strane. Zato se i ceo projekat zove Balkanic Windows, a avgusta 2005. imao je ovde donekle preteran podnaslov Multietnička muzika protiv rasizma pa je program u Beogradu i Novom Sadu – uz četiri vodeća imena italijanskog jazza – natezan domaćim izvođačima koji s tom muzikom slabo imaju veze, al’ evo koriste etno (a to, jel’, nije retko ni u njihovih jazz kolega) i neki su Romi, što mu je valjda najbliže što mi dobacujemo crncima.

Ako je ovakvo „pravdanje koncepcije“ još i prošlo bezbolno, s organizacione strane – pošto su Italijani sve smislili, finansirali, promovisali... – zakazao je bg. partner, kako već biva kad se u projekat upetljaju amateri. Nevolja su više imali gostujući muzičari nego publika u Barutani na Kalemegdanu, i to se odrazilo na stav Fondacije Umbria Jazz i uticajnih organizacija koje je podržavaju u Italiji. Ovog jula tokom festivala u Peruđi je i zvanično objavljeno da će Balkanic Windows ipak biti, ali je doživljaj s međudržavne razmene spušten na nivo saradnje pokrajina Umbria i Vojvodina. Pravo nam budi, Novi Sad se dakle i tom prilikom pokazao kao bolji i profesionalniji domaćin, a privrednici Umbrie (čiji je simbol inače suncokret) povezali su ovaj kultur-izlazak s poljoprivrednom proizvodnjom Vojvodine, velikim jesenjim poljo-sajmom... Oni imaju Agriumbria: uz muziku promovišu sopstvenu kulturu, turizam, vina, kuhinju, regionalni razvoj... sve pomoću Ministarstva spoljnih poslova Italije, svoje ambasade u SCG, regionalnih ustanova i fondacija Umbrie, Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu, ARCI, Univerziteta za strance u Peruđi (jedan od tri najveća te vrste u Italiji) itd.

Elem, najavljeni program u glavnom gradu Vojvodine pomogli su i Skupština pokrajine, Grad NS, Novosadski Jazz Festival, a organizator je Kulturni centar Novog Sada, te će osim ostalih seminarskih i ulično-pozorišnih programa narednog petka, 1. septembra, posle 22:00, u klubu Jazz početi jam session s lokalnom ritam-sekcijom i dvojicom italijanskih saksofonista: Paolo Recchia (alt) i Max Ionata (tenor). I naredne večeri biće jamminga, ali u klubu Trema (SNP), no važnije je da će te subote, kad padne mrak, ponovo u Dunavskoj ulici svirati dva italijanska sastava. Ove godine to su kvartet alt-saksofoniste Rosario Giuliania, još jedne od novih jazz-zvezda s Apeninskog poluostrva, i četvoročlani ansambl Aires Tango koji je u Italiji osnovao argentinski saksofonista/kompozitor Javier Girotto.

Giuliani se nastavlja na tradiciju Julian Cannonball Adderleya, Art Peppera i John Coltranea, u poslednjih 10-ak godina snima filmsku muziku (Morricone!), a u ovoj deceniji za cenjenu francusku kuću Dreyfus Jazz objavio je tri albuma. Sarađivao je s pristojnim nizom Amerikanaca (Kenny Wheeler, Randy Brecker, Cedar Walton, Phil Woods, Charlie Haden), Francuza (Bireli Lagrene, Philip Catherine, Richard Galliano) i ostalih (Gonzalo Rubalcaba), a od zemljaka mu pomenućemo samo onog koji trenutno k.g. pojačava njegovu postavu. Trubač Flavio Boltro takođe je mlad veteran (ex-Lingomania) i saradnik Steve Grossmana, C. Waltona, Billy Higginsa, Clifford Jordana, Jimmy Cobba, Freddie Hubbarda, Joe Lovana, Michel Petruciania.

