Jedan novinar koji je radio intervju sa Erlendom Oyeom ga je opisao kao najležerniju osobu koju je ikada upoznao. Dreams od prvih do poslednjih taktova zvuči tačno tako – ležerno i opušteno. Gotovo da ne postoji situacija u kojoj bi bilo pogrešno slušati ovaj album: od buđenja do odlaska na spavanje
Erlend Oye je stari poznanik. Znamo ga kao polovinu svima omiljenog akustičnog indie pop sastava
Kings Of Convenience, zatim kao čoveka koji je u priličnoj meri odgovoran za MTV uspeh sastava Röyksopp, pošto je na njihovom debi albumu otpevao gotovo sve vokale. U pauzi između dva Kings Of Convenience albuma našao je vremena da objavi više nego uspešan elektro-pop solo album
Unreast, i jedan DJ Kicks album (naročito obratiti pažnju na njegovu verziju pesme
There Is The Light That Never Goes Out sa DJ Kicks albuma).
U međuvremenu mu je Skandinavija izgleda malo dosadila, pa se seli u Berlin gde sa još tri prijatelja osniva
Whitest Boy Alive; bend koji zvuči tačno onako kako ste zamišljali spoj Kings Of Convenience i solo albuma Erlend Oyea: malo elektropopa, malo (ali ne isključivo akustičnih) gitara i mnogo prepoznatljivog vokala (za zabrinute: Kings Of Convenience se, bar kako zvanične informacije kažu, nisu raspali).
Uvodna pesma Burning vas može zbuniti i dovesti u zabludu da su Whitest Boy Alive samo gitarski pop bend. Pesma se praktično sastoji samo iz refrena i nekoliko gitarskih rifova koji se ponavljaju. Toliko je jednostavna, i zato ćete jako brzo početi da je povušite, a ne treba zaboraviti da je ovo prva prilika da čujete Oyea kako peva uz gitaru koja nije akustična.
Slušajući nešto pažljivije čitav album, pesme ćete vrlo lako moći da podelite u dve grupe: u one koje su nastale kao gitarske (Burning, Inflation, Fireworks i Figures), i one koje su nastale kao elektro (Done With You, Don’t Give Up, Borders.). Ali ono što iznenađuje je koliko je ta nadogradnja drugog zvučnog elementa suptilna, nenametljiva, i suštinski ne smeta. Gitarske pesme i dalje ostaju gitarske, sa elektro začinima, a elektro pesme su tu i tamo oplemenjene po kojom gitarom.
Negde na sredini albuma se nalaze Done With You i Don’t Give Up, apsolutni favoriti, dve laid back pesme jednostavnih melodija i još jednostavnijih tekstova, od kojih ova druga počinje akustičnim slatkastim uvodom kog se ne bi postidele ni najbolje r ’n’b balade. Možda bi trebalo pomenuti i Golden Cage, pravi plesni hit za moonwalking pokrete, u kojoj su gitare takođe isključivo ukras, ali ukras na mestu, odabran sa mnogo ukusa.
Slušajući Dreams, sve vreme vam se po glavu mota misao da će vrlo uskoro doći vreme kada će malo veće zvezde početi da jure Oyea da im bude producent. Njegov vokal je stara vest.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.