Nakon pauze od pet godina, producent/MC sa najvećom reputacijom u alternativnom hip hopu poslednjih godina, oglasio se novim, svojim drugim solo albumom. Čekanje se isplatilo
Pre 10 godina, na etiketi Rawkus izašao je album
Funcrusher Plusdo tada nepoznatih momaka iz Bruklina koji su se skrivali iza imena
Company Flow. U više od sat vremena muzike, Bigg Jus, Mr. Len i El-P predstavili su budućnost hip hopa.
Njihov zvuk je korespondirao sa svetlijom tradicijom žanra u minimalističkom, prljavom smislu. Svojom futurističkom notom dobijenu maštovitom i inteligentnom upotrebom elektronike ponudio je hip hopu prostranost kao izlaz iz ćorsokaka u koji su ga odveli komercijalni trendovi 90-ih. Tekstualno, Company Flow su bili beskompromisni: socijalni i politički nanosi predominantno su određivali njihov distopijski izraz.
Big Juss, raper u bendu, napustio je nedugo zatim i Company Flow i hip hop. Preostali dvojac je 1999. izdao instrumentalni Little Johnny From The Hospitul, album mračne atmosfere i vanredne lepote. Nakon njega, dolazi do raskida saradnje sa Rawkusom što na kraju rezultira i raspadom grupe. Producent Mr. Len 2001. izdaje kultni, uvrnuti Pity The Fool... za Matador, a danas se nalazi na čelu male i uticajne etikete Smacks, čiji je osnivač. Bigg Jus se takođe reaktivirao i izdao dva politički intonirana LP-ija za Mush Records.
Najveći uticaj na sceni nakon raspada benda svojim aktivnostima ostvario je
El-P (pravo ime Jaime Meline). Prvo je osnovao
Definitive Jux , etiketu čija se reputacija odmah popela do neslućenih visina zahvaljujući (iz)vanrednim izdanjima Aesop Rocka, Mr. Lifa, RJD2-a i Cannibal Oxa. Na Canibalovom prvencu
Cold Vein (2001), koga mnogi porede sa
Enter The Wu-Tang, učestvovao je u ulozi producenta.
Godinu dana kasnije, El-Producto je dodatno dolio ulje na vatru svojim prvim solo ostvarenjem Fantastic Damage, koje ga je ustoličilo na mestu najzanimljivije pojave s onu stranu hip hop industrije, udavljene u plićaku 50 Cent-Pharell-P Diddy predvidljivosti.
Mnogo je noktiju izgrickano u iščekivanju drugog albuma, a sam El-P je podizao tenziju izveštavajući o napretku rada na ovoj ploči na
svom blogu. Napokon, pred nama je novo ostvarenje koje sažeto prezentuje sve one osobine koje su El-P-ija i ranije krasile: sinematični, kompleksni zvučni pejsaži sastavljeni od mračne i tvrde hip hop osnove i minimalističkih elektronskih dodataka za rezultat imaju stvaranje specifične lepljive atmosfere jednog potpuno novog i autentičnog sveta.
El-P-jevi prijatelji s matične etikete ( Mr. Lif, Aesop, MURS, Hangar 18, Cage) pojačani su zanimljivim izborom gostiju iz sveta alternativnog roka poput basiste Yo La Tengo, James Mc Newa, dražesne rok heroine Cat Power, autorskog dvojca grupe Mars Volta Bixler-Zavala/Rodriguez-Lopez ili produkcijskog gurua Trenta Reznora iz Nine Inch Nails, prisutnog u prvom singlu sa ove ploče Flyentology.
I zamislite, sve funkcioniše!
Ako bismo ovaj album, koji se ne izdvaja preterano iz El-P-jevog stvaralaštva ni po kvalitetu ni po zvuku, morali da definišemo jednom rečju onda bi to bilo - paradoksalno.
Ukorenjen u hip hopu, on prevazilazi njegove granice (zbog čega će verovatno biti pod udarom hip hop purista, za koje je ionako El-P oduvek bio autsajder, imajući u vidu boju njegove kože); generalno apolitičan, prosto vrvi od politike.
Od uvodnog isečka iz kultne serije Twin Peaks, kojim album počinje, preostaje nam da svakim novim slušanjem iznova tražimo smisao, koji uvek izmiče pod velom tajne uspeha, u vožnji po nepreglednim zvučnim prostranstvima imaginacije koje ova ploča u izobilju nudi.
Na kraju krajeva, zbog ovakvih albuma muzika se i sluša i voli.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.