Uprkos velikom potencijalu i britkim tekstovima koji imaju smisao i svoju težinu, Maxon Universal nije veliki album. TBF kao da su se na većini pesama zaustavili na rimama, odbijajući da istu dubinu daju i svojoj muzici. Nedostatak ozbiljnijih audio podloga koje bi podvukle album jeste ozbiljna mana koja kvari celokupan utisak o njemu
The Beat Fleet su nastali 1990. u Splitu, a sedam godina kasnije svetlo dana je ugledao njihov debi
Ping Pong. Parafraziranjem i rekombinovanjem standardnih hip-hop postulata, TBF su polako kreirali prostor “žanra unutar žanra”. Uprkos napadima na njihov netradicionalan zvuk, to je dovelo do proglašenja
Ping Ponga najboljim hrvatskim hip-hop albumom sezone. Tri godine kasnije, pojavilo se i izdanje
Uskladimo toplomjere, kao rezultat pametnog rada i korišćenja postojeće reputacije na hrvatskoj hip-hop sceni.
Godine na sceni donele su tekstualnu zrelost, okretanje ka aktuelnim temama sredine u kojoj stvaraju, i treći album – Maxon Universal, izdanje koje donosi pregršt atipičnih i humorističnih tekstova na čije teme prosečan slušalac nije navikao. Zahvaljujući Automatiku, album se pojavljuje i na našem tržištu, ali čak s dve godine zakašnjenja.
TBF nisu klasični hip-hoperi, niti ih fasciniraju teme koje se poslovično vezuju za ovaj žanr. Umesto “izbegavanja metaka na ulicama” – trude se da izbegnu rak kože na plaži izlaz tražeći u hladu; ne pije se šampanjac – već se jedu morski plodovi; ne izlazi se u raskošne klubove – već u kladionice. Teme na albumu se kreću od ekoloških do politički angažovanih tekstova koji oslikavaju društvo “kroz prizmu običnog čoveka izgubljenog u lenjoj svakodnevici”.
Lepo upakovani, zreli, i na trenutke humoristički tekstovi odražavaju stavove članova koji teško da se mogu nazvati optimističnim. Posle mediteranskog uvoda i zvuka cvrčaka, jasno je da The Beat Fleet dolaze sa morskih obala, a dalje to potvrđuje
UV zrake sa pomalo šaljivim tekstom upućujući na štetnost sunčevih zraka prošaranim gitarskim rifovima nalik na
Darkwood Dub, i dopadljivim reggae refrenom.
Primorska idila može se osetiti i na Papilova – simpatičnom maštarenju o boljem životu kroz kladioničarsku prizmu, pa sve do Šareni artikal – noviji i bolji, koja nudi prilično simpatičan osvrt na potrošačko društvo u čijem kovitlacu se svi nalazimo, bili spremni da to priznamo ili ne.
Plitkost pomalo bezličnih i monotonih muzičkih pozadina efektno razbija Nostalgična, najozbiljnija numera na celom albumu, s brilijantno ispričanom pričom naše prošlosti, vremenima rata, nemira i ljudskoj gluposti. Teatrealnost prošlih dana i ozbiljnih reči potpomognuta je odličnim semplovanjem pesme Arsena Dedića Sve što znaš o meni. Spoj big bend melodija i laid-back naracije daju flashback putovanje kroz skoriju istoriju svih nas na ovom brdovitom Balkanu ne gubeći ni mrvicu šarmantnosti originala.
Preterana satirizacija društva i postulata na kojima ono počiva na pojedinim numerama deluje poput zaslađivanja leka kako bi li ga lakše uzeli, i stvara kontraefekat, udaljavajući slušaoca od poruka na albumu čime donekle prave kompromis, ne bi li se, paradoksalno, i sami našli u centru potrošačke groznice i svemu ismejanom na albumu.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.