Aires Tango produžava nasleđe nezaobilaznog Astor Piazzole, naravno, pod uticajem jazz-improvizacije, hispanoameričke književnosti i netradicionalnog tanga. Novosadski predstavnik na ovom koncertu ima premijeru - Panonija Project, svojevrsna mlađa super-grupa. Uz pijanistu Aleksandra Bahuna su bas-gitarista Vladimir Samardžić (najpoznatiji iz Vasil Hadžimanov banda), saksofonista Gabor-Buga Bunford (takođe veoma traženi session-muzičar, od Balaševića nadalje), i bubnjar Petar Radmilović (trajnije naseljen u Big bandu RTS, a i iza Đoleta B.).

U međuvremenu, beogradski organizatori od prošlog puta (Multikultivator, sa zaleđinom festivala Ring Ring) uspeli su nekako da se provuku u celu kombinaciju sa Balkanic Windows pa istog, narednog vikenda priređuju čak trodnevni program pod tim naslovom, iako jedva polovina događanja ima veze s Italijom i UJ. No, to domaćima očito ne smeta da ga pompezno nazivaju jazz-festivalom, i sl.

U petak, 1. septembra, od 20:30 nastupa sada već i evropski proslavljen Kal (Valjevo/Beograd), romski band za XXI vek, najbolji moderni izdanak ciganske muzike koji imamo, s uticajima jazza/swinga i uopšte multietnički kako ovoj manifestaciji i priliči. Njihov ovogodišnji CD Kal (Asphalt Tango/Berlin za svet, B92 za ovde), plasman na specijalizovanim međunarodnim listama i turneja po Evropi znače da ih sve ređe viđamo na domaćem terenu, pa je zato prilika još dragocenija.

U subotu, 2. septembra, istom satnicom počinje Naked čije su 3/4 (gitarista Nenad Branković, kontra/basista Branislav Radojković i bubnjar Goran Milošević) leta 2005. bile među mladim muzičarima/studentima iz BG i NS na Jazz-klinici čuvenog univerziteta Berklee iz Bostona/SAD, koja se već 20-ak godina održava u okviru UJ festivala. Štaviše, bila je to „probna“ grupa studenata iz SCG, donacijom italijanskih ustanova koje podržavaju UJ, a Milošević je tamo dobio priznanje za izuzetnu muzičarsku veštinu. Ovo zajedničko iskustvo podstaklo je momke da osnuju Naked.

Posle njih nastupaju glavne zvezde celog poduhvata, Julien Lourau Quintet iz Francuske. Ovaj svestrani saksofonista dobro je poznat starijim BG-ljubiteljima jazza jer je sredinom 90-ih bio član cenjenog kvarteta „našeg“ pijaniste Bojana Zulfikarpašića. Bojan Z. Quartet objavio je dva veoma kvalitetna albuma (istoimeni ’94. i Yopla! ’95. za prestižnu etiketu Label Bleu) posle kojih je Julien – zapažen i kao saradnik Abbey Lincolna – dobio ugovor s velikom disko-kućom, za svoj poveći, nacionalno šareni sastav Groove Gang, ali je ’99. sarađivao i na Bojanovom multigostinskom Koreni. U ovom milenijumu Lourau solo karijeru nastavlja nesmanjenom žestinom i s ne manjim brojem i raznolikošću uticaja, kako svedoči i tematski par aktuelnih mu CD izdanja, Fire i Forget, snimljenih „iz cuga“ u slobodnijoj formi muzike i postave, uključujući njegov aktuelni kvintet u kome Bojan Z. – prošlogodišnji laureat Hans Koller Prize/European Jazz Prize - sedi za klavijaturama.

Nesumnjivo među najboljim jazzerima svog naraštaja u Evropi, B. Zulfikarpašić odrastao je u BG i s punoletstvom otišao u Pariz na više muzičko školovanje. On je i inicirao Juliena u balkansku muziku – izdašno zastupljenu na njihovim izdanjima - što je ovaj s ljubavlju razvio u delotvorno zanimanje za stil srpskih duvačkih orkestara. Pošto je Bojan Z. Quartet zahvaljujući Francuskom kulturnom centru pre 10-ak godina uspešno gostovao ovde, Julien je recimo svojim solima i zvukom zasluživao ovacije probrane publike u Sali BITEF teatra, na bis držeći prisutne na nogama dok je spektakularno improvizovao Nišku banju i sl. na naše izvikane nepar ritmove. Posle zvaničnog gostovanja znao je da ostane još neki dan u Beogradu, ne samo da bi za svoju zbirku našao vinile i kasete Dragačevaca, nego i da bi žurirao...

