Zahvaljujući pre svega laganom opadanju popularnosti marihuane, trip-hop je odavno mrtav. Ali, nešto malo hemijskog taloga i dalje opstaje među prstima poneke izgubljene bristolske duše. Takva je i
Mattova. Recept za stanje svesti tvorca ovog albuma sačinjen je od kontrolisane zapremine alkohola i nepobedive depresije. Uvodni minuti albuma
Drinking Songs bez razmišljanja se mogu opisati kao - moderna kompozicija.
Klavir, gudački orkestar i pritajena elektronika prve numere
C.F. Bundy, devet minuta nas pripremaju za ono što sledi u mnogo konkretnijem i dramatičnijem obliku, kao dobra špica koja uvodi u film. Pola sata kasnije, jezivo tužno lice u krupnom kadru neće izbijati sa platna i svi će se pitati kakav je to uopšte film bio. Na svu sreću, ali verujem i tugu velikih fanova lika i dela Matt Elliota (vidi pod
Third Eye Foundation), lice i telo ne vidimo, ali dovoljno je i to što ga čujemo i osećamo. Već je
The Guilty Party ime koje jasno postavlja temu ovog albuma. Zamislite jedan usamljeni doček Nove Godine, u stanu nekog ko bi se (pogrdno) mogao nazvati
padavičarem, njegov vlažni stan sa mnogo vina, polomljenim prozorom, polomljenim srcem... Jednom rečju, potpuni slom.
Nakon maštovite zvučne ilustracije eksplozije, u pesmi The Kursk jasno možemo osetiti emocije nekolicine mornara koji su zadesili u, ispostaviće se, večnoj podmornici, koja polako tone u njihovu zajedničku, posebnu dubinu. Oni su i Rusi i Amerikanci, to je njihov poslednji obrok, i njihova poslednja pesma. U takvom trenutku nešto kao rat, kakav god da bio, prestaje da postoji, jedino što im preostaje je zajednički horski rat protiv sopstvene svesti koja se primorava da prihvati ono što je neminovno. A Waste of Blood je jedna od tih neminovnosti, a u njoj je sve kao u zvučnom ogledalu, ponešto unazad, ponešto ukrivo.
Za kraj, s obzirom da svi grešni mornari završe u paklu, Matt Elliot je za njih osmislio idealni soundtrack u vidu poslednje, osme numere The Maid We Messed, koja je vešto “sličnoimena” sa njegovim prethodnim albumom. To je dvadesetominutni megamiks svega onoga što se čulo na albumu, u obrnutom, preizmenjenom drill 'n' bass tretmanu. Posle ovoga nema posle.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.