JACK OBLIVIAN & THE TENNESSEE TEARJERKERS I HARLAN T. BOBO & THE CHIMPS
Uspomene za poneti
Baš kao i u vreme memfiških Obliviansa i Compulsive Gamblersa, na beogradskom nastupu Jacka Obliviana sve je delovalo drugarski i spontano, od svirke do komunikacije sa publikom. Kao na probi omiljenog benda
Kao uvertira zvezdama večeri poslužila je ništa manje bitna osoba iz rokenrol kuloara Memfisa - Harlan T. Bobo. Uloga trubadura/songwritera, nakon iskustva sa (Viv la) American Death Ray, dobro mu stoji. Njegov nastup deluje kao otrežnjavajuća terapija, iznošenje stvari na čistac. Jasno, korektno i pitko. Svirao je taman toliko da stane na vreme i nestrpljenje ne pretvori u apatiju. Harlan je ipak, nekako prigodniji za interne trenutke radosti, van gužve i dima.
Kada su T. Bobo i Jack „Oblivian“ Yarber zamenili instrumente, duh Memfisa se, otelotvoren u klasicima Obliviansa i ostalog skrivenog blaga iz doline Velike Reke, mantrično raspršio salom SKC-a.
Jack je bio harizmatično snažan, sa mudrom zadrškom, dozirajući užitak postepeno, do ushićenja. Do osećaja vrhunca, hepienda sa sve imaginarnom odjavnom špicom saundtreka koji je pratio svu tu igru okusa i osećaja. Dugi aplauz za rastanak nakon drugog bisa, dovoljno glasnog da zanemari dojavu spolja o remećenju građanskog reda, odjeknuo je poput krešenda. Taman na vreme da završi magični krug za pamćenje.
Ali upravo u tom grmu leži zec, u skrivenoj čari rokenrola, koja ipak nije dostojna svakog ko se lati gitara i rifova. Zato je Jack Oblivian veliki mali čovek iz Delte. Te večeri, pred punom salom SKC-a, imali ste osećaj da je eto, nakon toliko godina, dobri drugar svratio na čašicu provoda; niste se videli 10-ak godina, pa je pred vas, umesto „šta ima novo“ stereotipa, istresao paket dobro upakovanih uspomena. Oblivian je dobro podgrejao emocije prema nekim od svojih nezaboravnih autorskih trenutaka u kojima rahmetli Obliviansi upadljivo dominiraju!
Berba stara 10-ak godina, arhivirana i otpakovana u pravom trenutku, napravila je u stomaku moćnu imploziju, vatromet emocija. Što neko reče - rokenrol u svom najboljem svetlu, zvuk Exile On Main St. i Sticky Fingers izmešan sa lokalnim nasleđem bele i crne muzike, propušten kroz Yarberov punk rock filter. Jednostavno, moćno!
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.