Predviđeni kao i prošle godine za kalemegdansku Barutanu, ovi programi u slučaju kiše održaće se u foajeu Sava centra, a završno veče bg. ogranka Balkanic Windows (nedelja, 3. septembar) – s podnaslovom Support the music - ionako je klupsko, u klubu Ptica (Šantićeva 8, 011/3234 614). Otvoreni jam session poziva sve ovdašnje muzičare, a spec. gosti su italijanski saksofonisti Paolo Recchia i Max Ionata, kao i u NS.

U tradiciji UJ da mnogi programi festivala, naročito oni na otvorenom budu besplatni za publiku, i svi navedeni događaji u okviru Balkanic Windows dostupni su bez ulaznica. Ovog puta uveden je i jam session program kao dobra prilika za svakojake muzičare klasičnog i Berklee-obrazovanja, ali nažalost trapavost i neusklađenost organizatora u Srbiji onemogućuje da u subotu uveče istovremene nastupe Julien Lourau Quintet u BG odnosno Rosario Giuliani Quartet i Aires Tango u NS doživi i ono malo jazz publike koja je spremna da zbog toga potegne do drugog grada.

Kao još jedna zvanična veza UJ i Srbije, treće zemlje u kojoj UJ gostuje i koncertno, Umbria Jazz Festival - između ostalog imajući i sopstvenu diskografsku produkciju - uz Balkanic Windows spremio je i promotivni CD pod naslovom/sloganom Link The World, na kome je po jedan live snimak svakog od izvođača premijernog izdanja ove manifestacije, krajem avgusta 2005. u BG i NS. Dakle, Earth Wheel Sky Band, Nenad Vasilić/Vladimir Karparov i Boris Kovač & LaDaABa Orchest od domaćih, a Stefano Bollani Quintet, Doctor 3, Enrico Rava Quintet i Francesco Cafiso Quartet od Italijana.

No, mlađoj publici i ovejanim ljubiteljima be-bopa i već više od pola veka pokojne Ptice svakako je zanimljiviji A Tribute To Charlie Parker (Giotto Music/UJ Records), prošle jeseni objavljen CD mlađahnog alt-saksofoniste sa Sicilije koji je neočekivano bio zvezda Balkanic Windows 2005. Nedavno otkrovenje, Francesco Cafiso je virtuozni dečkić koji još nije izašao iz svojih teen-godina a UJ je već puno učinio za njegovu međunarodnu afirmaciju. Najbolje se odužio uzorima s čijih je ploča učio kad je UJ od njega naručio program u kome će uz gudački, klasičarski orkestar (cenjeni I Solisti di Perugia) izvesti standarde koje je i Parker svojevremeno (ne baš radosno) snimio s takvom pratnjom. Povod je naravno bila 50-godišnjica Parkerove prerane smrti, UJ je od Univerziteta Rutgers nabavio izvorne aranžmane za ta čuvena snimanja za kuću Verve (ideja potekla/nametnuta od ljudi iz muzičke industrije, da komercijalizuju Pticu), i mladi Sicilijanac je repliku tog repertoara na oduševljenje publike izvodio po evropskim festivalima, dok je uporedo gradio i karijeru/diskografiju sa sopstvenim, nešto starijim kvartetom.

Za svega par sezona ovaj nenametljivi momčić pravo niotkuda pojavio se kao pubertetsko čudo-od-deteta, u provinciji naslušan bi-bopa, i tako neiskvareno virtuoznog su ga (opasno!) mnogi već proglasili naslednikom C. Parkera. U Srbiji smo ga međutim upoznali u ogoljenom, kvartet-formatu koji je verovatno i bolji za prvi susret, a ovog leta na UJ je ponovo, dva puta u istom danu izveo tribute program završen ovacijama publike, trijumfalnu promociju izuzetnog albuma – propratni tekst delo je poznatog publiciste Dan Morgensterna - koji je s merom obojio malom ali pravom dozom originalnosti. Najzanimljivija a možda uskoro najveća zvezda italo-jazza.