Na tekovinama My Bloody Valentine i Neurosis izrastao je novi kolos, koji svojim trećim dugosvirajućim albumom dospeva na sam vrh ovogodišnje „ekstremne ponude“
Koristeći biblijsku analogiju, ploča Loveless nekadašnje dablinske grupe My Bloody Valentine bila je neka vrsta Starog zaveta za sve pratioce kretanja u savremenoj rok muzici od godine nulte, odnosno 1991. Šesnaest godina kasnije kult je stabilan, a vizija i nada se i dalje nalaze u svakoj sekundi ove bukom natopljene ploče iza čijih se zgusnutih tekstura naziru melodije spevane u slavu novih formi života.
Grupa je prestala s radom a nastavljači su, opčinjeni lepotom ploče, krenuli da sastavljaju delove Novog zaveta, odašiljući jevanđelja (dobre vesti) u hiljade bubnih opni. Objavljeno je na desetina albuma koji su u sebi imali nešto lovelessovsko, a opet bez intenziteta i nivoa nadahnuća te neponovljive ploče.
Ipak, za sve to vreme, u Atensu (Džordžija), gradu iz kojeg su, zahvaljujući tamošnjem univerzitetskom kampusu, potekla i imena kao što su R.E.M. i B-52’s, mladić pod imenom K. Angylus je kroz rad u grupi
The Angelic Process pisao Otkrovenje.
U prvo vreme sam, a zatim i s bračnom saputnicom MDragynfly, on već osam godina u buci traži smisao postojanja. Iz potpune anonimnosti grupa izlazi prošlogodišnjim reizdanjem albuma
Coma Waering iz 2003, čiji je zvuk ushitio mnoge poštovaoce kulta
nateravši ih da daju oduška svojoj euforiji.
Ipak, The Angelic Processsu nesvodivi na jednu referencu: oni imaju hevi-metal zaleđe, dosta primetnije apostrofirano na ovogodišnjem albumu u odnosu na prethodni. Zvuk živog bubnja zamenio je kompjuterski generisan ritam, a gitare imaju žig grupa Neurosis, Isis ili Sunn O))). Način na koji su oni u simbiozi sa šaputavo psihodeličnom bukom a la My Bloody Valentine najpreciznije se može okarakterisati kao organski. A to već znači da imamo posla s novim sazvučjima.
Weighing Souls With Sand je konceptualna ploča koja prati psihičko stanje udovice nakon gubitka bračnog druga, i, kao što pretpostavljate, nema srećan kraj.
Počevši od Million Year Summer, The Angelic Processu narednih 40-ak minuta u hipnotičkoj atmosferi u dahu prezentuju slušaocu „zvuk kakav pravi moja duša“, kako se koncizno izrazila jedna njihova obožavateljka. Teško da je buka ikad bila nežnija od one prezentovane u Million Year Summer i Burning in The Undertow of God, a opet njen korozivni osmeh pokazuje sav svoj opaki sjaj u We All Die Laughing iskrivenoj pesmi na kraju.
Vrhunac ove kvalitetom ujednačene ploče je pesma Dying in A-Minor, koja monumentalnošću dokida samu esenciju postojanja.
Grupa je trebalo da promoviše album po Evropi tokom ovog meseca, ali je turneja otkazana pošto je K. Angylus polomio ruku hvatajući četvorogodišnju ćerku prilikom pada. Nadamo se da će brzo sanirati povredu ne bi li nastavio da stvara albume kakav je ovaj.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.