Dave Mustaine na 11. albumu čuvenog američkog trash benda žestoko kritikuje svetske moćnike. Nije, međutim, jasno čime je zapravo izazvana ovako gorka mržnja prema UN. Ipak, album United Abominations obiluje užarenim solažama, čeličnim rifovima i težinom koja je primerena dobroj savremenoj metal ploči
Formiran kao posledica Mustainovog besa pošto su ga drugovi iz Metallice izbacili,
Megadeth je uvek bio bend samo za ljude koji imaju ukusa za specifičan stil thrash metala. Iako se smatra jednom od Velike četvorke thrash metala (uz Metallicu,
Slayer i Anthrax), Megadeth je podjednako omražen koliko i cenjen – jednostavno, ne ceni svako Mustainov specifičan, alkoholom oivičen i tehnički oskudan vokal, niti thrash rifove koji krase Megadeth.
Njihov 11. album predstavlja solidno, dobro napisano i kreativno thrash metal ostvarenje. Posle The System Has Failed (2004), albuma koji je bio povratak Megadetha korenima, ovaj album se može videti kao solidifikacija i dalja potvrda činjenice da je Megadeth i dalje jedan od vodećih thrash metal bendova današnjice.
Na United Abominations gitarski dueli između Glena Drovera (gitara) i Davea Mustainea prava su poslastica za ljubitelje solaža, i obezbeđuju ugođaj neophodan za dobru metal ploču, a bubanj (Shaun Drover, Glennov brat) je pravo produkcijsko savršenstvo, nešto što se često previdi kod novijih thrash albuma.
Ako i ima krajnje generičkih pesama, tipa Blessed are the Dead ili You’re Dead, album ipak obiluje užarenim solažama, čeličnim rifovima i težinom koja je srazmerna dobroj savremenoj metal ploči. Never Walk Alone je, na primer, jedna od najboljih pesama Megadetha u skorije vreme, sa zaraznim refrenom i dinamičnom rifažom. Washington is Next nalikuje Megadethovoj starijoj pesmi Hangar 18, no uspeva da zadrži originalnost.
Pa ipak, album pokazuje slabosti koje su karakteristične za heavy žanrovski izraz i koje se tiču uvek problematičnog utemeljenja u angažovanosti i promišljanju svakodnevice. Već sam naslov, očigledna aluzija na Ujedinjene nacije, govori dovoljno – Dave Mustaine (pevač, gitarista i glavni pisac tekstova i muzike) žestoko kritikuje svetske moćnike. Nije, međutim, jasno čime je zapravo izazvana ovako gorka mržnja prema UN.
U kritici Mustaine nema dlake na jeziku – ispaljuje oštre komentare skoro istom brzinom kao i žestoke rifove, i beskompromisno blati sve od gorepomenutog UN do američke vlade.
Nažalost, valjda obuzet porivom da začini album političkom svešću, Mustaine je, barem što se tekstova tiče, malo konfuzan – na trenutke brutalno direktan, no povremeno užasno dvosmislen, pljujući prvo po jednoj, a zatim i po dijametralno suprotnoj strani.
Na primer, on krivi UN što se nisu umešale u rat, a zatim kritikuje sam rat. Slušalac ima utisak da je reč o buntu radi bunta, i da tekst nema težinu neophodnu za ozbiljan politički album, već jednostavno samo prati trend angažovanosti.
Osim što je odličan pokazatelj sigurnog povratka Megadetha u metal elitu, United Abominations je, uprkos amerikanizovanom i nejasnom političkom sadržaju, jako dobra žanrovska ploča, i zaslužuje pažnju svakog metal fana – čak i onih kojima Megadeth možda i nije po ukusu.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.